Постови

Приказују се постови за 2019

Atvud Margaret - Slepi ubica

Слика
Glavne junakinje ovog romana su sestre Iris i Lora Čejs. Rođene su neposredno nakon Velikog rata, u maloj kanadskoj varoši, Avilionu. Od tri brata, jedino se njihov otac, Norval, živ vratio sa fronta. Snove o obrazovanju i putovanjima morao je da zameni preuzimanjem porodične fabrike za proizvodnju dugmadi. Majka im je bila dosta stegnuta žena, društveno empatična, ali ne topla i brižna na ličnom nivou. Umire dok su devojčice bile još male. Glavnu ulogu u njihovom odrastanju ima njihova domaćica, Rini. *** „U sedmici pred svoju smrt – jednog od onih groznih jutara – majka je rekla nešto čudno, mada u tom trenutku nisam to smatrala čudnim. Rekla je: „U dubini duše, vaš otac vas voli.“
Nije imala obićaj da nam govori o osećanjima, pogotovo ne o ljubavi – ni sopstvenoj ni tuđoj, osim božje. Međutim, od roditelja se očekuje da vole svoju decu, pa su me njene reči sigurno umirile: uprkos spoljnom utisku, moj otac bio je ravan drugim očevima.
Sada pak mislim da izjava nije bila tako jednosta…

Jergović Miljenko - Roman o Korini

Слика
Jozo Taraš se, još u ranoj maladosti, hteo izvući iz materijalne bede, te je pošao u Ameriku da tamo sebi nađe priliku. Misao vodilja mu je bila da zaradi dosta novaca, te da se u rodne Kanavle vrati kao gospodin čovek. Jozo se i obogatio, ali je i ostao bez svog bogatstva. Totalno skrhan događajima, bez ikoga svog, već osamdesetogodišnjak, odlučuje da se vrati u rodni kraj i da se zamonaši, ne bi li u manastiru dočekao kraj života. ***
***  Na drugu stranu, Dubrovčanka Marija je već dvadesatak godina odbijala prosce. Niko nikad nije čuo da je za nekog muškog rekla neku lepu reč, dok nije videla Jozu kako šeta Stradunom i izgovorila: „Lijepa listarca, Bože mili.“I tako je on šetao iz dana u dan, a ona zaljubljeno ponavljala istu repliku. Bez obzira što je bio duplo stariji od nje desila se ljubav i da, živeli su zajedno. *** A ko je, uopšte, Korina? Kad god bi se Jozi dešavali veliki i prelomni događaji, odnekud bi se u njegov život ušetala bela mačka „sa mrljama boje pustinje Mohave“ i bi…

Lalić Ivan - Mesta koja volimo

Слика
Zastani na tren, ćuti, ništa ne misli ... prati emociju !

Mesta koja volimo postoje samo po nama,
Razoren prostor samo je privid u stalnom vremenu,
Mesta koja volimo ne možemo napustiti,
Mesta koja volimo zajedno, zajedno, zajedno.

Pa zar je ova soba soba ili je zagrljaj,
I šta je pod prozorom: ulica ili godine?
A prozor, to je samo otisak prve kiše
Koju smo razumeli, koja se stalno ponavlja,

I ovaj zid ne međi sobu, nego mozda noć
U kojoj sin se pokrenu u krvi tvojoj zaspaloj,
Sin kao leptir od plamena u sobi tvojih ogledala,
Noć kad si bila uplašena od svoje svetlosti,

I ova vrata vode u bilo koje popodne
Koje ih nadživljuje, zauvek naseljeno
Običnim tvojim kretnjama, kada si ulazila,
Kao vatra u bakar, u moje jedino pamćenje;

Kad odeš, prostor za tobom sklapa se kao voda,
Nemoj se osvrtati: ničeg van tebe nema,
Prostor je samo vreme na drugi način vidljivo,
Mesta koja volimo ne možemo napustiti.

