Selenić Slobodan - Ubistvo s predumišljajem

Roman uporedo prati događaje iz vremena nastanka i nestanka one Juge.
Deo koji se bavi prošlošću govori o 1945. godini, o vremenu „kada su pobednici okupirali Beograd“. Glavni likovi su Jelena, Jovan i Krsman. Jelena i Jovan su odrasli zajedno – bogataška kuća, francusko zabavište, knjige, jezici, evropsko obrazovanje. Upućeni jedno na drugo, stvorili su neki svoj svet ispreden od pogleda, prepoznavanja, poruka, razumevanja, ograničen prezirom prema svemu što je mirisalo na neobrazovanje, nevaspitanje i siromaštvo.
***
 „Nju plaši naša nadnaravna sposobnost uzajamnog čitanja misli. Jelena zna da znam da i ona pamti plavo na isti način na koji ja pamtim ružičasto, ali iz straha od naše zastrašujuće vidovitosti, iz straha od novih potvrda istosti naših unutarnjih iskustava, ona napada svako moje otvoreno sučeljavanje s nepojamnim, namerno tražeći najbanalnija objašnjenja za neobjašnjivo, kome pripadamo.“
***
U taj tanani, pastelni mehur bučno upada Krsman, mladi oficir pobedničke vojske, oznaš.
Potkopaonički zulukafer, što bi rekao Jovan. Ne sasvim običan zulukafer, što bi rekla Jelena.
***
***
Uporedo sa tim teče priča o onim nesrećnim devedesetim kada je život stajao u mestu, u najboljem slučaju. U svim ostalim slučajevima je vrtoglavo jurio u ambis. Bulika, tipična beogradska devojka, u prolazu, na klupi u parku, sreće momka povređene noge, studenta geografije, ratnika – dobrovoljca rodom iz Moslavine, čistu dušu koja u Beogradu nema nikog svog.  I priča počinje ... On je njoj spremao pofezne, a ona njemu govorila: „Kretenu, gde ćeš tamo da se vraćaš!? Poginućeš!“
***
 „Kad čuh kretena da me zove „Panićevom“, mene namah prođe bes. Odjednom mi sve bude smešno. Jebote! Jela Panićeva. Nije normalno! Mislim si, ako sam ja vlasništvo mog tate Panića, zašto bijesni pas ne bi bio vlasništvo ćaće Martića, koji se boji sina koljača.“
***
I pre nego što je srela kretena (tj. Bogdana), Bulika (tj. Jelena) je počela da radi na ideji da dnevnik svoje bake Jelene pretoči u knjigu, željna da, na neki način, zaokruži priču o svom poreklu. Sem Bogdana, u tome joj svesrdno pomaže i gosn-Kojić, raritet prošlosti, baka Jelenin kolega iz redakcije Tanjug-a, gospodin prefinjenih manira, fijaker – kako ga je nazivala Bulika.
I tako, reč po reč, sve priče stižu svome kraju, one stare kao i ove nove.
***
Ovo je knjiga koja lomi dušu na komade. Izvanredna ekranizacija iz 1995. godine garantuje nezaborav.
Danas je 40 dana od smrti Glumca Nebojše Glogovca, Bogdana iz filma.
Iako je prošlo četvrt veka od kada je Slobodan Selenić stavio tačku na ovo delo, Glogovčeva prerana smrt mi se čini kao neki jezivi nastavak.
Neka njegova duša nađe mira, laka mu zemlja.

Ocena: 10/10
Izdavač:
Prosveta, 1993. (II izdanje)

Коментари

  1. Uh, naježih se nakon ovog posljednjeg pasusa! Odavno planiram uzeti nešto od Selenića, pa nikako. Štaviše, sramota me je priznati da još uvijek ništa njegovo nisam pročitala. Kako sve stići? U svakom slučaju, ako ga ne uzmem ranije, taman si mi dala ideju šta ću predložiti ekipi iz Kluba čitalaca kad dođe moj red da biram. 😊

    ОдговориИзбриши
  2. Taj vaš Klub je tako čarobno mesto, pravi izvor visokih vibracija! Kroz tvoj blog mogu da osetim delić te atmosfere. Hvala ti na tome. Što se tiče Selenića, on je "must have", što bi rekle trendseterke. Vredi svake minute čitanja, svakog novčića datog za knjigu. Pozdrav i do čitanja :)

    ОдговориИзбриши
  3. Jedan od mojih omiljenih filmova, a knjiga je takođe sjajna. Možda jer sam najpre gledala film, prva asocijacija mi budu upravo neprežaljeni Nebojša, Branka, Ana, Mićanović i Sergej...scena sa čarapama mi slama srce, svaki put.:( Od Selenića, inače, najviše volim roman "Očevi i oci".

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala ti na komentaru!
      Verovatno sjajna glumačka ekipa utiče na to da i ja kažem da volim i knjigu i film! Pozdravljam te, čitamo se :)
      PS. Upravo se vratih sa tvog bloga - čitala sam ona dva prikaza dela Ane Atanasković!

      Избриши
  4. Nikada nisam čitala roman, a film sam, naravno, gledala nekoliko puta i malo je reći da je odličan. U tome i jeste problem, baš zbog toga što je toliko dobar, uopšte nemam potrebu da pročitam knjigu, kad neko pomene "Ubistvo s predumišljajem", ja odmah pomislim na Branku i Nebojšu. :)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Gledala sam film i čitala knjigu baš davno. Onda u februaru, kad je Glogovac umro, naravno da sam opet odgledala film. Sutradan sam počela da čitam knjigu. I, bez obzira na sve emocije, opet sam ostala zapanjena svim onim nijansama, Jovanovim unutrašnjim monolozima, onim Selenićevim rečenicama koje mi ježe kožu, ... predivno! I sve to bez obzira što je meni Glogovac bio omiljeni glumac, jedini za koga sam ja rekla da je dostojna zamena za Ljubu Tadića ili Batu Stojkovića.
      Pozdravljam te i hvala ti na komentaru!

      Избриши

Постави коментар