Постови

Приказују се постови за април, 2019

Gajger Arno - Kao stari kralj u izgnanstvu

Слика
Ovo je istinita priča. Pisac tka storiju o sopstvenoj porodici, sa ocem u glavnoj ulozi. Otac, August Gajger je starac u devetoj deceniji života, oboleo od Alchajmerove bolesti. Pripovedač, Arno Gajger, je jedan od njegovo četvoro dece. ***

*** Priča govori o trenucima spoznaje da im je otac oboleo, o neverici, o prihvatanju bolesti, o organizaciji života pod tim nepoznatim i nedefinisanim uslovima. Takođe, o začuđenosti da i tako strašna stvar kao što je neizlečiva bolest može doneti neke kvalitete čoveku spremnom na promene. Na koji način ta presija pomaže da se nađe oprost za neke neutvrđene krivice i neraščišćene situacije, razumevanje za slabog i nemoćnog, ljubav za roditelja koji je sada potpuno zavisan od svog deteta, sagledavanje kruga života u svoj svojoj veličini i neumoljivosti, a ipak ne osećati ni bes, ni strah, ni nemoć pred situacijom koja te nepovratno satre istog trena kada podlegneš besu, strahu ili nemoći. *** „Svakodnevni kontakt sa ocem nije me više iscrpljivao, već m…

Raičković Stevan - Krug nežnosti

Слика
Zastani na tren, ćuti, ništa ne misli ... prati emociju !

Desi se, kao živ, da me posmatra neki cvet
i da je vazduh topao i kao jedan pogled plav
i onda zaželim: da prođem otvoren kroz svet
i da svemu prinesem pozdrav.

Iz ove ljubavi što nosim, neprekidno,
i obnavljam u telu od rođenja -
za jedan ljudski osmeh, za jedno cveće žuto,
za jedan duboki mir kamenja.

Tad mi se tek učini da je zlo prolazno
pa pomislim da ima dobrog u svemu,
da je bez njega promašeno sve, i prazno -
po jedan puki oblik, samo, u prostoru golemu.

Oči su tad lepe – jer vole i prodiru
vidovito do svega čega se taknu, okrznu;
U njih, iz sveta, kao u dva mora uviru
sve dobrote, do kraja, do zvezda što mrznu.

I ja koji sam dotad bivao tih i skroman
(ko što su mnogi u ovom prostoru gosti)
u svojoj tišini izrastam ogroman
u jedan krug dobra, u jedan krug nežnosti.

Tako stojim. U svemu. I ovde i - okolo
i duboko osećam da sam rođen za dobro.
Pa iako me trnje kroz čitav život često bolo
Sve praštam za ovaj cvet što sam …

Ibrišimović Nedžad - Vječnik

Слика
Glavni junak ovog tematski izuzetno neobičnog romana je Neferti, ugledni građanin Memfisa (Memfis, Egipat), za vreme vladavine faraona Horus-Aha. Jednog sasvim običnog, sunčanog, dremljivog popodneva Neferti doživljava, ničim izazvano, stanje telesne oduzetosti, ali pojačane svesnosti. Događaj jeste bio neobičan i stresan za sve, jer su pomislili da je umro u najboljim godinama, ali i brzo zaboravljen kada se on povratio i nastavio normalan život, bez ikakvih vidljivih posledica. ***
*** Ali kako počinje doživljavati starenje i smrt svoje voljene supruge, pa onda i svoje dece, a da se on, pritom, nimalo fizički nije menjao, tada mu na um dolazi ono njegovo prividno umiranje i shvata posledice toga čina, ali ne i uzroke a, još manje, razloge. Nije imao dileme da li je blagosloven ili je proklet životom koji traje i traje. Odlučio se za blagoslov. Svoju dugovečnost je nastojao sačuvati anonimnošću koja se graničila s mimikrijom. Čim bi pomislio da je ljudima postalo sumnjivo kako je on d…

Parun Vesna - Ti koja imaš ruke nevinije

Слика
Zastani na tren, ćuti, ništa ne misli ... prati emociju !

Ti koja imaš ruke nevinije od mojih
i koja si mudra kao bezbrižnost.
Ti koja umiješ s njegova čela čitati
bolje od mene njegovu samoću,
i koja otklanjaš spore sjenke
kolebanja s njegova lica
kao što proljetni vjetar otklanja
sjene oblaka koje plove nad brijegom.

Ako tvoj zagrljaj hrabri srce
i tvoja bedra zaustavljaju bol,
ako je tvoje ime počinak
njegovim mislima, i tvoje grlo
hladovina njegovu ležaju,
i noć tvojega glasa voćnjak
još nedodirnut olujama.

Onda ostani pokraj njega
i budi pobožnija od sviju
koje su ga ljubile prije tebe.
Boj se jeka što se približuju
nedužnim posteljama ljubavi.
I blaga budi njegovu snu,
pod nevidljivom planinom
na rubu mora koje huči.

Šeći njegovim žalom. Neka te susreću
ožalošćene pliskavice.
Tumaraj njegovom šumom.
Prijazni gušteri
neće ti učiniti zla.
I žedne zmije koje ja ukrotih
pred tobom biti će ponizne.

Neka ti pjevaju ptice koje ja ogrijah
u noćima oštrih …

Lalić V. Ivan - Proleće, Kotež Neimar

Слика
Zastani na tren, ćuti, ništa ne misli ... prati emociju !

Zima je povukla hrtove
Na svoja južna lovišta;
Izlaze boje iz skrovišta
i naseljavaju vrtove

U igri drevne mimikrije,
Kad svaka boja je zelena,
Jer sve je pupoljak; željena
Svečanost oka se prikrije
U slutnju, u iščekivanje:
Ružama planuće živice
Kad april se preko ivice
Izlije; kakvo prelivanje

Vetra u vatru! Bašte su
Raspamećene od kretanja
Po vektorima svog cvetanja - A delom još od mašte su.
Još jednom taj vrv u žilama,
na strmoj kosini stoleća.
Treperi skazaljka proleća
Među mrgodnim silama.