Na današnji dan je rođen pesnik tako snažnih rima da zakucavaju. Pesnik čiji se stiho…

Grbić Filip - Prelest

Слика
Mojim maturantima se približio kraj školske godine, lektire su nabavljene i pročitane, čini se da nema više izneneđenja. Kad, kao dopunsku knjigu profeser je ponudio „Prelest“, mladog autora Filipa Grbića. Naslov je neobičan, značenje mi je nepoznato. Pretpostaviću da nisam jedina, te prepisujem citat pojašnjenja dat u uvodniku knjige. *** „Strasti se, takmičeći među sobom, bore za mene, neprestano me preotimaju jedna od druge, kovitlaju me, onespokojavaju. I ne vidim svoje žalosno stanje! Na umu mome je neprozirna zavesa mraka; na srcu mi teški kamen neosetljivosti.“
Sv. Ignjatije Brjančaninov, O prelesti
***
*** Protagonista ovog romana je Maksim Tumanov, čovek na pragu srednjih godina, gimnazijski profesor filozofije. Ovo je, u stvari, priča o njegovom životu počev od nekih studenstskih dana. Sećanja se mešaju sa sadašnjim trenutkom, doživljaji sa davnim prijateljima nalaze plodno tle i u sadašnjosti, život mu je Gordijev čvor, a on je nesvestan čak i toga da život ima pravac tek kad j…

Šantić Aleksa - Ne vjeruj

Слика
Zastani na tren, ćuti, ništa ne misli ... prati emociju !

Ne vjeruj u moje stihove i rime
Kad ti kažu, draga, da te silno volim,
U trenutku svakom da se za te molim
I da ti u stabla urezujem ime -

Ne vjeruj. No kasno, kad se mjesec javi
I prelije srmom vrh modrijeh krša,
Tamo gdje u grmu proljeće leprša
I gdje slatko spava naš jorgovan plavi,

Dođi, čekaću te. U časima tijem,
Kad na grudi moje priljubiš se čvršće,
Osjetiš li, draga, da mi tjelo dršće,
I da silno gorim ognjevima svijem,

Tada vjeruj meni, i ne pitaj više
Jer istinska ljubav za riječi ne zna;
Ona samo plamti, silna, neoprezna,
Niti mari, draga, da stihove piše.

Dragi Šantić, ljubav moja iz školskih dana. Već smo jednom o njemu naširoko raspredali, nije da nismo ... No, da se gospodina na njegov rođendan spomenemo, da se raznežimo nad njegovim stihovima lakim, slatkim i mirisnim.

Ćirjanić Gordana - Večnost je, kažu, dugačka

Слика
Priče, je Ii? Opet priče... I, koliko traje priča? Neka traje kao blesak, neka kao sećanje ili promišljanje, negde su delovi skupljeni navrat-nanos pa i nema trajanja, a poneka je kao razgovor dvoje, u kafiću. Na primer traje isto onoliko koliko bi trajalo da se nas dvoje nađemo na kafi, onako nausput, dok još praznimo misli od prethodnog događaja, ali spojeni duhom, željni nekih trenutaka razumevanja bez reči, bliskosti koja sve poravnava i usklađuje. Naravno, kafa može biti i crna, bela, čajna, virtuelna ... ***

*** Da, priče ... Poželeh da kažem kako je svaka neobična jer u sebi nosi neko zrno bizarnosti ili nesreće. A onda shvatim kako ne mogu da se setim nikog ko neko takvo zrnce nema, ko je običan. Dakle, priče su malo neobične, ali ljudi o kojima piše su sasvim obični. Sve je tako kako jeste, bez pompe i efekata, bez osude... samo život, onako kaljav i neosvešten, kakav, uglavnom, i biva. *** Prvi deo zbirke sadrži pripovetke vezane za Srbiju i/ili Beograd, grad njenog detinjstava…

Maksimović Desanka - Razgovor

Слика
Zastani na tren, ćuti, ništa ne misli ... prati emociju !

Pitaju me svu večer njegove zenice žedne:
»Jesi li ti rosa što na pustinjakove ruke pada nežno?
Uteha što u svete noći pohađa bedne?
Je li bilo negde suđeno i neizbežno
tebe da volim?

Jesi li ti suza srebrna pred grubošću i zlom?
Osmesi tvoji jesu li sa tobom isti?
Čime si ti vezana sa ovim sitnim tlom?
Jesi li ti plamen na kome se duša čisti
umrljana životom?

Jesi li ti duboka kao tvoje oči neizmerne?
Jesi li ti kao san moj o tebi dobra?
Hoće li moći ruke tvoje čiste i smerne
da odagnaju sa čela bore, što ih pobra'
idući životom?

Hoće li ljubav tvoja kao uplašena krila
pobeći ako te se usana mojih takne plam?
Hoću li, ako i ti sa mnom budeš bila,
ostati zazidan u sebe, i sam
do kraja života?«

A ja spustih glavu na uzdrhtale dlane
gledajući u sebe bolno i neumitno,
i bi mi kao da će celo biće u suzu da mi kane;
i učini mi se srce odveć sitno
njega da voli.

