Постови

Приказују се постови за 2019

Gavran Miro - Nekoliko ptica i jedno nebo

Слика
Ovo je još jedna priča čiji koren seže u vreme Velikog rata, a prostire se do dana današnjeg. Pletenica je sačinjena od jedne istorijske priče i dve izmaštane, jedne iz onog, a druge iz ovog vremena. ***
Treća je godina Velikog rata. U Hercegovini je suša spržila sve. Deca i nemoćni umiru od gladi, muški ginu na frontu. U toj eri bezumlja i beznađa pojavljuje se fra Didak Buntić, čovek velike harizme i velikih ideja. Uporan i jak, on svoje ideje pretače u delo. Ono čemu se zavetovao, a to je da će biti na usluzi svome narodu, ostvaruje na nabolji način – organizuje transport i prihvat hercegovačke dece po porodicama u zelenoj i rodnoj Slavoniji, privremeno, dok je suše i nemaštine. ***
*** Prva izmaštana priča prati siroče, dečaka Juru, koji se, totalno neplanski, našao u jednom od vozova za Slavoniju. I baš taj voz, taj vagon, to selo u koje je došao, ti ljudi koji su ga prihvatili... čak i za one koji kažu da se stvari dešavaju slučajno – teško da se ne oseti Ruka koja poravnava nabor…

Gete Johan Vofgang - Zauvek

Слика
Zastani na tren, ćuti, ništa ne misli ... prati emociju !

Jer sve što čovek, od sreće što prianja
uz ljudski život, božanskim imenom zva:
vernosti sklad, što ne zna kolebanja,
i prijateljstvo, što bez sumnje cva;
luč, što mudraca put vrletnih misli ganja,
a pesniku slikama lepim sja, –
sve sam to ja u svoje najlepše čase
otkrio u njoj i našao za se.


"I veliki pesnik Gete
Nekada je bio beba
I veoma nemirno dete",
da se nadovežem na Ršuma - a rodio se na današnji dan pre 270 godina!

Borhes Horhe Luis - Danas

Слика
Zastani na tren, ćuti, ništa ne misli ... prati emociju !

Danas bih mogao
da te volim kao juče,
kao sutra,
kao svaki dan.

Danas bih mogao...
otići daleko - puno dalje
nego što je vreme,
puno dalje nego što oči dosežu.

Danas bih mogao
pružiti ruku
niz ukrštenice zbunjenog srca
i dotaći zlatnu ribicu za sreću.

Danas bih, najzad, mogao
da se probudim srećan
kad sam te već sanjao
i tvoje usne snom ljubio!

Sve bih danas mogao
jer danas je dobar dan:
za herojski život običnog tempa,
za ljubav i poneki poljubac
što ga tamo daleko
na tvoje čelo
smešta povetarac
ušunjavši se između zavesa
nošen mojom željom
i srebrnom trakom meseca.

Da, danas je taj dan ... velikanu latinoameričke kratke forme danas je 120 godina od rođenja.

Palasio R. H. - Čudo

Слика
August – Agi Pulman je dečak rođen s deformitetom lica. Osim estetskih, imao je i niz zdravstvenih problema, te je za prvih par godina života preživeo brojne operacije. Njegovo krhko zdravlje je uzrokovalo da početnih nekoliko razreda škole izostane iz kolektiva i da ga majka školuje kod kuće. Navršio je i deset godina. Prelomnih - trebalo je da pođe u školu kao i sva ostala deca.
Zamislite kako je detetu koje prvi dan dolazi u potpuno novu, već formiranu, sredinu! Stres, strah, zebnja ... A sad zamislite kako je detetu kome je uz sve to i lice toliko različito od drugih lica, koga zagledaju gde god da se pojavi, upiru prstom u njega, nazivaju pogrdnim imenima, beže od njega kao da je šugav ...
Đavolski težak zadatak! ***
*** I kako “univerzum brine za svoja najkrhkija bića na načine koji nisu vidljivi našim okom”, Agi je imao beskrajno dobre i brižne roditelje, stariju sestru Oliviju i kerušu Dejzi. Obasipan je pažnjom i ljubavlju i to ne samo zato što mu je trebala specijalna nega. B…

