Simonov Konstantin - Čekaj me

Zastani na tren, ćuti, ništa ne misli ... prati emociju !


Čekaj me, i ja ću sigurno doći,
samo me čekaj dugo.
Čekaj me i kada žute kiše
noći ispune tugom.
Čekaj i kada vrućine zapeku,
i kada mećava briše,
čekaj i kada druge niko
ne bude čekao više.
Čekaj i kada pisma prestanu
stizati izdaleka,
Čekaj i kada čekanje dojadi
svakome koji čeka.

Čekaj me, i ja ću sigurno doći.
Ne slušaj kad ti kažu
kako je vreme da  zaboraviš
i da te nade lažu.
Nek poveruju i sin i mati
da više ne postojim,
neka se tako umore čekati
i svi drugovi moji,
i gorko vino za moju dušu
nek piju kod ognjišta.
Čekaj. I nemoj sesti s njima,
i nemoj piti ništa.

Čekaj me, i ja ću sigurno doći,
sve smrti me ubiti neće.
Nek rekne ko me čekao nije:
Taj je imao sreće!
Ko čekati ne zna, taj neće shvatiti
niti će znati drugi
da si me spasila ti jedina
čekanjem svojim dugim.
Nas dvoje samo znaćemo kako
preživeh vatru kletu, -
naprosto, ti si čekati znala
kao niko na svetu.

Коментари

  1. https://stil.kurir.rs/sex/ljubav-zavodenje/46564/ovako-je-nastala-najlepsa-ljubavna-pesma-cekaj-me-i-ja-cu-sigurno-doci-video

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Sjajan tekst na linku! Znala sam njegovu priču, ali nisam znala ko je dama! Hvala!
      Pozdrav, čitamo se :)

      Избриши
  2. Iz jednog samo meni poznatog razloga, omrznula sam ove divne stihove, bude neke ne baš prijatne uspomene.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Da, da znala sam da će se ovo jednom desiti, ali nisam znala kome. Imam i ja takve neke stihove - verovatno ću biti mazohista pa ću ih jednom staviti na blog. Kako inače da znam da li sam prošlost ostavila iza sebe, tamo gde joj je i mesto! Pozdrav, do čitanja :)

      Избриши
    2. Ha ha, ma bez brige. U pravu si. Ja sam je nedavno uzela čitati na ruskom. Dakle, da, ostavila sam prošlost negdje iza sebe, ali mi na momente i to bude krivo. :)

      Избриши
    3. Šta ja znam ... ne mislim da treba zaboraviti i naše poraze i padove. Valjda im samo treba oduzeti moć da nam po srcu rovare.

      Избриши
  3. Najezila sam se. A pogledala sam i ovaj clanak gore, pa sam se duplo najezila. O:) Sta ti je zivot...

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Čini mi se da je ovo najsnažinija pesma o snagi vere, pogotovo što je živa istina!
      Nje se treba setiti kada smo u bedaku, kada liči da je kraj, kada nas nada napušta ... Jedino što čovek treba sebe da "utrenira" na manjim patnjama, tako da ako dođu one veće i ozbiljnije zna šta mu je činiti.
      Neki ljudi to spontano znaju i primenjuju, nekoma treba malo podsticaja. Setih se sada tvoje majke kada si ti bila mala i bolesna. Mogu misliti koliko je puta osetila da udara glavom o zid, da nema izlaza? Samo ju je vera u tebe zdravu održala! Pozdrav :)

      Избриши
  4. Verovala ili ne, iako stihove znam (ne pitaj odakle - neki domaći filmovi i, ako se ne varam, pesma Tome Zdravkovica!), uvek sam bila suviše lenja da pronađem čiji su, tj. ko je autor - zato, hvala!:) Ovo je jedna od onih pesama koje je generacija moje mame prepisivala po sveskama. Divna je.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Ne znam za Tomu, ali ako ti kažeš ...!?
      Ja sam imala kasetu recitala Radeta Šerbedžije (bilo je tu i "Ne daj se, Ines"). Preslušavala sam je tinejdžerski beskonačno, tako da sam sve znala napamet. I da, naravno, prepisivali su se stihovi, pisala pisma (koverat, markica, poštar!), ono retro vreme osamdesetih koje ti toliko voliš i idealizuješ. Pozdrav, čitamo se :)

