Постови

Fajad Sulejman - Glasovi

Слика
Hamida el Biherija je život odneo iz rodnog sela Derviša kada je imao jedva deset godina. Potucao ga je po gradovima, lukama i brodovima. Na posletku ga je ukotvio u Parizu, gde je, nakon 30 godina, mogao za sebe reći da ima sve: uspešan i razgranat biznis, novac, obožavanu suprugu, dvoje dece... Uporedo sa zadovoljstvom, u njemu se budi žudnja da opet vidi rodni kraj, majku, brata, rođake, da svoju francusku suprugu upozna sa domovinom, sa svojim korenima. *** Hamid piše pismo svom bratu Ahmedu u kom šalje novac i najavljuje da će ih posetiti u pratnji supruge Simone. I tu počinje igranka! Celo selo se diglo na noge: i policijski službenik i lokalna vlast i jedini koji tečno govori francuski, a o Hamidovoj porodici da i ne govorimo.
Gledajući kroz prizmu patrijahalnog vaspitanja i tradicije, pokušali su da se pred gostima prikažu u najboljem svetlu: pomeli su ulice, zatrpali rupe, postavili ulične svetiljke, skrojili sebi nova odela... *** „Stiže i taj nezaboravni dan! Seoske žene su se…

Cesarić Dobriša - Noć tajanstva

Слика
Zastani na tren, ćuti, ništa ne misli ... prati emociju !

Ja ćutim da sam nečim taknut.
Ko dahom. Ali ne znam čime.
Da l' za mnom, draga, pružaš ruke,
Ili si rekla moje ime?

U meni sada sve je tiho.
Ja čekam znak tvoj da se javi.
Ja čekam budno, čekam žudno;
Ja bdim u jednoj višoj javi.

Marina, to je noć tajanstva;
Čeznuća putuju po tmini,
I ovaj osmjeh na mom licu
Primit ćeš negdje u daljini.

Obradović Predrag - Iskrena pesma

Слика
Zastani na tren, ćuti, ništa ne misli ... prati emociju !



Ne umem da ti napišem pesmu. Pesnici lažu, maštaju. A ti mi previše značiš. Lažem. Ti si mi ništa,
Samo još jedan prolaznik.
Volim tu senku koju bacaš,
Ne svetlost kojom zračiš.
Kad kažem - volim te, lažem. Veruj mi, ne volim tebe, Ma kako ti izgledalo, Ti si još jedan prolaznik, U kojem vidim sebe -
Potrošno ogledalo.
Ne umem da ti napišem pesmu, Da složim u reči obmanu I da te zvukom zavedem. Ti si još jedan zalogaj Kojim hranim sujetu,
Kamen kojim zidam
Oko svog srca bedem.
I tamo, ja ću se sakriti
U sobi od plavog srebra,
Kajati se za grehe,
Al' nastavljati da žudim;
Gledaću svoje odraze,
Mračne od čežnje i gordosti,
Šaptati tvoje ime
I čekati da poludim.

Džubran Halil - Prorok / O deci

Слика
A žena koja stajaše s čedom na prsima reče: Govori nam o deci.
I on reče:

Vaša deca nisu vaša deca. Oni su sinovi i kćeri čežnji života za samim sobom. Ona dolaze kroz vas, ali ne od vas, i premda su s vama, ne pripadaju vama. Možete im dati svoju ljubav, ali ne i svoje misli, jer ona imaju vlastite misli. Možete okućiti njihova tela, ali ne njihove duše. Jer, njihove duše borave u kući od sutra, koju vi ne možete posetiti, čak ni u svojim snovima. Možete se upinjati da budete kao oni, ali ne tražite od njih da budu poput vas. Jer, život ne ide unatrag, niti ostaje na prekjuče. Vi ste lukovi s kojih su vaša deca odapeta kao žive strele. Strelac vidi metu na putu beskonačnosti, i On vas napinje svojom snagom da bi njegove strele poletele brzo i daleko. Neka vaša napetost u ruci Strelca bude za sreću; Jer, kao što On ljubi strelu koja leti, isto tako ljubi i luk koji miruje.

Krznarić Željko - Ja ću znati

Слика
Zastani na tren, ćuti, ništa ne misli ... prati emociju !


Pošalji mi poljubac na kapima kiše
Neka se nježno spusti na moje usne
I dozvoli da ih upijem
Ja ću znati da si to ti...

Pošalji mi dodir na krilima vjetra
Neka se zaplete u moju kosu
I poigra nestašnim pramenovima
Ja ću znati da si to ti...

Pošalji mi osmijeh na odsjaju zvijezda
Neka zabljesne u mojim očima
I nikada se ne ugasi
Ja ću znati da si to ti...