Постови

Приказују се постови за 2018

Jerotić Vladeta

Слика
Danas je 40 dana od kad se upokojio prof. dr Vladeta Jerotić jedan, uz patrijarha Pavla, od najvećih imena novije srpske duhovnosti. Bio je svetionik svima nama koji smo krenuli putem individuacije i/ili oboženja i odličan primer da i duboka starost može biti fascinantna i blistava. Bez ikakve želje da prepričavam njegovo delo, izdvojiću par citata iz njegovih knjiga za podsećanje na velikog i dragog čoveka. ***
*** Iz knjige „Mudri kao zmije, bezazleni kao golubovi“
„Koji su još mogući uzroci zašto se ljudi plaše ljubavi? Da li moguće da je nekad ljubav roditelja uzrok straha deteta od ljubavi? Izgleda neobično, ali upravo se tako paradoksalno stanje u mnogim porodicama stvara. Savremena psihologija upotrebljava izraz “prezaštitna” majka (ili otac) za onog roditelja koji u strahu lebdi nad detetom, već od njegovog rođenja, pa sve do pozne adolescencije, nekad i duže. Deca odgajana pod “staklenim zvonom”, od preterano brižnih, u stvari uplašenih roditelja (često neurotičnih i psihotičnih),…

Kundera Milan - Neznanje

Слика
Kada su sovjetske trupe 1968. godine ušle u Čehoslovačku, sve je dobilo neki naročiti smisao, težak i nikome drag. Bilo je to vreme brutalnog prelamanja državne politike preko leđa običnog čoveka. Svako je za sebe morao doneti odluku – ostati ili otići, s nadom da će izabrati bolje rešenje, sa dubokom slutnjom da u trenutku donošenja odluke nema pojma koje je to. ***

*** Irena je bila mlada devojka željna života i snova. U Pragu je živela s predominantnom majkom od koje je jedva čekala da pobegne. Kada joj je Martin ponudio brak i preseljnje u Pariz, nije odbila ponudu. Jozef, veterinar, u Pragu je ostavio roditelje i brata, preselio se u Dansku i oženio strankinjom. Igrom slučaja oboje ostaju bez svojih bračnih partnera.
Sada, dvadeset godina kasnije, gvozdena zavesa je pala. Svako je, iz svojih razloga, krenuo put napuštene domovine. Svako je pregrmeo par otrežnjujućih uvida. Za njihove priče postoji mesto susreta ... *** „Ali sada, sada su reči izlazile same iz njegovih usta i nije bio…

Jergović Miljenko - Sarajevski Marlboro

Слика
Znate li šta je bosanski lonac? To je jelo od svakojakog povrća i mesa koje se zajedno kuva, u zemljanom sudu, na tihoj vatri, satima. A može se staviti i u ekspres lonac, pa će biti brže gotovo. Ali Bosanci kažu da to nije ono pravo, a i lonac koji je pod pritiskom može da eksplodira. Dešava se, retko, ali se dešava. Dešava se i da Bosna eksplodira i da onda nepovezanih i rasutih sudbina ima na sve strane, duša nesmirenih i pogleda začuđenih. Autor, i sam rođen u Sarajevu, je pokupio fragmente uhvaćene u pola koraka, nespremne za promene, a nevoljne za napuštanje rodnog grada. Kako to objasniti nekome ko nije odavde (odande) ? *** „Pitao on mene da li mi je žao što sam nakon što tri puta obiđoh svijet završio u opkoljenom Sarajevu, a ja mu kažem da nisam tu završio nego sam se tu rodio ne daj Bože da sam glavu ostavio negdje drugdje, niti bi me ko spomenuo niti bi kome bio važan, a osim toga, ni groblja u svijetu, pogotovo u Americi, nisu kao sarajevska, poredaju se mrtvaci kao vojnici u …

Cesarić Dobriša - Povratak

Слика
Zastani na tren, ćuti, ništa ne misli ... prati emociju !


