Živim obilje knjiga

Peter je bio jedan krajnje neobičan dečak. Bio je sve ono što druga deca nisu bila. Deca su volela da budu glasna i u grupi – on je hteo da bude sam i u tišini. Oni su voleli da se igraju, on je voleo da gleda kako se oni igraju. Njima je stvar prestiža bila da se pohvale svojim dostignućima, on je želeo da ostane anoniman. Klinci su stalno tražili prečice i način kako da nešto urade lakše, Peter je težio izazovima. Otkad je znao za sebe smišljao je priče. One su prosto kuljale iz njega. Zapisivao je sižea, sinopsise, punio je beležnice i registratore. *** Roditelji su mu se razveli dok je još bio sasvim mali. Ostao je s majkom koja mu je bila inspiracija, sagovornik, izvor knjiga, enciklopedija i ploča, kao i društvo za operu ili pozorište. Tih, ’50-tih godina 20. veka je to bio veliki kulturni imetak. *** „Pošto bismo odgledali film ili pozorišnu predstavu , ja bih obično majci ispričao kako bi film ili pozorišni komad mogli da budu bolji. Nekoliko puta sam direktno reka

Zastani na tren, ćuti, ništa ne misli ... prati emociju ! Kad na mlado poljsko cv'jeće Biser niže ponoć nijema, Kroz grudi mi želja l'jeće:     "Što te nema, što te nema?" Kad mi sanak pokoj dade I duša se miru sprema, Kroz srce se glasak krade:     "Što te nema, što te nema?" Vedri istok kad zarudi U trepetu od alema, I tad duša pjesmu budi:     "Što te nema, što te nema?" I u času bujne sreće I kad tuga uzdah sprema, Moja ljubav pjesmu kreće:     "Što te nema, što te nema"...

Ovo sunce što se juče pokazalo me je podsetilo da je leto već uveliko počelo, mada ga je bilo teško primetiti jer se kamufliralo u kišu, vlagu i trulež. Bez obzira na sve, sezona je raspusta i odmora, a samim tim imamo i više vremena za čitanje. Poslednjih dana nailazim na baš lepe tekstove na temu knjiških preporuka. Vanja je pisala o knjigama koje će nas nasmejati, što nije, priznaćete, mala stvar! Njen tekst možete pronaći na ovom linku . Divan je, zabavan, svako može pronaći nešto za svoju dušu, a podsećanje na neke drage knjige vraća nas u detinjstvo. Samo par dana kasnije, uvek inspirativna Isidora je dala svoje predloge. Visok spisateljski nivo, ogroman broj pročitanih knjiga i pokrivanje puno različitih žanrova garantuje da u toj škrinjici ima za svakog po nešto. Ako ga već niste pročitali, evo linka . Trebalo mi je malo vremena da skontam da bih i ja mogla nešto na tu temu. Evo predloga za 6 knjiga, što je meni, kao prosečnom čitaocu, sasvim dovoljno za jedno pošteno

Mnogo je autora pronalazilo inspiraciju u temi I Svetskog rata. Ovo delo je, nesumnjivo, jedno od boljih. Knjiga predstavlja umozaičeno mnoštvo bljeskova, uvida i osvetljenih sudbina, prikaz ludila rata kroz reči i poglede ljudi, pravih i izmaštanih, kojima je usud predodredio život na određenoj teritoriji, podario im plašt nacije, zadojio ih ili nije idealima ... *** Kroz osam opisanih zemalja, previše je likova da bi se svi pobrojali. Neki su bili nesvesni tog sveopšteg ludila, neki preplašeni, a drugi pomireni sa sudbinom, treći nastavljaju s profesijom koja je, pod datim okolnostima, postala zanimanje bez koga se ne može, a ima i onih koji se u svakoj situaciji dočekaju na noge, koji rade najbolje s kartama koje su im podeljene ... *** „“Biće rata velikog.“ Po ovim rečima se, ne mnogo razgovorljivi gazda šabačke kafane Kasina, sećao majora Tihomira Mijuškovića u odsudnom danu njegovog života, u utorak 29. jula 1914, po starom kalendaru. Na sva navaljivanja da još nešto ka