Постови

Fante Džon - Čekaj do proleća, Bandini

Слика
Nekada, početkom onog veka Amerika je bila „zemlja daleka“, ali i obećana svima onima koji su krenuli pod njene skute, trbuhom za kruhom. Svevo Bandini, Italijan, zidar, bio je jedan od njih. Skućio se tamo, nije da nije. Posao sezonski, kuća na kredit, tri sina, žena Marija. Ona je mogla sve i sve htela, držala je ćoškove kuće zajedno da se ne razlete pod teretom oskudice, psovki i neostvarenih snova. Imala je blagu reč za sve i svakoga, razumevanje za dečje nestašluke i muževljevo nezadovoljstvo sopstvenim životom. *** „Samo Marija ume da se nosi sa tim crnim blokom mrgodnog gvožđa, polako, korak po korak, mazeći prvi stidljivi plamičak, dodajući cepku drveta, pa još jednu i još jednu, sve dok peć ne počne da dahće i grokće od imbecilnog zadovoljstva. Ona je Marija, i peć voli samo nju. Ako slučajno Arturo ili August ubace grumen uglja u njena proždrljiva usta, ta peć ludi od sopstvene groznice, počinje da ljušti farbu sa zidova, zastrašujuće žuta, komad pakla što sikće Marijino ime, …

Petković Dis Vladislav - Možda spava

Слика
Zastani na tren, ćuti, ništa ne misli ... prati emociju !


Zaboravio sam jutros pesmu jednu ja,
Pesmu jednu u snu što sam svu noć slušao:
Da je čujem uzalud sam danas kušao,
Kao da je pesma bila sreća moja sva.
Zaboravio sam jutros pesmu jednu ja.

U snu svome nisam znao za buđenja moć,
I da zemlji treba sunca, jutra i zore;
Da u danu gube zvezde bele odore;
Bledi mesec da se kreće u umrlu noć.
U snu svome nisam znao za buđenja moć.

Ja sad jedva mogu znati da imadoh san,
I u njemu oči neke, nebo nečije,
Neko lice, ne znam kakvo, možda dečije,
Staru pesmu, stare zvezde, neki stari dan.
Ja sad jedva mogu znati da imadoh san.

Ne sećam se ničeg više, ni očiju tih:
Kao da je san mi ceo bio od pene,
Il' te oči da su moja duša van mene,
Ni arije, ni sveg drugog, što ja noćas snih;
Ne sećam se ničeg više, ni očiju tih.

Ali slutim, a slutiti još znam.
Ja sad slutim za te oči, da su baš one,
Što me čudno po životu vode i gone:
U snu dođu, da me vide, šta li radim sam.
Ali slutim, a slutiti j…

Albahari David - Mrak

Слика
Sasvim enigmatično i egzotično mi deluje ovaj roman postavljen u okvire kraja osamdesetih godina prošlog veka, obuhvatajući celu deceniju devedesetih, deceniju vihora i oluja, završavajući opozicionim šetnjama na beogradskim ulicama. Ne mogu da objasnim zašto mi je egzotičniji period u kom sam živela od nekog drugog, napr. perioda Drugog svetskog rata, ali tako je. S početka, radnja se dešava u Beogradu, odnosno u Zemunu, a kasnije protagonista odlazi u inostranstvo. Uglavnom, glavni lik je pisac koji živi krajnje usmljeničkim životom: jede, spava, šeta, piše i tako iz dana u dan. *** “Nisam mogao da se setim te rečenice, ali pisanje je, ma koliko to čudno zvučalo, samo oblik zaborava. Ne piše se (sada sam u to sasvim siguran) da bi se setilo ili upamtilo, već da bi prestalo da se pamti.” *** On je na krajnje bizaran način došao u posed fascikle s tajnim dosijeima nekih ljudi koji su pripadali javnom životu u doba pred sam raspad Jugoslavije. Ta fascikla je imala presudan uticaj na put…

Sajam knjiga 2018

Слика
Beogradskom Sajamu knjiga se svake godine radujem k’o snaša seoskom poselu! Moram priznati da moje odmakle godine ne donose nikakvo smirenje po tom pitanju. Od 2001. godine sam redovan gost. Svaka je godina donela nešto novo. Spiskovi se, svakako, uvek prave i ne poštuju. Nikad mi to nije smetalo. Bude uvek nekakvih ekstra želja, neočekivanih susreta, zadatih tema ... Međutim, ova godina je ipak specijalnija od prethodnih. Toliko inspiracije, preporuka, pozitivne energije, ljubavi, zajedničkih interesovanja sam dobila od svih vas sa blogova i instagrama da je ovo morao biti jedan sasvim poseban i fantomastičan Sajam. Kada sam shvatila da fizički ne mogu da donesem sve to što nameravam da kupim, odlučila sam da polovne knjige naručim s Kupinda (2/3 od ukupne količine, po slobodnoj proceni). Paketi su mi stizali cele nedelje dok je trajao Sajam! Beskrajno mudra odluka! Kako ne mogu sve knjige da stanu na jednu fotku, malo sam ih tematski razdelila. Nije previše bitno koje su knjige na pr…

Ilić Milica - Vibracije života

Слика
Zastani na tren, ćuti, ništa ne misli ... prati emociju !

Kad se oslobodimo nepotrebnog,
naše disanje se ubrzava,
ugušen san o slobodi,
otvara se ka novom krugu,
miriše na bijelu magnoliju
i početak novog života.

Neko vrcavo ljeto,
zaneseno od vibracija života,
uvijek i iznova.

Ne postoji težina postojanja,
to sam uvijek nekako znala
i oduvijek se sve u meni opirialo
da je to princip procesa života.

Tereti nemaju veze sa godinama
imaju veze sa čovjekom.
Suluda bremena na našim leđima,
kojima smo pritisnuti,
obično zarad tuđih poriva,
dok ne shvatimo, da nas tako često
ne umara ono naše nego tuđe.

Ono što smo ukrali,
naslijedili i pozajmili,
nelično, kolektivno,
i neće da sraste sa našom kožom
poput tuđe krvi koja nam se opire,
pobunjena i neprihvaćena
a koja nekom drugom biva idealna.

Sloboda je prva i ultimativna potreba,
svakog osviješćenog čovjeka,
da krilato misli, postoji i odlučuje,
jer život nas zapravo nikad ne izdaje,
izdajemo se sami, u nehrabrosti
da budemo ono ko zaista j…