Постови

Raičković Stevan - Krug nežnosti

Слика
Zastani na tren, ćuti, ništa ne misli ... prati emociju !

Desi se, kao živ, da me posmatra neki cvet
i da je vazduh topao i kao jedan pogled plav
i onda zaželim: da prođem otvoren kroz svet
i da svemu prinesem pozdrav.

Iz ove ljubavi što nosim, neprekidno,
i obnavljam u telu od rođenja -
za jedan ljudski osmeh, za jedno cveće žuto,
za jedan duboki mir kamenja.

Tad mi se tek učini da je zlo prolazno
pa pomislim da ima dobrog u svemu,
da je bez njega promašeno sve, i prazno -
po jedan puki oblik, samo, u prostoru golemu.

Oči su tad lepe – jer vole i prodiru
vidovito do svega čega se taknu, okrznu;
U njih, iz sveta, kao u dva mora uviru
sve dobrote, do kraja, do zvezda što mrznu.

I ja koji sam dotad bivao tih i skroman
(ko što su mnogi u ovom prostoru gosti)
u svojoj tišini izrastam ogroman
u jedan krug dobra, u jedan krug nežnosti.

Tako stojim. U svemu. I ovde i - okolo
i duboko osećam da sam rođen za dobro.
Pa iako me trnje kroz čitav život često bolo
Sve praštam za ovaj cvet što sam …

Ibrišimović Nedžad - Vječnik

Слика
Glavni junak ovog tematski izuzetno neobičnog romana je Neferti, ugledni građanin Memfisa (Memfis, Egipat), za vreme vladavine faraona Horus-Aha. Jednog sasvim običnog, sunčanog, dremljivog popodneva Neferti doživljava, ničim izazvano, stanje telesne oduzetosti, ali pojačane svesnosti. Događaj jeste bio neobičan i stresan za sve, jer su pomislili da je umro u najboljim godinama, ali i brzo zaboravljen kada se on povratio i nastavio normalan život, bez ikakvih vidljivih posledica. ***
*** Ali kako počinje doživljavati starenje i smrt svoje voljene supruge, pa onda i svoje dece, a da se on, pritom, nimalo fizički nije menjao, tada mu na um dolazi ono njegovo prividno umiranje i shvata posledice toga čina, ali ne i uzroke a, još manje, razloge. Nije imao dileme da li je blagosloven ili je proklet životom koji traje i traje. Odlučio se za blagoslov. Svoju dugovečnost je nastojao sačuvati anonimnošću koja se graničila s mimikrijom. Čim bi pomislio da je ljudima postalo sumnjivo kako je on d…

Parun Vesna - Ti koja imaš ruke nevinije

Слика
Zastani na tren, ćuti, ništa ne misli ... prati emociju !

Ti koja imaš ruke nevinije od mojih
i koja si mudra kao bezbrižnost.
Ti koja umiješ s njegova čela čitati
bolje od mene njegovu samoću,
i koja otklanjaš spore sjenke
kolebanja s njegova lica
kao što proljetni vjetar otklanja
sjene oblaka koje plove nad brijegom.

Ako tvoj zagrljaj hrabri srce
i tvoja bedra zaustavljaju bol,
ako je tvoje ime počinak
njegovim mislima, i tvoje grlo
hladovina njegovu ležaju,
i noć tvojega glasa voćnjak
još nedodirnut olujama.

Onda ostani pokraj njega
i budi pobožnija od sviju
koje su ga ljubile prije tebe.
Boj se jeka što se približuju
nedužnim posteljama ljubavi.
I blaga budi njegovu snu,
pod nevidljivom planinom
na rubu mora koje huči.

Šeći njegovim žalom. Neka te susreću
ožalošćene pliskavice.
Tumaraj njegovom šumom.
Prijazni gušteri
neće ti učiniti zla.
I žedne zmije koje ja ukrotih
pred tobom biti će ponizne.

Neka ti pjevaju ptice koje ja ogrijah
u noćima oštrih …

Lalić V. Ivan - Proleće, Kotež Neimar

Слика
Zastani na tren, ćuti, ništa ne misli ... prati emociju !

Zima je povukla hrtove
Na svoja južna lovišta;
Izlaze boje iz skrovišta
i naseljavaju vrtove

U igri drevne mimikrije,
Kad svaka boja je zelena,
Jer sve je pupoljak; željena
Svečanost oka se prikrije
U slutnju, u iščekivanje:
Ružama planuće živice
Kad april se preko ivice
Izlije; kakvo prelivanje

Vetra u vatru! Bašte su
Raspamećene od kretanja
Po vektorima svog cvetanja - A delom još od mašte su.
Još jednom taj vrv u žilama,
na strmoj kosini stoleća.
Treperi skazaljka proleća
Među mrgodnim silama.

Kupovine knjiga na izmaku zime 2019. godine

Слика
Nisam baš neko ko ne može da odoli ovim ili onim popustima kojih je, realno, svako malo i na svakom koraku. Takođe, ne opterećuje me ni to gde ću „te silne knjige da držim“, kao ni broj nepročitanih koje su mi već u domu mom. Ponekad tako, dovoljna je neka trun ne znam ni sama čega, možda nečija reč, preporuka ili kakav drugi sporadičan razlog da se nešto otisnem u nabavke nekih, meni novih, knjiga. Kupindo je uvek prvi izbor! Sve je počelo tako što sam tražila neke Desankine pesme, a njih u nekim zbirkama koje ja imam nije bilo. E, tu sam već jako slaba ... „Sonetni venac“, lepota živa, po ceni jednog manjeg sladoleda! Zatim, jedno otkrovenje za mene, pesme Ivana V. Lalića. Ovaj Borhes mi se sam nametnuo, prosto nije dao da skinem pogled s njega, bila je to stvar trenutne odluke ...


Skoro sam s Isidorom i Sandrom na temu Njegoševe „Luče“. A pre toga s Miomirom, s kim bi drugo o Njegošu. Čitala sam je po internetu, nije da nisam, ali ja pesmaricu volim da grlim, da je držim pod jastukom…