Kupovine knjiga na izmaku zime 2019. godine

Nisam baš neko ko ne može da odoli ovim ili onim popustima kojih je, realno, svako malo i na svakom koraku. Takođe, ne opterećuje me ni to gde ću „te silne knjige da držim“, kao ni broj nepročitanih koje su mi već u domu mom.

Ponekad tako, dovoljna je neka trun ne znam ni sama čega, možda nečija reč, preporuka ili kakav drugi sporadičan razlog da se nešto otisnem u nabavke nekih, meni novih, knjiga. Kupindo je uvek prvi izbor!

Sve je počelo tako što sam tražila neke Desankine pesme, a njih u nekim zbirkama koje ja imam nije bilo. E, tu sam već jako slaba ... „Sonetni venac“, lepota živa, po ceni jednog manjeg sladoleda! Zatim, jedno otkrovenje za mene, pesme Ivana V. Lalića. Ovaj Borhes mi se sam nametnuo, prosto nije dao da skinem pogled s njega, bila je to stvar trenutne odluke ...

Skoro sam s Isidorom i Sandrom na temu Njegoševe „Luče“. A pre toga s Miomirom, s kim bi drugo o Njegošu. Čitala sam je po internetu, nije da nisam, ali ja pesmaricu volim da grlim, da je držim pod jastukom, da zaspim s njom. Kad se pojavila po ceni jednog većeg sladoleda, šta da kažem ... Jedan sladoled sam već pojela sredinom februara na Zemunskom keju, tako da sam završila za ovu godinu, te mogu mirno da kupujem knjige! Nije da u kući nemam već 2-3 „Gorska vijenca“, ali ovo je paketno izdanje, neka ga...
Gajim duboki respekt prema liku i delu Teofila Pančića, pa knjigu inspirativnog naslova - „Privođenje Bube Erdeljan“ nisam mogla da propustim.
Tišmina „Upotreba čoveka“ je poslednja lektira mojih gimnazijalaca-maturanata, tako da su oni jedan od legitimnih razloga za ove kupovine.
Selenić je stigao neplanirano. Mislim da sam ovom delom kompletirala njegov opus. Ostalo je samo da birkam i uživam. Čitati prvi ili bilo koji drugi put, potpuno je čarobno predavati se njegovoj naraciji i deskripciji!
Knjiga „Buđenje“ koju je napisao Antoni de Melo je, reklo bi se, odabrala mene, a ne ja nju. Poštujem, družićemo se ...

Šta reći za ovaj četvoropreg s poslednje slike!
Otvorim nasumično Kupindovu stranicu s knjigama, ne baš nasumično izabranog prodavca (ali skoro), kad me ove četiri knjige gledaju s ekrana i hipnotišu. Setim se Milke (gde je sad da me spasi!), udahnem duboko i pomislim neka tako bude ... Albahari, sad si gotov! Iščitaću te celog, sve sa onom „Ćerkom“ koju nemam i koju niko ne preporučuje za čitanje ...

Pošteno govoreći, nisu ovo jedine knjige koje sam kupila posle novogodišnjih praznika. Bila je tu i neka Lagunina rođendanska akcija: Neletova „Solunska“, Milena Buskets „I ovo će proći“ i još jedna (toliko mi je značila da posle 2 meseca više ni imena ne mogu da joj se setim).  Ne bih se zaklela da nije bila još neka koju sam smetnula s uma ...

Moju dragu Vojku pozdravljam s muralom koji je na zgradi u kojoj je stanovala "moja Desanka" dok se nije preselila kod mene! 

Kakav je vaš odnos prema impulsivnim kupovinama knjiga? Jeste li oprostili sebi ta grešna zadovoljstva? Mučite li se obećanjima kako nećete više, određujete rokove, pravite planove, nalazite izgovore?

Onako ljudski, grešno ... da, zato vas i volim toliko!