Ko zna (ah, niko, niko ništa ne zna. Krhko je znanje!) Možda je pao trak istine u me, A možda su sanje.
Još bi nam mogla desiti se ljubav,
Desiti - velim,
Ali ja ne znam da li da je želim,
Ili ne želim.
U moru života što vječito kipi, Što vječito hlapi, Stvaraju se opet, sastaju se opet Možda iste kapi -
I kad prođe vječnost zvjezdanijem putem,
Jedna vječnost pusta,
Mogla bi se opet u poljupcu naći
Neka ista usta.
Možda ćeš se jednom uveče pojavit Prekrasna, u plavom, Ne sluteći da si svoju svjetlost lila Mojom davnom javom,
I ja, koji pišem srcem punim tebe
Ove čudne rime,
Oh, ja neću znati, čežnjo moje biti,
Niti tvoje ime!
Pa ako i duša u tom trenutku Svoje uho napne, Sigurnim će glasom zaglušiti razum Sve što slutnja šapne;
Kod večernjih lampi mi ćemo se kradom
Poglédat ko stranci,
Bez imalo svijesti koliko nas vežu
Neki stari lanci.

No vrijeme se kreće, no vrijeme se kreće
Ko sunce u krugu,
I nosi nam opet ono što je b…

Andrić Ivo - Znakovi pored puta

Слика
Neka čudna uznemirenost dolazi mi s prvim jesenjim kišama, s onim davno zaboravljenim hladnoćama koje se zavlače pod rukave uzrokujući želju da se negde ušuškamo uz topao čaj, bar. Odmor je prošao, poslovna rutina se otvara u svim svojim gabaritima, kuća, porodica ... Vreme je slasti koje sa sobom nose svi oni darovi prirode koje flaširam, tegliram i pakiram na najrazličitije načine. Ovo je fizički meni najzahtevniji deo godine. Vreme sna nije duže od 5-6 sati dnevno. On dolazi silovito, naglo i počinjem da sanjam pre nego što mi glava dodirne jastuk. Nije to ono što mi mira ne da. Ni kratak san nije ono što ne mogu podneti. Muku mi zadaje neka nesvakidašnja seta, neka žal neznano za čim. U časovima odmora, kad mi je želja da leđa ispravim rešavajući se fizičke boli i pročitam koju stranicu koja nudi lepotu da mi dušu opusti, meni mozak vrti neke svoje priče nespreman da se prepusti tuđoj inspiraciji. *** „Od onoga što nije i što nikad neće biti prave vešti pisci najlepše priče o onome što…

Janielo Enriko - Čudesan život Izidora Zvižduka

Слика
Godina je 1980, Matinela, mestašce u široj okolini Napulja, teška provincija juga Italije. Na prvi pogled mesto kao i svako drugo: crkva, krčma, škola, par prašnjavih ulica, na sve strane radoznale oči u bliskoj sprezi s dokonim ustima ... Pa ipak, ima par sitnica koja Matinelu razlikuju od okoline. Najznačajnija je porodica desetogodišnjeg Izidora. *** Otac Kvirino je simpatizer levičarskog pokreta, buntovnik, oštri posmatrač prilika u društvu, pesnik u duši, fanatičan ljubitelj svoje žene. Za svoju razrokost je govorio da na taj način ima širi pogled na situaciju, a za razroko oko da mu je to periferni vid. Bio je čovek jedinstvenih rituala. Pisanje ljubavnih pisama u kupatilu bilo je samo jedno od njih. Svako pismo je bilo naslovljeno drugome: ženi, sinu, samom sebi, predsedniku države, Bahu, odnosno svima koje je voleo i poštovao.
Majka Stela je nadaleko čuvena po svojim taljetelama, pužićima i svim drugim vrstama testenine koje nije stizala da umesi koliko su bili traženi. Vredna, …

Prever Žak - Ta ljubav

Слика
Zastani na tren, ćuti, ništa ne misli ... prati emociju !


Ta ljubav tako silna,
tako drhtava, tako očajna,
tako nežna,

Ta ljubav
lepa kao dan,
i ružna kao vreme,

Ta ljubav tako stvarna,
ta ljubav tako divna,
tako srećna,
tako vesela,
i tako jadno
drhteći od straha kao dete u mraku
a tako sigurna u sebe
kao neki spokojni čovek u sred noći,

Ta ljubav koja je izazivala
strah kod drugih,
gonila ih da govore
i primoravala da blede,

Ta ljubav tako vrebana,
jer te druge mi smo vrebali
ganjani, ranjavani, gaženi, dotucavani,
poricani, zaboravljani,
zato što smo tu istu ljubav mi ganjali,
ranjavali, gazili, dotucavali,
poricali, zaboravljali,

