Atvud Margaret - Slepi ubica

Glavne junakinje ovog romana su sestre Iris i Lora Čejs. Rođene su neposredno nakon Velikog rata, u maloj kanadskoj varoši, Avilionu. Od tri brata, jedino se njihov otac, Norval, živ vratio sa fronta. Snove o obrazovanju i putovanjima morao je da zameni preuzimanjem porodične fabrike za proizvodnju dugmadi. Majka im je bila dosta stegnuta žena, društveno empatična, ali ne topla i brižna na ličnom nivou. Umire dok su devojčice bile još male. Glavnu ulogu u njihovom odrastanju ima njihova domaćica, Rini.

***

„U sedmici pred svoju smrt – jednog od onih groznih jutara – majka je rekla nešto čudno, mada u tom trenutku nisam to smatrala čudnim. Rekla je: „U dubini duše, vaš otac vas voli.“
Nije imala obićaj da nam govori o osećanjima, pogotovo ne o ljubavi – ni sopstvenoj ni tuđoj, osim božje. Međutim, od roditelja se očekuje da vole svoju decu, pa su me njene reči sigurno umirile: uprkos spoljnom utisku, moj otac bio je ravan drugim očevima.
Sada pak mislim da izjava nije bila tako jednostavna. Možda je majka htela da me upozori. Ili pak da me optereti. Čak i ako je ljubav bila u dubini  duše, nad njom se nalazila čitava gomila koječega, a šta ćete naći kad prekopate put? Svakako ne jednostavan poklon, čisto svetlucavo zlato; pre nešto drveno i možda pogubno, nalik gvozdenoj amajliji što rđa među starim kostima. Svojevrsni talisman, ali težak; ta ljubav je teško breme koje moram da nosim na gvozdenom lancu oko svog vrata.“

***

***

Lik oca je razrađen maestralno. Opisane su sve nevolje koje su ga snašle, a koje su bile posledice turbulentnog vremena u kom je živeo, kao i njegove lične zapitanosti, odluke koje je donosio i posle se kajao zbog njih, kao i one zbog kojih se nije kajao, ali su se pokazale kao velike greške. Svega je bilo tu - demona rata, tereta odgovornosti za radnike koje je morao otpustiti, muka koje su ga izjedale jer nije video izlaz, alkoholizma kao leka za sveobuhvatnu tugu. Kap (alkohola!) koja je prelila čašu je bila spoznaja da je njegov potez kojim je udao Iris za starijeg industrijalca, Ričarda Grifina, nadajući se sigurnoj budućnosti za svoje obe kćeri, kao i finansijskom spasu fabrike, a samim tim i zaposlenih, doživeo totalni fijasko. Iris je s Ričardom upoznala sve oblike neljubavi, čitavu paletu; dovoljno da tananu devojačku dušu zaplete lepljivim nitima takozvane brige i takozvane pažnje.

***

„Bio je nemilosrdan, ali ne kao lav, više kao krupan glodar. Kopao je tunele pod zemljom, ubijao je plen tako što mu je odgrizao korenje. Imao je sredstava za velike gestove, za činove značajne velikodušnosti, ali nije napravio nijedan. Kao da se pretvorio u sopstvenu statuu: ogroman, javan, impozantan, šupalj. Nije on u stvari mali bog: bio je samo mali. To je to, ukratko.“

***

Roman je koncipiran u obliku nekoliko upredenih priča. Iris razmišlja o sopstvenom životu, sagledava uzroke i posledice, čudi se svojoj nesposobnosti da vidi, prepozna i odreaguje na neke događaje iz prošlosti koje su, gledano iz ove perspektive „generala posle bitke“ bili oni skretničarski... Sada je starica, britka uma i lomnih kostiju, željna jedino da nekako ta njena priča dospe do unuke Sabrine. Računa da joj se ta želja neće izjaloviti jer, iako je Sabrina ne poznaje, jedini joj je naslednik. Ponekad je uhodi, željna da je upozna bar izdaleka; njena starost je odlična maska, na starice niko ne obraća pažnju.

***

„Žvakale su gume kao da im je to verska obaveza i razgovarale onim preglasnim tonom potpune dosade, kojim sve devojke tog uzrasta, reklo bi se, savršeno vladaju.“

***
Naizmenično s naracijom o životu porodice Čejs, provlači se i priča koja je štampana kao debitantski Lorin roman, Slepi ubica. Protagonisti romana su Ona i On, razuzdani ljubavnici. Njihovi sastanci su ponekad nesvakidašnji, ponekad sasvim obični. Ona se nekada ljuti, on njoj nekada uzmiče. On nju zabavlja izmišljajući priče, ona nastavlja igru dodajući i rasplićući.

***

„Zamišlja ga kako silazi u rano jutro, hoda kroz stanicu, kroz dugačak zasvođen hol oivičen stubovima, po mermernom podu. Tu plove odjeci, izmešani glasovi sa zvučnika, njihove nejasne poruke.
Vazduh miriše na dim – na dim cigareta, vozova, samog grada, što više liči na prašinu. I ona hoda kroz taj dim ili prašinu; sprema se da raširi ruke, da je on podigne u vazduh. Za grlo je ščepava radost, nerazlučiva od panike. Ne vidi ga. Jutarnje sunce ulazi kroz visoke lučne prozore, zadimljeni vazduh se pali, pod svetluca. On ulazi u žižu na suprotnom kraju, jasan do detalja – oko, usta, šaka – mada drhturav, nalik odrazu na ustalasanom jezeru.“

***

Nota 1:

Roman „Slepi ubica“ je, čini mi se, najimpozantnije delo Margaret Atvud. Nije da i 500 stranica gusto pisanog, sitnog fonta ne igra nikakvu ulogu, ali sveobuhvatnost naracije je zadivljujuća. Dohvatila se mnoštva tema, bez trunke zazora, nonšalantno, tek tako... svesna da nema te teme s kojom ne može da izađe na kraj. Likovi su besprekorno izneti, presek kanadskog društva početkom turbulentnog 20. veka, svetski ratovi, privredna depresija, bankrotstvo, malograđanština, porodične veze i tajne, ideali, ljubav, požuda ... ne znam da li postoji neki segment života koga se nije dotakla.

Nota 2:

Humor! Onaj pravi, sofisticirani, a ne trivijalni, opsceni i na nivou gega. Priznajem, zavisna sam od dobrog humora. Ovo nije lagan roman i ne pretenduje da bude humoristički, a humor se oseća na svakom nivou.  To je ta slojevitost i dubina koja krasi njeno pisanje. Takvu literaturu uvek preporučujem.

„U prvo vreme sam zaista verovala da želim samo pravdu. Mislila sam da mi je duša čista. Toliko volimo da se držimo lepih mišljenja o svojim pobudama kad se spremamo da naškodimo nekom drugom. Ali, kako je gospodin Erskin takođe ukazao, Eros s lukom i strelama nije jedino slepo božanstvo. Drugo je Justicija. Trapavi slepi bogovi s oštrim oružjem: Justicija nosi mač, što je, zajedno s povezom preko očiju, prilično dobar način da se posečeš.“

Nota 3:

Margaret Atvud je sjajan pisac! Napisala je mnoštvo knjiga. Ne morate misliti da je negde stilom podbacila. Birajte samo teme i žanrove – čini mi se da se okušala u svemu!

Ocena: 10/10
Izdavač: Laguna, 2003 (I izdanje)