Buskets Milena - I ovo će proći

Слика
Glavne junakinje ovog romana su Blanka, žena u onim godinama za koje se kaže da su najbolje i njena upravo preminula majka. Blanka kroz neke asocijacije i sećanja priziva zajedničke događaje ili premišlja kako bi majka odreagovala na pojedine situacije. Radnja se dešava u prvim danima posle majčine smrti. To je vreme u kojem se mešaju, u nepravilnoj i neočekivanoj srazmeri, akutni udari tuge i oni trenuci zamrznutog vremena kada nam se čini da se s gubitkom dobro nosimo. ***
*** Blanka želi da se provede vreme posle sahrane na veoma neformalan način. Naime, organizije boravak u svojoj porodičnoj kući za par prijateljica, dva bivša muža (sa kojima je ostala u veoma intimnoj vezi), dva sina, još neku decu, sadašnjeg ljubavnika, potencijalnog ljubavnika, neke neobavezne simpatije, ... To je vreme za evociranje uspomena, seks sa bivšim, dokoličenje, pušenje marihuane, ima i kokaina, seks sa sadašnjim, druženje, sieste, odmeravanje potencijalnih partnera, neformalni seks, žurke, opijanja, mo…

Bazdulj Muharem - Kvadratni koren iz života

Слика
Obraćajući se u prvom licu imamo utisak da Muharem Bazdulj piše autobiografski roman. Međutim, on svoj glas daje Sergeju Babiću, čoveku bezmalo petnaest godina starijem. Sergej je Beograđanin, novinar, rano šezdeseto godište , te je ratove raspada zemlje proživeo u nekim odraslim i profesionalno afirmisanim godinama. *** *** Njegove nerešene emotivne teme i folklorni alkoholizam daju okosnicu njegove ličnosti. Bez obzira na to, njegovo srce je na pravom mestu, te on na ljude, gradove i ratove gleda iz vizure Čoveka, a ne ostrašćenog člana razularene gomile. *** „I malo šta me nervira više nego kad se u Sarajevu krevelje ko kučići kad im u posetu dođe Medlin Olbrajt, poznata po izjavi da je vredelo da silna iračka deca umru ako je već trebalo skinuti Sadama. Ne moraš se ložiti na Ivana Karamazova da ti se to gadi. I malo više me nerviraju oni što su se radovali bombama što su padale na njih i njihove bližnje. To su uglavnom oni isti koji su uvek vrlo tužni i vrlo besni kad se negde u Zapa…

Piko Džodi - Duhovi prošlosti

Слика
Džena je visprena i odvažna trinaestogodišnja devojčica. Živi samo s bakom već deset godina, još otkad je njenu porodicu zadesila tragedija. Majka je nestala, a otac je doživeo nervni slom i otad je u psihijatrijskoj ustanovi. Celo svoje detinjstvo, sve svoje misli, Džena je posvetila nestaloj majci i celo njeno biće je stremilo samo jednoj želji – pronaći majku ili bar pronaći odgovor na pitanje šta se desilo. Ona na sve načine pokušava da animira nekog ko bi joj pomogao u potrazi. Nekako se krug zatvorio na dva saradnika: Sereniti, vidovnjakinju koja godinama životari jer je zbog lične nesmotrenosti izgubila talenat predviđanja i Verdžila, privatnog istražitelja koji je nekada radio u policiji i bio detektiv u slučaju nesreće koja je zadesila Alis, Dženinu majku. *** *** Alis i Tom Metkalf su Dženini roditelji. Nesvakidašnja je su bila njihova zanimanja, način na koji su se upoznali. Naime, Alis je zoolog i u Bocvani je proučavala slonove. Za doktorsku tezu je odabrala izražavanje ose…

Neruda Pablo - Lagano umire

Слика
Zastani na tren, ćuti, ništa ne misli ... prati emociju !

