Išiguro Kazuo - Ostaci dana

Engleska, sredina 20. veka. Gospodin Stivens je vremešni batler, sin batlera. I dok vreme nosi u zaborav englesku aristokraciju kakva je vekovima postojala  i njegov  Darlington hol kupuje Amerikanac, gospodin Stivens se nalazi na raskoraku između realnosti i prisećanja. Realnost predstavlja stara i oronula kuća, praktično bez posluge, bez zabava i balova koji su organizovani, bez značajnih gostiju, pusta i tiha.

Sećanja ga odvode u sve one događaje vezane za Darlington hol koja su u ona smutna ratna vremena imala ključnu ulogu u prekrajanju istorije. Priseća se gospodskog sloja, njihovih života, ljubavi i intriga, a takođe i sloja posluge, njihove organizacije, mana, vrlina, tračeva, hrane, pića, bašte, slika, srebrnih escajga i porcelana. Priseća se, naravno, i gospođice Kenton, domaćica kuće.
***
“Pitao sam se s vremana na vreme – i zašto ne bih to priznao – da li bi na kraju sve ispalo drukčije da nisam onako odlučno prekinuo naše večernje sastanke, odnosno da sam se bar u jednoj od mnogobrojnih prilika što su se ukazivale posle toga raskravio i prihvatio predlog gospođice Kenton da naša večernja viđenja ponovo uvedemo. Danas o tome razmišljam samo zato što mi se u svetlosti događaja koji su usledili može prebaciti da nisam ni bio svestan šta činim kad sam doneo odluku da zauvek prekinemo s našim večernjm sastancima. I zbilja, moglo bi se reći da je ta moja nevažna odluka bila na neki način sudbonosna prekratnica, da je baš ona uticala na to da stvari krenu onim tokom kojim su krenule i da se završe onako kako su se završile.”

***
Život gospodina Stivensa je život posvećen služenju. On je pedantan i organizovan, stabilan i nevoljan da se u životu posveti bilo čemu što bi moglo nepredvidivo da utiče na njegovu rutinu.
***
„Sasvim je moguće da je ove neobične osobe sjedinilo iščekivanje večeri koja dolazi, ali se meni ipak čini da je u pitanju smisao za šalu. I dok ih, evo, slušam čujem kako razmenjuju šalu za šalom. Ljudi, izgleda vole taj način ophođenja. Možda je, u stvari,  i moj malopređašnji sabesednik s klupe očekivao od mene da se pošalim s njim, da ga malo zadirkujem – i u tom slučaju, pretpostavljam, doživeo gorko razočarenje. Možda je stvarno kucnuo čas da se pitanjem zadirkivanja pozabavim s više oduševljenja. Naposletku, kad bolje razmislim, ne bi bilo tako glupo posvetiti se tome – pogotovu ako u šali leži ključ za ljudsku toplinu.“
***
Da li mu je život srećan i ispunjen?
Naravno!
Da, on nema ženu, decu, bliske prijatelje, obrazovanje, sopstveno imanje, novac, ... , ali to, očigledno i nije u njegovoj definiciji sreće – što je, u konačnosti, jedino bitno!


Ocena: 10/10
Izdavač: Dereta, 2015. (II izdanje)

Коментари

  1. Evo, da uzvratim podršku i upišem se na listu čitalaca bloga!:)
    "Ostaci dana" su divan roman, Išiguro uopšte je meni veoma drag pisac i raduje me što je ovogodišnji laureat Nobelove nagrade. Slažem se sa ocenom knjige, preporučujem ti "Slikar prolaznog sveta".

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala na podršci Isidora!
      Drago mi je što pominješ knjigu "Slikar prolaznog sveta" jer je i meni ona bila na umu. Međutim, u međuvremenu sam nabavila "Ne daj mi nikada da odem" i gomilu drugih knjiga, tako da će "Slikar ..." morati da popričeka.
      Srdačan pozdrav!

      Избриши
  2. Анониман06.02.2018. 10:21:00

    Nisam jos uvek nista njegovo citala. Prvom prilikom cu pozajmiti ovu knjigu iz biblioteke.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Nećeš se pokajati!
      Knjiga ni slučajno nije tužna, ali me je, dok sam čitala, preplavilo neko neobično osećanje koje mi je teralo suze na oči. Mene odavno nije nešto tako oduševilo. Srdačan pozdrav!

      Избриши

Постави коментар