Ta ljubav cela celcata
još toliko živa a sva ozarena,

To je tvoja ljubav, to je moja ljubav,
ona koja je bila,

To osećanje je uvek novo
i nije se izmenilo,
toliko stvarno kao neka biljka,
toliko drhtavo kao neka ptica,
toliko toplo i živo kao leto,
možemo oboje otići i vratiti se,
možemo zaboraviti
a zatim ponovo zaspati,
pa probuditi se, patiti, bditi,

Murakami Haruki - Južno od granice, zapadno od sunca

Слика
Ime mu je bilo Hađime. Bio je sitan i neugledan dečak, ni po čemu se nije isticao. Bila je tiha i nenametljiva devojčica, hramala je na jednu nogu. Zvala se Šimamoto. Ušli su u isto odeljenje, a ta njihova izdvojenost i usamljenost ih je i uputila jedno na drugo. Postali su nerazdvojni - vraćali su se zajedno iz škole, a popodenva su provodili kod Šimamoto slušajući muziku različitih žanrova. Oduševljavali su se pločom Net King Kola i zajedno pevali na engleskom pesmu Južno od granice, ne razumevajući niti jedne reči. Bila je to ona prva, detinja ljubav, prvi nemir i žudnja. *** „I sada se jasno sećam dodira njene ruke. Razlikovao se od svih drugih dodira koje sam tada poznavao, a i od onih koje sam kasnije upoznao. Bila je to mala, topla ruka dvanaestogodišnje devojčice, ali tih pet prstiju i taj dlan bili su oličenje svega što sam tada želeo da znam, i što sam morao da znam. Uzevši moju ruku, objasnila mi je kako stoje stvari. Da ovakvo mesto zaista postoji u stvarnom svetu. Imao sa…

Mitrović Mirjana - Helena ili o nemiru

Слика
Knjiga govori o životu Helene, majke rimskog cara Konstantina. Priča je ispripovedana nehronološki, s velikim vremenskim digresijama, ali to samo doprinosi dinamici pripovedanja. Dotiče se njenog odrastanja u Maloj Aziji, njenog večno radoznalog duha koji ju je, još dok je bila devojčica, dovodio u neprilike, flekao joj haljine, a njenu majku dovodio do očaja.
U svom rodnom mestu upoznaje i rimskog vojnika, Konstancija Hlora. Ljubav je odvodi na drugi kraj carstva, u daleku provinciju, u Nais, Hlorov rodni grad. Život joj nije dao svilu i kadifu, već veliku borbu da održi porodicu na okupu, da sačuva buntovnog sina Konstantina od nevolja, deprasivnog muža od pijanstava, da popravi kućni budžet otvarajući krčmu, ... *** I kako to istorija kaže, Konstantin nije izučio za advokata, već je natukao šlem rimskog vojnika, a Hlor svoje penzionerske dane zamenio predvodeći legije u pohodima na Britaniju. Uspinjanje na lestvici moći je platio ostavljanjem Helene i novom, prigodnom ženidbom koja …

Gorder Justejn - Kći direktora cirkusa

Слика
Peter je bio jedan krajnje neobičan dečak. Bio je sve ono što druga deca nisu bila. Deca su volela da budu glasna i u grupi – on je hteo da bude sam i u tišini. Oni su voleli da se igraju, on je voleo da gleda kako se oni igraju. Njima je stvar prestiža bila da se pohvale svojim dostignućima, on je želeo da ostane anoniman. Klinci su stalno tražili prečice i način kako da nešto urade lakše, Peter je težio izazovima. Otkad je znao za sebe smišljao je priče. One su prosto kuljale iz njega. Zapisivao je sižea, sinopsise, punio je beležnice i registratore. *** Roditelji su mu se razveli dok je još bio sasvim mali. Ostao je s majkom koja mu je bila inspiracija, sagovornik, izvor knjiga, enciklopedija i ploča, kao i društvo za operu ili pozorište. Tih, ’50-tih godina 20. veka je to bio veliki kulturni imetak. *** „Pošto bismo odgledali film ili pozorišnu predstavu , ja bih obično majci ispričao kako bi film ili pozorišni komad mogli da budu bolji. Nekoliko puta sam direktno rekao da mislim da …

Šantić Aleksa - Što te nema

Слика
Zastani na tren, ćuti, ništa ne misli ... prati emociju !