Lagano umire onaj koji ne putuje,
onaj koji ne čita,
onaj koji ne sluša muziku,
onaj koji ne nalazi zadovoljstvo u sebi.

Lagano umire onaj koji uništava vlastitu ljubav,
onaj koji ne prihvata pomoć.

Lagano umire onaj koji se pretvara u roba navika,
postavljajući sebi svaki dan ista ograničenja,
onaj koji ne menja rutinu,
onaj koji se ne usuđuje odenuti u novu boju,
onaj koji ne priča sa ljudima koje ne poznaje.

Lagano umire onaj koji beži od strasti
i njenog vrela emocija;
onih koje daju sjaj u očima i napuštenim srcima.

Lagano umire onaj koji ne menja svoj život
onda kada nije zadovoljan svojim poslom
ili svojom ljubavi,
onaj koji se ne želi odreći svoje sigurnosti radi nesigurnosti,
i koji ne ide za svojim snovima;
onaj koji neće dozvoliti,
niti jednom u svom životu,
da pobegne od smislenih saveta.

Živi danas, učini danas, reskiraj danas!
Ne dozvoli lagano umiranje!
Ne zaboravi biti srećan!

Poslušajte pesmu u izvođenju Miloša…

Raičković Stevan - U mojoj glavi stanuješ

Слика
Zastani na tren, ćuti, ništa ne misli ... prati emociju !

U mojoj glavi stanuješ: tu ti je
Soba i mali balkon s kog puca
Vidik na moje misli najtananije.

Ponekad slušaš kako mi zakuca
Srce ko živi leptir iz kutije.

Ja ti odškrinem vrata: niz basamake
Silaziš u vrt za kog niko ne zna.

Na povetarcu lebdiš poput slamke.

(Dok za to vreme, možda: neoprezna
Stojiš na nekom rubu, ispred zamke…)

Nekad (u mojoj glavi dok baš skačeš
U morsku penu, ispod sunca, gola)

spazim te kako po kiši preskačeš
Barice i sva u blatu do pola
Žuriš na posao s licem ko da plačeš.

Prolazi dan za danom i sva svota
Vremena tvog se po dva puta zbira:
Pa pola oko moga klupka mota.

Vidim sa tvoga lica punog mira
Da ne znaš kako živiš dva života.

U mojoj glavi stanuješ i dubiš
Crne i bele hodnike za moje
Misli: kako mi bežiš il me ljubiš?

Van tebe druge misli ne postoje.

Samo dok spavam ti se nekud gubiš.


Svetozar Srdanov - žena u reči i slici!

Patnje i strasti, stižu čoveka bez obzira šta je odlučio, čemu se zavetova…

Ujević Tin - Kolajna, XXI (Notturno)

Слика
Zastani na tren, ćuti, ništa ne misli ... prati emociju !

Noćas se moje čelo žari,
noćas se moje vjeđe pote;
i moje misli san ozari,
umrijet ću noćas od ljepote.

Duša je strasna u dubini,
Ona je zublja u dnu noći;
Plačimo, plačimo u tišini,
Umrimo, umrimo u samoći.

Veliki pesnik i mistik! Pesnik zapitanosti i čuđenja, pesnik velikih ideja i velikih ljubavi ... Rodio se na današnji dan 1891. godine.

Herman Hese - Šala

Слика
Zastani na tren, ćuti, ništa ne misli ... prati emociju !

Moje pesme
stidljivo kucaju na tvoja vrata
da se pred tobom poklone:
hoćeš li mi otvoriti?

Moje pesme imaju
zvuk svile poput šuštanja
tvoje haljine u predvorju

Moje pesme mirišu
kao ljupki zumbul
u tvom vrtu.