      Избриши
    2. Evo, pronađoh!:)
      https://www.youtube.com/watch?v=gnozs3KO7QU
      A setila sam se i odakle znam pesmu: moj tečo mnogo voli sevdalinke i stare narodne, Tomu naročito. Dok sam bila student, pošto nas je obično on vozio za Beograd prilikom preseljenja ili upisa, znao je da nas ta dva ipo-tri sata "udavi" sa muzikom po svom izboru, pa je tako više puta Zdravkovićev mp3 išao unedogled. Doduše, njemu su stihove pisali pojedini pesnici, između ostalog Čačanin Tasa Savić, što mnogo govori.:)

      Rade, večiti šmeker, čija harizma s godinama kao da samo raste! Divim se tom čoveku.:) Imam i ja singlicu "Ne daj se, Ines". I mamine sveske/rokovnike sa tim stihovima, slikama isecanim iz "Tine" i "Džuboksa", posebno su mi zanimljivi improvizovani prevodi stranih hitova, mada engleski nisu govorili.:)))) Moji su iz doba sedamdesetih, inače, a što se retro-fazona tiče, nekako se trudim da ne idealizujem (to je, prema mom shvatanju, negativna pojava, pošto podrazumeva učitavanje osobina i kvaliteta koje idealizovani predmet zapravo nema; nekakvo nekritički uzdizanje), ali visoko cenim i neobjašnjivo zašto volim, osećam te osamdesete.:) Valjda mi tadašnji način života više prija od ovog današnjeg, ne uklapam se u savremene trendove, nisam (nažalost) dete svog doba :(. Znam da svaka decenija ima vrline i mane, ali, opet, nekako je prošlost oduvek izgledala bolje i lepše, kao i skoro sve posmatrano izdaleka. To je ono romantičarsko u meni, valjda.:)

      Избриши
  5. Svaka čast! Ja prvi put čujem ovo izvođenje. Stvarno nisam Tomin fan, znam samo par njegovih hitova. Ma je li to onaj Delboj teča? Mogu da zamislim 3 sata veselja u kolima!
    A što se tiče idealizacije, biće da je reč stvarno loše upotrebljena.
    Upravo je kompletna dekada osamdesetih dekada moje mladosti i mog mladalačkog ludovanja. Opšteprihvaćena je priča da „svaki Ciga hvali svoga konja“ tj. svako o svojih 10-tak godina mladosti priča kao o najboljem vremenu. Ono pripovedaču i jeste bilo najbolje, ali baš zato što je bio mlad, ne toliko zbog drugih stvari. Sad mi izgleda skroz čudno da ti hvališ „moju dekadu“, a ja se toga čuvam „ko đavo krsta“ jer nikako ne znam koliko sam pristrasna! Ali, kako god, neko voli da živi u doba renesanse, neko u 18. veku, pa zašto ne bi i 1980-tih! Pozdrav :)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Jeste, car! Čovek-dete, bukvalno.:)
      Da, svesna sam toga, ali mogu ti reći da nisi (samo) pristrasna, mislim da su osamdesete i ovako objektivno bile vreme neponovljive energije i dela koja su ostala. Meni su, npr, "dvehiljadite" ostale u nekom simpa-sećanju zbog toga što sam bila tinejdžerka i što se, eto, malo izašlo iz devedesetih pa nije bila takva kriza, a plus neposredno pre "tehnomanije" i prevelike otuđenosti, ali da bih se vratila, pa, def. ne bih!:)
      Isto tako, zaljubljena sam u drugu polovinu XIX veka, ali, uz sva tehnološka, medicinska i slična preimućstva današnjice, ne bih tada stvarno i živela - ono što mislim da ljude prevashodno vuče prošlosti jeste duh vremena, barem je sa mnom tako. Fali mi danas neka sveobuhvatnija "struja".:)

      Избриши
  6. Da, skroz si u pravu. Neko ko je desetak godina mlađi od mene imao je svoju "deceniju mladosti" upravo devedesetih, u vreme najveće nemaštine i bede za većinu stanovništva. Da li i on može reći da mu je to najbolje i najlepše vreme!? Nemam pojma.

    ОдговориИзбриши

Постави коментар