Preporuke za leto 2018.

Ovo sunce što se juče pokazalo me je podsetilo da je leto već uveliko počelo, mada ga je bilo teško primetiti jer se kamufliralo u kišu, vlagu i trulež. Bez obzira na sve, sezona je raspusta i odmora, a samim tim imamo i više vremena za čitanje.
Poslednjih dana nailazim na baš lepe tekstove na temu knjiških preporuka. Vanja je pisala o knjigama koje će nas nasmejati, što nije, priznaćete, mala stvar! Njen tekst možete pronaći na ovom linku. Divan je, zabavan, svako može pronaći nešto za svoju dušu, a podsećanje na neke drage knjige vraća nas u detinjstvo.
Samo par dana kasnije, uvek inspirativna Isidora je dala svoje predloge. Visok spisateljski nivo, ogroman broj pročitanih knjiga i pokrivanje puno različitih žanrova garantuje da u toj škrinjici ima za svakog po nešto. Ako ga već niste pročitali, evo linka.
Trebalo mi je malo vremena da skontam da bih i ja mogla nešto na tu temu. Evo predloga za 6 knjiga, što je meni, kao prosečnom čitaocu, sasvim dovoljno za jedno pošteno letovanje.


Odlučila sam se za nešto malo drugačiju koncepciju, tako da knjige treba da zadovoljavaju sledeće kriterijume:
 - strani pisci (moje omiljene tj. domaće čuvam za neki drugi pregled),
 - teme ne smeju biti preteške (nema bolesne dece, teške patnje i muke),
 - ne treba nikakvo predznanje za njihovo razumevanje,
 - nisam još pisala o njima, ali kod mene imaju ocenu 10/10,
 - za one koji su prvi put na ovom blogu – nema čiklita, erotića i ljubića, kao ni fantastike ili horora
 - nisam nigde skoro videla da ih je neko preporučio ili pisao recenziju

Hajde da počnemo!
Aktar Ajad – „Američki derviš“


Moram priznati da mi je naziv knjige skroz neinspirativan, čak odbijajući. Ali ako negde treba parafrazirati onda je to ovde, ne sudi o knjizi po naslovu!
Ovo je jedno zaista izvanredno, psihološki slojevito delo, maestralno napisano!  Glavni lik romana je dečak Hajat, Pakistanac, čija se porodica naselila u Americi. Sem što prati Hajatovo odrastanje, njegove prve spoznaje sebe, ljubavi i vere, prati i način života pakistanske zajednice u Americi. Vrlo je s
likovito prikazan odnos muslimanske kulture i zapada -  na koji način su došljaci spremni da prigrle dobrobiti nove domovine, a da pritom ne izgube ni jednu trun svoje tradicije. Posebno je intersantno opisan položaj žene u muslimanskoj porodici i koliki uticaj imaju stege tradicije, a koliki sopstvena uverenja.
Autora mnogi nazivaju naslednikom Haleda Hoseinija, međutim on je sasvim svoj i jednako dobar kao Hoseini.
Dejvidson Endru – „Poslednji anđeo“


Knjiga počinje kako porno glumac doživljava saobraćajnu nesreću našavši se u kolima u plamenu i kako, jedva živ, leži u bolnici, očajan što je unakažen te neće moći više da se bavi prethodnim zanimanjem (!!!?!) (Da nisam dobila savet od pouzdane osobe da nikako ne odustajem, mislim da joj ne bih dala više od deset strana fore.  Na moju sreću, poslušah!)
U bolnici je, takođe kao pacijent, devojka koja izrađuje kamene grotesne figure, takozvane gargojle ili vodorige (što je i naslov hrvatskog prevoda knjige). Kamene figure počinju da se pojavljuju svuda po bolnici, a devojka veruje da je, u nekom prošlom životu, živela s porno glumcem u srednjovekovnoj Nemačkoj. Iz svog, ne baš uvek lucidnog uma, izvlači priče neverovatne lepote – događaje koji se protežu u daleku prošlost, locirene širom sveta.
Iako i ova osnovna priča ima svojih draži, meni su ove umetnute, iz prošlih vremena, pravo blago. Ubedljivo najupečatljivija mi je priča o Vikinzima, a vi pronanđite svoju.
Entoni Dor – „Sva svetlost koju ne vidimo“