Na današnji dan je rođena neumorna pletilja venaca satkanih od slut…

Trifunović Duško - Grešio sam mnogo

Слика
Zastani na tren, ćuti, ništa ne misli ... prati emociju !

Grešio sam mnogo, i sad mi je žao
i što nisam više, i što nisam luđe
jer, samo će gresi, kada budem pao
biti samo moji – sve je drugo tuđe.

Grešio sam mnogo, učio da stradam
leteo sam iznad vaše mere stroge
grešio sam, jesam, i još ću, bar se nadam
svojim divnim grehom da usrećim mnoge.

Grešio sam, priznajem, nisam bio cveće
grešio i za vas, koji niste smeli,
pa sad deo moga greha niko neće
a ne bih ga dao – ni kad biste hteli.

Gajger Arno - Kao stari kralj u izgnanstvu

Слика
Ovo je istinita priča. Pisac tka storiju o sopstvenoj porodici, sa ocem u glavnoj ulozi. Otac, August Gajger je starac u devetoj deceniji života, oboleo od Alchajmerove bolesti. Pripovedač, Arno Gajger, je jedan od njegovo četvoro dece. ***

*** Priča govori o trenucima spoznaje da im je otac oboleo, o neverici, o prihvatanju bolesti, o organizaciji života pod tim nepoznatim i nedefinisanim uslovima. Takođe, o začuđenosti da i tako strašna stvar kao što je neizlečiva bolest može doneti neke kvalitete čoveku spremnom na promene. Na koji način ta presija pomaže da se nađe oprost za neke neutvrđene krivice i neraščišćene situacije, razumevanje za slabog i nemoćnog, ljubav za roditelja koji je sada potpuno zavisan od svog deteta, sagledavanje kruga života u svoj svojoj veličini i neumoljivosti, a ipak ne osećati ni bes, ni strah, ni nemoć pred situacijom koja te nepovratno satre istog trena kada podlegneš besu, strahu ili nemoći. *** „Svakodnevni kontakt sa ocem nije me više iscrpljivao, već m…

Raičković Stevan - Krug nežnosti

Слика
Zastani na tren, ćuti, ništa ne misli ... prati emociju !

Desi se, kao živ, da me posmatra neki cvet
i da je vazduh topao i kao jedan pogled plav
i onda zaželim: da prođem otvoren kroz svet
i da svemu prinesem pozdrav.

Iz ove ljubavi što nosim, neprekidno,
i obnavljam u telu od rođenja -
za jedan ljudski osmeh, za jedno cveće žuto,
za jedan duboki mir kamenja.

Tad mi se tek učini da je zlo prolazno
pa pomislim da ima dobrog u svemu,
da je bez njega promašeno sve, i prazno -
po jedan puki oblik, samo, u prostoru golemu.

Oči su tad lepe – jer vole i prodiru
vidovito do svega čega se taknu, okrznu;
U njih, iz sveta, kao u dva mora uviru
sve dobrote, do kraja, do zvezda što mrznu.

I ja koji sam dotad bivao tih i skroman
(ko što su mnogi u ovom prostoru gosti)
u svojoj tišini izrastam ogroman
u jedan krug dobra, u jedan krug nežnosti.

Tako stojim. U svemu. I ovde i - okolo
i duboko osećam da sam rođen za dobro.
Pa iako me trnje kroz čitav život često bolo
Sve praštam za ovaj cvet što sam …

Ibrišimović Nedžad - Vječnik

Слика
Glavni junak ovog tematski izuzetno neobičnog romana je Neferti, ugledni građanin Memfisa (Memfis, Egipat), za vreme vladavine faraona Horus-Aha. Jednog sasvim običnog, sunčanog, dremljivog popodneva Neferti doživljava, ničim izazvano, stanje telesne oduzetosti, ali pojačane svesnosti. Događaj jeste bio neobičan i stresan za sve, jer su pomislili da je umro u najboljim godinama, ali i brzo zaboravljen kada se on povratio i nastavio normalan život, bez ikakvih vidljivih posledica. ***
*** Ali kako počinje doživljavati starenje i smrt svoje voljene supruge, pa onda i svoje dece, a da se on, pritom, nimalo fizički nije menjao, tada mu na um dolazi ono njegovo prividno umiranje i shvata posledice toga čina, ali ne i uzroke a, još manje, razloge. Nije imao dileme da li je blagosloven ili je proklet životom koji traje i traje. Odlučio se za blagoslov. Svoju dugovečnost je nastojao sačuvati anonimnošću koja se graničila s mimikrijom. Čim bi pomislio da je ljudima postalo sumnjivo kako je on d…

Parun Vesna - Ti koja imaš ruke nevinije

Слика
Zastani na tren, ćuti, ništa ne misli ... prati emociju !

