Selenić Slobodan - Ubistvo s predumišljajem

Roman uporedo prati događaje iz vremena nastanka i nestanka one Juge.

Deo koji se bavi prošlošću govori o 1945. godini, o vremenu „kada su pobednici okupirali Beograd“. Glavni likovi su Jelena, Jovan i Krsman. Jelena i Jovan su odrasli zajedno – bogataška kuća, francusko zabavište, knjige, jezici, evropsko obrazovanje. Upućeni jedno na drugo, stvorili su neki svoj svet ispreden od pogleda, prepoznavanja, poruka, razumevanja, ograničen prezirom prema svemu što je mirisalo na neobrazovanje, nevaspitanje i siromaštvo.

***

 „Nju plaši naša nadnaravna sposobnost uzajamnog čitanja misli. Jelena zna da znam da i ona pamti plavo na isti način na koji ja pamtim ružičasto, ali iz straha od naše zastrašujuće vidovitosti, iz straha od novih potvrda istosti naših unutarnjih iskustava, ona napada svako moje otvoreno sučeljavanje s nepojamnim, namerno tražeći najbanalnija objašnjenja za neobjašnjivo, kome pripadamo.“

***

U taj tanani, pastelni mehur bučno upada Krsman, mladi oficir pobedničke vojske, oznaš.
Potkopaonički zulukafer, što bi rekao Jovan. Ne sasvim običan zulukafer, što bi rekla Jelena.

***

***

Uporedo sa tim teče priča o onim nesrećnim devedesetim kada je život stajao u mestu, u najboljem slučaju. U svim ostalim slučajevima je vrtoglavo jurio u ambis. Bulika, tipična beogradska devojka, u prolazu, na klupi u parku, sreće momka povređene noge, studenta geografije, ratnika – dobrovoljca rodom iz Moslavine, čistu dušu koja u Beogradu nema nikog svog.  I priča počinje ... On je njoj spremao pofezne, a ona njemu govorila: „Kretenu, gde ćeš tamo da se vraćaš!? Poginućeš!“

***

 „Kad čuh kretena da me zove „Panićevom“, mene namah prođe bes. Odjednom mi sve bude smešno. Jebote! Jela Panićeva. Nije normalno! Mislim si, ako sam ja vlasništvo mog tate Panića, zašto bijesni pas ne bi bio vlasništvo ćaće Martića, koji se boji sina koljača.“

***

I pre nego što je srela kretena (tj. Bogdana), Bulika (tj. Jelena) je počela da radi na ideji da dnevnik svoje bake Jelene pretoči u knjigu, željna da, na neki način, zaokruži priču o svom poreklu. Sem Bogdana, u tome joj svesrdno pomaže i gosn-Kojić, raritet prošlosti, baka Jelenin kolega iz redakcije Tanjug-a, gospodin prefinjenih manira, fijaker – kako ga je nazivala Bulika.

I tako, reč po reč, sve priče stižu svome kraju, one stare kao i ove nove.

***

Ovo je knjiga koja lomi dušu na komade. Izvanredna ekranizacija iz 1995. godine garantuje nezaborav.

Danas je 40 dana od smrti Glumca Nebojše Glogovca, Bogdana iz filma.

Iako je prošlo četvrt veka od kada je Slobodan Selenić stavio tačku na ovo delo, Glogovčeva prerana smrt mi se čini kao neki jezivi nastavak.

Neka njegova duša nađe mira, laka mu zemlja.

Ocena: 10/10
Izdavač: Prosveta, 1993. (II izdanje)