Roman opisuje period neposredno pre i za vreme II Svetskog rata i prati dve, s početka, nezavisne priče. Jedna je vezana za slepu devojčicu, Mari Loru i njenog oca koji radi kao ključar Nacionalnog muzeja u Parizu. Početkom rata su prinuđeni da beže iz Pariza u provinciju kod nekog daljeg rođaka. Druga priča je vezana za dečaka Vernera, koji živi u sirotištu, negde u rudarskoj oblasti Nemačke. Opčinjen je tehnikom, zaljubljenik je u radio i radio emisije. Talenat za popavku svakojake tehničke robe će mu otvoriti širom mnoga vrata o kojima su drugi mogli samo da sanjaju, ali i da ga, po kratkom postupku, ubaci u Hitlerovu omladinu.
Naravno da se te dve priče, u jednom trenutku, dodiruju.
Bez obzira što mi se čini da je prikaz rata malo izbrušen i osenčen, sama priča je topla i ljudska. Stil pisanja je dosta dobar, a radnja dovoljno napeta da se čita u dahu. Knjiga je pobrala dosta nagrada, a i napisana je dosta „filmično“ (što je i odlika severnoameričkih autora), tako da ne sumnjam da će do ekranizacije doći.
Gorder Justejn – „Kći direktora cirkusa“


Peter je jedno jako nesvakidašnje dete. Iako je dečja mašta beskrajna, Peter ima tu moć da svoju imaginaciju verbalizuje. Tako nastaju priče, sinopsisi i sižei koje on uredno slaže u beležnice. Ta ga sposobnost ne napušta s odrastanjem, čak naprotiv! Neobičan je spoj više retkih osobina u jednom čoveku: beskrajno maštovit, ljubitelj anonimnosti i neko ko se zgražava nad javnim pojavljivanjima i pohvalama. Tako neobičan karakter nalazi i krajnje neobično zanimanje od koga se izdržava – prodaje ono čime je prebogat, sopstvenu maštu. Kao vrlo mlad sreće Mariju, „svoju žensku sliku“ i za kratko vreme koje su proveli zajedno njegov život dobija onu ključnu vibraciju čije vrednosti i dalekomentnosti on, s početka,  nije ni bio svestan.
Divna priča, unikatne fabule ispričana je lagano i nepretenciozno.
Jalom Irvin – „Problem Spinoza“


Knjiga prati dve priče koje pripadaju različitim epohama i državama. Protagonisti obe priče su ljudi različitih moralnih i duhovnih kvaliteta. Prva priča je iz 17. veka i opisuje život filozofa Baruha Spinoze, holandskog Jevrejina koji, svojim stavovima, izaziva skandale i postaje problem celoj jevrejskoj zajednici koja ga izopštava.
Na drugu stranu se susrećemo s Alfredom Rozenbergom, nacističkim ideologom i lovcem na kulturno blago. Njemu je još od školskih dana Spinoza postao opsesija, ne želeći da poveruje da je jedan Jevrejin bio kadar da zagovara takve stavove.
Cela knjiga je fikcija isprepletana oko par istorijskih činjenica. Bez obzira na to, knjiga ima i edukativni značaj o folizofu Spinozi. Autor pleni svojim stilom i načinom pripovedanja. Priča je pitka i dinamična.
Mersije Paskal – „Noćni voz za Lisabon“


Švajcarski profesor klasičnih jezika u jednoj bernskoj gimnaziji, Rajmond Grigorijus, na krajnje bizaran način dolazi u posed jedne knjižice – dnevnika. I od tada njegov stisnut, predvidiv i monoton život dobija novi impuls. Dnevnik ga uvodi u novu dimenziju života, daje mu moć koja otpušta kočnice i vodi u Portugal, žudeći za odgovorima i željan da zaokruži priču o kontroverznom i harizmatičnom lekaru Amadeu de Pradu, autoru dnevnika.
Ovo je priča o usamljenosti, o prividnoj slobodi, o usudima i mogućnostima paralelno sagledana u sadašnjem trenutku kroz život profesora Gregorijusa, kao i za vreme rata kroz postupke lekara i pisca de Prada.
Bez obzira što postoji i film (Džeremi Ajrons u ulozi profesora), nemojte preskočiti knjigu. Zaista je blago!

Коментари

  1. Odlična lista, divan tekst!:)
    Čitala sam jedino "Kći direktora cirlkusa", ali sam čula za ostale knjige i volela bih da svaku pročitam. "Voz za Lisabon", "Derviša" i Jaloma imam na listi odavno, a preostala dva romana sam do sada znala tek po koricama, nisam bila upućena u njihov sadržaj. Hvala ti mnogo na prikazima, kao i na divnim rečima pohvale, ali i linku ka Vanjinom tekstu, koji me takođe oduševio! Isto važi za fotografije!:)