Moje su pesme u boju
krvi odevene,
u boju haljine tvoje
šuštave i sjajne.

Moje najlepše pesme
blistaju,
one su kao ti!

Pred vratima stoje
da ti se poklone:
hoćeš li mi otvoriti?

Na današnji dan je rođen veliki nemački pesnik i prozni pisac. Hese je takva veličina da uz njega stasavaju generacije koje i, nakon početnog oduševljenja, ostaju zauvek opčinjene njegovim opusom. Za one koji ga još nisu upoznali, a dvoume se, ponoviću poslednji stih:

"Pred vratima stoje
  da ti se poklone:
  hoćeš li mi otvoriti?"

Atvud Margaret - Slepi ubica

Слика
Glavne junakinje ovog romana su sestre Iris i Lora Čejs. Rođene su neposredno nakon Velikog rata, u maloj kanadskoj varoši, Avilionu. Od tri brata, jedino se njihov otac, Norval, živ vratio sa fronta. Snove o obrazovanju i putovanjima morao je da zameni preuzimanjem porodične fabrike za proizvodnju dugmadi. Majka im je bila dosta stegnuta žena, društveno empatična, ali ne topla i brižna na ličnom nivou. Umire dok su devojčice bile još male. Glavnu ulogu u njihovom odrastanju ima njihova domaćica, Rini. *** „U sedmici pred svoju smrt – jednog od onih groznih jutara – majka je rekla nešto čudno, mada u tom trenutku nisam to smatrala čudnim. Rekla je: „U dubini duše, vaš otac vas voli.“
Nije imala obićaj da nam govori o osećanjima, pogotovo ne o ljubavi – ni sopstvenoj ni tuđoj, osim božje. Međutim, od roditelja se očekuje da vole svoju decu, pa su me njene reči sigurno umirile: uprkos spoljnom utisku, moj otac bio je ravan drugim očevima.
Sada pak mislim da izjava nije bila tako jednosta…

Jergović Miljenko - Roman o Korini

Слика
Jozo Taraš se, još u ranoj maladosti, hteo izvući iz materijalne bede, te je pošao u Ameriku da tamo sebi nađe priliku. Misao vodilja mu je bila da zaradi dosta novaca, te da se u rodne Kanavle vrati kao gospodin čovek. Jozo se i obogatio, ali je i ostao bez svog bogatstva. Totalno skrhan događajima, bez ikoga svog, već osamdesetogodišnjak, odlučuje da se vrati u rodni kraj i da se zamonaši, ne bi li u manastiru dočekao kraj života. ***
***  Na drugu stranu, Dubrovčanka Marija je već dvadesatak godina odbijala prosce. Niko nikad nije čuo da je za nekog muškog rekla neku lepu reč, dok nije videla Jozu kako šeta Stradunom i izgovorila: „Lijepa listarca, Bože mili.“I tako je on šetao iz dana u dan, a ona zaljubljeno ponavljala istu repliku. Bez obzira što je bio duplo stariji od nje desila se ljubav i da, živeli su zajedno. *** A ko je, uopšte, Korina? Kad god bi se Jozi dešavali veliki i prelomni događaji, odnekud bi se u njegov život ušetala bela mačka „sa mrljama boje pustinje Mohave“ i bi…

Lalić Ivan - Mesta koja volimo

Слика
Zastani na tren, ćuti, ništa ne misli ... prati emociju !

Mesta koja volimo postoje samo po nama,
Razoren prostor samo je privid u stalnom vremenu,
Mesta koja volimo ne možemo napustiti,
Mesta koja volimo zajedno, zajedno, zajedno.

