Maksimović Desanka - Prolećna pesma

Zastani na tren, ćuti, ništa ne misli ... prati emociju !


Osećam večeras, dok posmatram laste
i pupoljke rane,
kako srce moje polagano raste,
ko vidik u lepe nasmejane dane:

kako s mladim biljem postaje sve veće
i lako ko krilo,
i kako mu celo jedno nebo sreće
i pakao bola ne bi dosta bilo;

kako čezne za svim što bi život mogo
lepog da mu dade,
i da mu ničeg' ne bi bilo mnogo:
tako su velike čežnje mu i nade.

Osećam da dosad sve je bilo šala
Moga srca vrela;
da još nikom nisam ljubav svoju dala
koliku bih mogla i koliku htela;

da u meni cela nežna plima
reči nerečeni',
da bih srce mogla poklanjati svima
i da opet mnogo ostane ga meni. 

Коментари

  1. Divno! Eto... imam sest zbirki Desankinih pesama kod kuce, citala sam na preskok nekada davno ponesto, i sad si me podsetila na nju... Prelepa pesma! :)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Upravo mi je to i bio cilj ! Kad lutam internetom, pa nabasam na neki stih, ja ga čitam, makar ga znam napamet. I uvek mi bude baš onako lepo!
      Ako bude zainteresovanih neće mi biti teško da ovo postane praksa. Najsrdačniji pozdrav :)

      Избриши
  2. Zainteresovana, prijavljujem se!:)
    Savršena pesma. Tako dotiče, nenametljivo, a snažno - prosto da duša zatreperi.
    Ne znam zašto, nikad mi Desanka nije bila među omiljenima, mada volim blagost, smirenost njenih stihova, valjda kako starim (!) počinje sve više da mi prija, dok mi je do sada bura, temperament i ekstatičnost nekih drugih stilova i epoha mnogo više odgovarala. Desanka dolazi ili odmah, ili s godinama, nema šta.:)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Ja "znam" da sam se matora i rodila, tako da je Desanka meni oduvek ljubav najveća. Još kao sasvim mala sam bila fascinirana stihovima! Pitala sam se kako su pesnici tako ispremeštali reči u rečenici da mi teraju suze na oči! Čudesno.

      Избриши
    2. A da znaš da je to pravi osećaj poezije! Svaka čast!:)

      Nego, kad smo kod Desanke, imam jednu anegdoticu. Moj tečo, inače mnogo dobar čovek, onako detinja duša, ali ne naročito obrazovan - nešto kao Del Boj iz "Mućki" (zapravo, na njega najviše podseća čak i oblačenjem, životna filozofija ista!), voli tako da priča o svemu, uključuje se u svaku temu, mada na najveći broj nema ništa pametno da kaže. I, dok sam bila student, jednom dođem na vikend kući i pravac kod tetke, učiteljice. Pričam joj koliko sam oduševljena hrvatskom književnošću, Ujević, Šimić, kad se Vlade uključuje: "Tin Ujević! I ja sam ga uvek voleo" - pa kreće, onako "zaneseno", da recituje:"Ne! Nemoj mi prići..."
      Tetka ga tu samo ošine pogledom i kaže:"To je Desanka, budalo!"
      Smejem se svaki put kad se setim tog njenog tona i izraza lica...:)))))

      Избриши
    3. Imam par, onako pravih, "ljubavi" za razne, meni bitne, stvari u životu. Ja sam ti otkrila Desanku, a ti si pogodila Del Boja. Treba istinski uživati u društvu takvih ljudi! Verujem da su oni "ređi dragulj" nego uživaoci i poznavaoci poezje. Uz njih ti je smeh zagarantovan, a neiscrpna doza optimizma izvor sa koga se treba napajati. I, šta reći više u ovo tmurno nedeljno jutro nego - bon žur!

      Избриши

Постави коментар