Kad na mlado poljsko cv'jeće Biser niže ponoć nijema, Kroz grudi mi želja l'jeće:     "Što te nema, što te nema?"
Kad mi sanak pokoj dade I duša se miru sprema, Kroz srce se glasak krade:     "Što te nema, što te nema?"
Vedri istok kad zarudi U trepetu od alema, I tad duša pjesmu budi:     "Što te nema, što te nema?"
I u času bujne sreće I kad tuga uzdah sprema, Moja ljubav pjesmu kreće:     "Što te nema, što te nema"...

Preporuke za leto 2018.

Слика
Ovo sunce što se juče pokazalo me je podsetilo da je leto već uveliko počelo, mada ga je bilo teško primetiti jer se kamufliralo u kišu, vlagu i trulež. Bez obzira na sve, sezona je raspusta i odmora, a samim tim imamo i više vremena za čitanje. Poslednjih dana nailazim na baš lepe tekstove na temu knjiških preporuka. Vanja je pisala o knjigama koje će nas nasmejati, što nije, priznaćete, mala stvar! Njen tekst možete pronaći na ovom linku. Divan je, zabavan, svako može pronaći nešto za svoju dušu, a podsećanje na neke drage knjige vraća nas u detinjstvo. Samo par dana kasnije, uvek inspirativna Isidora je dala svoje predloge. Visok spisateljski nivo, ogroman broj pročitanih knjiga i pokrivanje puno različitih žanrova garantuje da u toj škrinjici ima za svakog po nešto. Ako ga već niste pročitali, evo linka. Trebalo mi je malo vremena da skontam da bih i ja mogla nešto na tu temu. Evo predloga za 6 knjiga, što je meni, kao prosečnom čitaocu, sasvim dovoljno za jedno pošteno letovanje.

Gatalica Aleksandar - Veliki rat

Слика
Mnogo je autora pronalazilo inspiraciju u temi I Svetskog rata. Ovo delo je, nesumnjivo, jedno od boljih. Knjiga predstavlja umozaičeno mnoštvo bljeskova, uvida i osvetljenih sudbina, prikaz ludila rata kroz reči i poglede ljudi, pravih i izmaštanih, kojima je usud predodredio život na određenoj teritoriji, podario im plašt nacije, zadojio ih ili nije idealima ... *** Kroz osam opisanih zemalja, previše je likova da bi se svi pobrojali. Neki su bili nesvesni tog sveopšteg ludila, neki preplašeni, a drugi pomireni sa sudbinom, treći nastavljaju s profesijom koja je, pod datim okolnostima, postala zanimanje bez koga se ne može, a ima i onih koji se u svakoj situaciji dočekaju na noge, koji rade najbolje s kartama koje su im podeljene ... *** „“Biće rata velikog.“ Po ovim rečima se, ne mnogo razgovorljivi gazda šabačke kafane Kasina, sećao majora Tihomira Mijuškovića u odsudnom danu njegovog života, u utorak 29. jula 1914, po starom kalendaru. Na sva navaljivanja da još nešto kaže o majoru,…

Petrović Jasminka - Sve je u redu

Слика
Knjiga opisuje našu svakidašnjicu, našu decu, naše komšije, prijatelje. Konceptualno je podeljena na 20 priča. Prva polovina su priče o onome što nas boli, a druga o onome šta mogu te boli pozitivno da donesu. Uglavnom se to odnosi na razne muke i peripetije kojima su izloženi omladinci, ali ima osvrta i na roditeljske boli, pa čak i na muke jednog psa. Naslov svake priče je ime i broj godina onoga iz čije vizure je događaj opisan, a svaka od prvih deset priča ima i svoj odgovor. ***
*** Društvo likova je, uistinu, šarenoliko i razlikuju se međusobno po svemu: materijalnom statusu, etničkoj pripadnosti, stepenu obrazovanja, zdravstvenon stanju, snovima, brigama, mukama ... Ovde se jasno vidi ko kakav krst nosi! Likovi su povezani tajanstvenim nitima sudbine, pa se tako, kroz pripovedanje, saznaje ko je kome bio drug u školi, ko je kome pomogao, izašao mu u susret, ugostio ga, zašto je neko nekome drag, čiji su objave na internetu kome bile inspiracija, ... U isto vreme se saznaje i ko je…