Živim obilje knjiga

Voleli su se gospodin Sabo i A. Nju je ratni vihor kraja 20. veka izmestio iz Sarajeva u Novi Sad. Tu su živeli zajedno, a potom u inostranstvu: Mađarska, Nemačka, Italija. Umetničke duše, bavili su se pisanom rečju, uklapali u svoj život mala zadovoljstva – prepodnevne subotnje kafe ili dugačke šetnje... A onda se A. razbolela. Teško i neizlečivo. Gospodin Sabo je ostao sam. I tu za njega prestaje život, a počinje ovaj roman. *** *** Sve što je u njemu bilo živo, pretvorilo se u bol, nadolazeću i narastajuću... Bol koja je tolika da ga ubija, a opet jedina koja mu donosi neki oblik mira, bol koja ga drži najbliže A. Bol koje ne sme da se oslobodi jer misli da će se, izgubi li je, definitifno razdvojiti od voljene žene. *** „Uprkos tome, želeo bih da sa nekim podelim da sam užasnut i obezglavljen pred činjenicom da mi predstavlja ozbiljan napor da se jasno prisetim njenog glasa, da ga evociram u svojim mislima čak i uz pomoć rečenica kojih se sećam da mi ih je bila rekla

Jesen je opet,   čarobni oktobar,   što zbog boja, mirisa, još malo ućarenih toplih dana, ali i onih papirnih tj. knjiških leptirića koji nas sve spopadaju u ovo doba godine. Svi smo mi imali neke navike u vezi posećivanja sajmova i kupovine knjiga koje smo voleli i u koje smo se kleli, koje ne bi dali ni za šta na svetu... Odlično! A sad šic iz te zone komfora... Osmeh na lice, ruku u slamaricu, pogled na divne profile koje pratimo i u koje gledamo s najvećim mogućim poštovanjem... Malo telefonom, preko sajta izdavača, knjižare, kupinda,... Doći ćemo do knjiga već nekako. Ja došla, pa se zaprepastila kvantitetom. Šta ću, izgleda da je to nevoljni ljudski refleks – u kriznim situacijama svako gomila ono što mu je najbliže srcu. Kod mene to nisu makarone i toalet papir, a ni kod vas sigurno! Naravno, opet ne mogu sve knjige na jednu fotku, razdelile su se, ovoga puta, na pet gomila... 01.    Sabrane priče – Vladislav Bajac 02.    Hamam Balkanija – Vladislav Bajac 03.