Ti koja imaš ruke nevinije od mojih
i koja si mudra kao bezbrižnost.
Ti koja umiješ s njegova čela čitati
bolje od mene njegovu samoću,
i koja otklanjaš spore sjenke
kolebanja s njegova lica
kao što proljetni vjetar otklanja
sjene oblaka koje plove nad brijegom.

Ako tvoj zagrljaj hrabri srce
i tvoja bedra zaustavljaju bol,
ako je tvoje ime počinak
njegovim mislima, i tvoje grlo
hladovina njegovu ležaju,
i noć tvojega glasa voćnjak
još nedodirnut olujama.

Onda ostani pokraj njega
i budi pobožnija od sviju
koje su ga ljubile prije tebe.
Boj se jeka što se približuju
nedužnim posteljama ljubavi.
I blaga budi njegovu snu,
pod nevidljivom planinom
na rubu mora koje huči.

Šeći njegovim žalom. Neka te susreću
ožalošćene pliskavice.
Tumaraj njegovom šumom.
Prijazni gušteri
neće ti učiniti zla.
I žedne zmije koje ja ukrotih
pred tobom biti će ponizne.

Neka ti pjevaju ptice koje ja ogrijah
u noćima oštrih …

Lalić V. Ivan - Proleće, Kotež Neimar

Слика
Zastani na tren, ćuti, ništa ne misli ... prati emociju !

Zima je povukla hrtove
Na svoja južna lovišta;
Izlaze boje iz skrovišta
i naseljavaju vrtove

U igri drevne mimikrije,
Kad svaka boja je zelena,
Jer sve je pupoljak; željena
Svečanost oka se prikrije
U slutnju, u iščekivanje:
Ružama planuće živice
Kad april se preko ivice
Izlije; kakvo prelivanje

Vetra u vatru! Bašte su
Raspamećene od kretanja
Po vektorima svog cvetanja - A delom još od mašte su.
Još jednom taj vrv u žilama,
na strmoj kosini stoleća.
Treperi skazaljka proleća
Među mrgodnim silama.

Kupovine knjiga na izmaku zime 2019. godine

Слика
Nisam baš neko ko ne može da odoli ovim ili onim popustima kojih je, realno, svako malo i na svakom koraku. Takođe, ne opterećuje me ni to gde ću „te silne knjige da držim“, kao ni broj nepročitanih koje su mi već u domu mom. Ponekad tako, dovoljna je neka trun ne znam ni sama čega, možda nečija reč, preporuka ili kakav drugi sporadičan razlog da se nešto otisnem u nabavke nekih, meni novih, knjiga. Kupindo je uvek prvi izbor! Sve je počelo tako što sam tražila neke Desankine pesme, a njih u nekim zbirkama koje ja imam nije bilo. E, tu sam već jako slaba ... „Sonetni venac“, lepota živa, po ceni jednog manjeg sladoleda! Zatim, jedno otkrovenje za mene, pesme Ivana V. Lalića. Ovaj Borhes mi se sam nametnuo, prosto nije dao da skinem pogled s njega, bila je to stvar trenutne odluke ...


Skoro sam s Isidorom i Sandrom na temu Njegoševe „Luče“. A pre toga s Miomirom, s kim bi drugo o Njegošu. Čitala sam je po internetu, nije da nisam, ali ja pesmaricu volim da grlim, da je držim pod jastukom…

Rada Đuričin i Vjera Mujović - predstava "Mala crna haljina"

Слика
Još u novembru prošle godine sam od @cvojislava čula da je (do kraja marta) u Kući Jevrema Grujića izložba slika Milene Pavlović Barili. Divna slikarka, prepoznatljivog izraza, inspirativna ... znala sam da izložbu neću propustiti.


Koliko dlanom o dlan, dođe i kraj januara... Put me je naneo u grad i ne želeći više da čekam društvo i da se uklapam sa ovim ili onim, otišla sam sama na izložbu.
Oh, lepote!

Da sve bude pravi kulturni događaj pobrinula se i kustos muzeja koja je vrlo nadahnuto pričala o životu slikarke, kao i o slikama i kolekciji predmeta koji su bili ili Milenini ili datiraju iz tog perioda.

I za kraj me je sačekalo obaveštenje da se u prostoru muzeja par puta mesečno održava predstava o životu Koko Šanel "Mala crna haljina" u izvođenju Rade Đuričin i Vjere Mujović!
Poslastica, nema šta!