Pa zar je ova soba soba ili je zagrljaj,
I šta je pod prozorom: ulica ili godine?
A prozor, to je samo otisak prve kiše
Koju smo razumeli, koja se stalno ponavlja,

I ovaj zid ne međi sobu, nego mozda noć
U kojoj sin se pokrenu u krvi tvojoj zaspaloj,
Sin kao leptir od plamena u sobi tvojih ogledala,
Noć kad si bila uplašena od svoje svetlosti,

I ova vrata vode u bilo koje popodne
Koje ih nadživljuje, zauvek naseljeno
Običnim tvojim kretnjama, kada si ulazila,
Kao vatra u bakar, u moje jedino pamćenje;

Kad odeš, prostor za tobom sklapa se kao voda,
Nemoj se osvrtati: ničeg van tebe nema,
Prostor je samo vreme na drugi način vidljivo,
Mesta koja volimo ne možemo napustiti.

Na današnji dan je rođen pesnik tako snažnih rima da zakucavaju. Pesnik čiji se stiho…

Grbić Filip - Prelest

Слика
Mojim maturantima se približio kraj školske godine, lektire su nabavljene i pročitane, čini se da nema više izneneđenja. Kad, kao dopunsku knjigu profeser je ponudio „Prelest“, mladog autora Filipa Grbića. Naslov je neobičan, značenje mi je nepoznato. Pretpostaviću da nisam jedina, te prepisujem citat pojašnjenja dat u uvodniku knjige. *** „Strasti se, takmičeći među sobom, bore za mene, neprestano me preotimaju jedna od druge, kovitlaju me, onespokojavaju. I ne vidim svoje žalosno stanje! Na umu mome je neprozirna zavesa mraka; na srcu mi teški kamen neosetljivosti.“
Sv. Ignjatije Brjančaninov, O prelesti
***
*** Protagonista ovog romana je Maksim Tumanov, čovek na pragu srednjih godina, gimnazijski profesor filozofije. Ovo je, u stvari, priča o njegovom životu počev od nekih studenstskih dana. Sećanja se mešaju sa sadašnjim trenutkom, doživljaji sa davnim prijateljima nalaze plodno tle i u sadašnjosti, život mu je Gordijev čvor, a on je nesvestan čak i toga da život ima pravac tek kad j…

Šantić Aleksa - Ne vjeruj

Слика
Zastani na tren, ćuti, ništa ne misli ... prati emociju !

Ne vjeruj u moje stihove i rime
Kad ti kažu, draga, da te silno volim,
U trenutku svakom da se za te molim
I da ti u stabla urezujem ime -

Ne vjeruj. No kasno, kad se mjesec javi
I prelije srmom vrh modrijeh krša,
Tamo gdje u grmu proljeće leprša
I gdje slatko spava naš jorgovan plavi,

Dođi, čekaću te. U časima tijem,
Kad na grudi moje priljubiš se čvršće,
Osjetiš li, draga, da mi tjelo dršće,
I da silno gorim ognjevima svijem,

Tada vjeruj meni, i ne pitaj više
Jer istinska ljubav za riječi ne zna;
Ona samo plamti, silna, neoprezna,
Niti mari, draga, da stihove piše.

Dragi Šantić, ljubav moja iz školskih dana. Već smo jednom o njemu naširoko raspredali, nije da nismo ... No, da se gospodina na njegov rođendan spomenemo, da se raznežimo nad njegovim stihovima lakim, slatkim i mirisnim.

Ćirjanić Gordana - Večnost je, kažu, dugačka

Слика
Priče, je Ii? Opet priče... I, koliko traje priča? Neka traje kao blesak, neka kao sećanje ili promišljanje, negde su delovi skupljeni navrat-nanos pa i nema trajanja, a poneka je kao razgovor dvoje, u kafiću. Na primer traje isto onoliko koliko bi trajalo da se nas dvoje nađemo na kafi, onako nausput, dok još praznimo misli od prethodnog događaja, ali spojeni duhom, željni nekih trenutaka razumevanja bez reči, bliskosti koja sve poravnava i usklađuje. Naravno, kafa može biti i crna, bela, čajna, virtuelna ... ***