    ОдговориИзбриши
  2. Dođu tako neki trenuci koji se graniče s čudima, što bi rekli kladioničari kvote su velike (kao napr. da imamo bolji skor na ovom setskom prvenstvu u fudbalu od Nemačke!)
    Iz istog domena je i to da sam ja više knjiga pročitala s tvoje liste preporuka nego ti sa moje!!! (Da ne kažem da sam se dvoumila da li uopšte da pominjem "Kći direktora cirkusa" zato što ću zaseban prikaz o njoj pisati uskoro. Prevagnulo je to što sam htela 6 knjiga, pa što da ne!)
    Vanja ima sjajne tekstove, izbor knjiga meni savršeno odgovara i kod nje osećam onu čistu, neisfoliranu emociju koja je meni jako bitna. Zato i volim da je preporučim.
    Čitamo se! Do sledećeg teksta ... :)

    ОдговориИзбриши
  3. Već ti napisah na instagramu da odavno planiram pročitati ovu Sva svetlost koju ne vidimo, jer me dobitnik Pulicera dosad nikad nije razočarao. Štaviše, obično među njima nađem neku novu veliku ljubav. Na onoj slici nisam mogla vidjeti ostale prijedloge. :)

    Jaloma još nisam čitala, zamisli! Ali, neki dan dobih jednu njegovu na poklon, krajnje neočekivano. Prijateljica koju sam snabdijela knjigama za more mi pokloni kao vid izvinjenja jer joj je na moru beba malo pocijepala jedan list jedne od knjiga. :) Rekla sam joj da ću joj uvijek posuđivati knjige. Uglavnom, počeću s tom, pa ako mi se svidi, onda ću tražiti ovaj Problem Spinoza.

    A što se tiče ovog Ponoćnog voza za Lisabon, tačno mogu da zamislim tebe kako i koliko uživaš u jednoj takvoj knjizi. Meni je fina, ali mogla je komotno biti 200-tinjak stranica kraća. :) A film mi je odličan! Hvala i za link na Isidorin blog, pročitah, planiram joj pisati, eto, odosmo sad u park. Čitamo se.

    ОдговориИзбриши
  4. I da, uvijek se divim tvom strpljenju za pravljenje ovakvih divnih fotki! 😙

    ОдговориИзбриши
  5. Ha, ha - nadam se da ću ja odgovoriti jednim komentarom! Ajd da počnem s Jalomom, pošto kažeš da ga još nisi čitala. "Problem Spinoza", "Kad je Niče plakao" i "Lečenje Šopenhauerom" spadaju u jedan tip dela, nešto kao izmaštane biografije slavnih. Ove ostale (mada sam čitala samo još neke 3 njegove) uglavnom se baziraju na opisu njegovih pacijenata, tj. njihovih slučajeva. Meni to baš godi, ali čitaoci, uglavnom, nisu zadovoljni tim. Jedino se u "Spinozi" psihijatrija ne pominje nigde!

    A sada "moj" voz! Da, trenutno je ta jedna u najužem izboru mojih knjiga i meni najomiljenija s gornjeg spiska (slagano je azbučnim redom). Knjigu sam pročitala dosta davno, a tek za ovu Novu godinu shvatila da postoji i film! Taman smo oko 2h ispratili goste s kojima smo dočekali Novu kod nas u stanu. Palimo TV da uhvatimo malo novogodišnjeg programa, kad ono počinje ovaj film. Što sam se obradovala! Još kad sam videla Džeremi Ajronsa ... divota. Nameračimo se nas dvoje najstrašnije na uživanciju. Počinje film, treći, četvri kadar ukrcava ti se ovaj u voz. Ja blago zbunjena ... Kad ti moj voljeni progovara: "Jesam li ja malo zaboravio, ali mi se čini da se on nije baš na trećoj strani ukcao u voz?"Ja kažem:"Baš i ja na to mislim. Upravo su propustili najbolji deo. Od knjige će ostati samo ono gde su pošli i gde su došli." Kako sam to rekla tako sam zaspala. Sutradan ga pitam kakav je bio film, a on kaže da je zaspao čim je video da i ja spavam. Kaže da nema smisla da upropasti knjigu!
    Ali mi je jako drago što "tačno mogu da zamislim tebe kako i koliko uživaš u jednoj takvoj knjizi. "
    Taj deo komentara me je stvarno usrećio. Pozdrav, čitamo se!

    ОдговориИзбриши
  6. Pa ja bogami vecinu ovih knjiga stavih na spisak! :D Odlicne preporuke! Bas sam uzivala citajuci. Rekla si taman dovoljno da zagolicas mastu. Pozdrav! :)

    ОдговориИзбриши
  7. Drago mi je čuti! I birala sam ih tako da budu za širu čitalačku publiku, tj. one što se skoro svima sviđaju. Tu bi se lako moglo naći i "Kradljivica knjiga", "Senka vetra" i "Otmenost ježa". Međutim, o ovima se skoro pisalo po raznim blogovima pa nisam htela da se ponavljam. Pozdrav :)

    ОдговориИзбриши

Постави коментар