Ovog puta mi je organizacija bila bolja, nabavila sam karte, te sam na predstavu krenula s mojim voljenim, zatim kumom i njegovom suprugom. Drugi red, tik ispred scene.... Ča…

Antić Miroslav - Kada mi nedostaješ

Слика
Zastani na tren, ćuti, ništa ne misli ... prati emociju !

Mislim tuđe misli
Kradem svoje vreme
Provlačim ga
Između oblaka, snova,
Daljine i snega ...
Kada poželim
Da ti nedostajem
Odsanjam pesmu,
Zatvorim oči,
I na kaldrmi zamislim
Cvet beli.
Kada te nema
Jer tako hoću
Zaledim osmeh
U sebi kažem ime
Udahnem duboko
I pomislim
Tako mi nedostaješ ...

Na današnji dan rođen je pesnik koji je krojio pesme od oblaka i snova, Mika Antić.

Andrić Ivo - Ex ponto / Koga ljubi sada ona mlada žena?

Слика
Zastani na tren, ćuti, ništa ne misli ... prati emociju !

Koga li ljubi sada ona mlada žena?
Ona mlada žena koju sam našao jednog ljeta lijepu i dozrelu od šesnaest godina, prolazi - bogzna zašto - jutros mojim sjećanjem.

Koga ljubi sada ona mlada žena? Jednom sam na maloruskoj ravni našao crven i krupan cvijet: njegova sočna čaška, kratka cvata, nudila je, u široko rastvorenim laticama, svoje nadrasle prašnike svim vjetrovima.

Koga ljubi sada ona mlada žena?
Nikad nije bilo između nas riječi (ja sam teško i razumijevao njen jezik) i naš odnos nije imao nikad određenog imena. Pod zvijezdama sam je ljubio do umora i do ponoći sam ležao na travi, s glavom u njenom krilu.

To je bila žena stvorena za ljubav i predavala se nijema od strasti i suznih očiju, šapćući isprekidane riječi o vjernosti.
Koga li sada ljubi ona mlada žena?

Barns Džulijan - Sto od limunovog drveta

Слика
Anders Boden je sa ženom Gertrudom živeo u tipičnom švedskom gradiću. Radio je u lokalnoj drvari kao glavni poslovođa. Mesto malo, idilično, na obali velikog jezera, okruženo šumama kakvih samo na severu ima. Dovoljno je malo da tajne ne mogu opstajati, a dovoljno veliko da ipak postoje i neke znamenitosti koje se mogu pokazati turistima i pridošlicama. *** *** On: ljubazan, tih, prijatan, kulturan, uvek na usluzi, posvećen svemu čega se prihvati. Ženu je sam odabrao, zaprosio, voleo naravno ... na neki svoj nenametljiv način. Brzo mu je postalo jasno da mu ljubav nije uzvraćena. Ona: lepa, iz stare porodice, posedovala je klavir uvezen iz Nemačke, a jednom prilikom je čak svirala duete sa čuvenim Sjergenom. Nezadovoljna životom i izborima, mislila je da joj je život izmakao zbog okoline, porodice, muža, male sredine, ... I kako to obično biva, nezadovoljstvo se transformisalo u zajedljivost i cinizan, otrovi su bujali na račun čovečnosti, a ona nije ni pomislila da bi mogla nekog i vol…

Fajad Sulejman - Glasovi

Слика
Hamida el Biherija je život odneo iz rodnog sela Derviša kada je imao jedva deset godina. Potucao ga je po gradovima, lukama i brodovima. Na posletku ga je ukotvio u Parizu, gde je, nakon 30 godina, mogao za sebe reći da ima sve: uspešan i razgranat biznis, novac, obožavanu suprugu, dvoje dece... Uporedo sa zadovoljstvom, u njemu se budi žudnja da opet vidi rodni kraj, majku, brata, rođake, da svoju francusku suprugu upozna sa domovinom, sa svojim korenima. *** Hamid piše pismo svom bratu Ahmedu u kom šalje novac i najavljuje da će ih posetiti u pratnji supruge Simone. I tu počinje igranka! Celo selo se diglo na noge: i policijski službenik i lokalna vlast i jedini koji tečno govori francuski, a o Hamidovoj porodici da i ne govorimo.
Gledajući kroz prizmu patrijahalnog vaspitanja i tradicije, pokušali su da se pred gostima prikažu u najboljem svetlu: pomeli su ulice, zatrpali rupe, postavili ulične svetiljke, skrojili sebi nova odela... *** „Stiže i taj nezaboravni dan! Seoske žene su se…