*** Da, priče ... Poželeh da kažem kako je svaka neobična jer u sebi nosi neko zrno bizarnosti ili nesreće. A onda shvatim kako ne mogu da se setim nikog ko neko takvo zrnce nema, ko je običan. Dakle, priče su malo neobične, ali ljudi o kojima piše su sasvim obični. Sve je tako kako jeste, bez pompe i efekata, bez osude... samo život, onako kaljav i neosvešten, kakav, uglavnom, i biva. *** Prvi deo zbirke sadrži pripovetke vezane za Srbiju i/ili Beograd, grad njenog detinjstava…

Maksimović Desanka - Razgovor

Слика
Zastani na tren, ćuti, ništa ne misli ... prati emociju !

Pitaju me svu večer njegove zenice žedne:
»Jesi li ti rosa što na pustinjakove ruke pada nežno?
Uteha što u svete noći pohađa bedne?
Je li bilo negde suđeno i neizbežno
tebe da volim?

Jesi li ti suza srebrna pred grubošću i zlom?
Osmesi tvoji jesu li sa tobom isti?
Čime si ti vezana sa ovim sitnim tlom?
Jesi li ti plamen na kome se duša čisti
umrljana životom?

Jesi li ti duboka kao tvoje oči neizmerne?
Jesi li ti kao san moj o tebi dobra?
Hoće li moći ruke tvoje čiste i smerne
da odagnaju sa čela bore, što ih pobra'
idući životom?

Hoće li ljubav tvoja kao uplašena krila
pobeći ako te se usana mojih takne plam?
Hoću li, ako i ti sa mnom budeš bila,
ostati zazidan u sebe, i sam
do kraja života?«

A ja spustih glavu na uzdrhtale dlane
gledajući u sebe bolno i neumitno,
i bi mi kao da će celo biće u suzu da mi kane;
i učini mi se srce odveć sitno
njega da voli.

Na današnji dan je rođena neumorna pletilja venaca satkanih od slut…

Trifunović Duško - Grešio sam mnogo

Слика
Zastani na tren, ćuti, ništa ne misli ... prati emociju !

Grešio sam mnogo, i sad mi je žao
i što nisam više, i što nisam luđe
jer, samo će gresi, kada budem pao
biti samo moji – sve je drugo tuđe.

Grešio sam mnogo, učio da stradam
leteo sam iznad vaše mere stroge
grešio sam, jesam, i još ću, bar se nadam
svojim divnim grehom da usrećim mnoge.

Grešio sam, priznajem, nisam bio cveće
grešio i za vas, koji niste smeli,
pa sad deo moga greha niko neće
a ne bih ga dao – ni kad biste hteli.

Gajger Arno - Kao stari kralj u izgnanstvu

Слика
Ovo je istinita priča. Pisac tka storiju o sopstvenoj porodici, sa ocem u glavnoj ulozi. Otac, August Gajger je starac u devetoj deceniji života, oboleo od Alchajmerove bolesti. Pripovedač, Arno Gajger, je jedan od njegovo četvoro dece. ***

*** Priča govori o trenucima spoznaje da im je otac oboleo, o neverici, o prihvatanju bolesti, o organizaciji života pod tim nepoznatim i nedefinisanim uslovima. Takođe, o začuđenosti da i tako strašna stvar kao što je neizlečiva bolest može doneti neke kvalitete čoveku spremnom na promene. Na koji način ta presija pomaže da se nađe oprost za neke neutvrđene krivice i neraščišćene situacije, razumevanje za slabog i nemoćnog, ljubav za roditelja koji je sada potpuno zavisan od svog deteta, sagledavanje kruga života u svoj svojoj veličini i neumoljivosti, a ipak ne osećati ni bes, ni strah, ni nemoć pred situacijom koja te nepovratno satre istog trena kada podlegneš besu, strahu ili nemoći. *** „Svakodnevni kontakt sa ocem nije me više iscrpljivao, već m…