Odbija me ... mrgud book tag

Uuuu, tagovi su tako slatki, baš volim da ih čitam! Onda pomislim kako bi bilo lepo da i sama poneki uradim, pa onda shvatim da je ne znam odgovore na masu pitanja!
Pa dobro, ako neće breg Muhamedu ...
Improvizacija na delu – pristupiću ovom poslu kao da sam u kuhinji – gledaću u više recepata, a radiću po svom!
Stvarno sam se trudila da ne ponovim niti jedno pitanje, ali, ako se to ipak desilo, iskreno se izvinjavam. Možda ipak najviše liči na „Nepopularni stavovi o knjigama book tag“ – pitanja jesu različita, ali odgovori se, nekako, prepliću. Ja sam ga prvi put videla kod Sandre, pa evo i tog linka.
Kad sam sve smućkala i skuvala ispade ovaj „Odbija me ... mrgud book tag“.


Nisam znala kakvu sliku da stavim, pa k`o velim, `ajde neke crne korice, kao suprotno od crvene što je, jelte, ljubav. Bez obzira na boju, ove knjige su, uglavnom – odlične!
***
1.      Koje te teme odbijaju?
Osveta. Mržnja. Bratoubistvo. Sve ono dijabolično, a akteri se ne tretiraju ni kao bolesnici, ni kao izgrednici, već kao najnormalnije persone koje rade društveno prihvatljive aktivnosti – kolju se, ubijaju, svete, orgijaju, incestuju, otimaju, siluju, napadaju ... Daleko sam ja od toga da razumem, a ne sudim. Traljavo mi ide, te se toga klonim.
2.      Koje te forme odbijaju?
Memoari, definitivno. Ne interesuje me tuđi život, to meni više liči na ukoričenu žutu štampu. A i par njih što sam igrom slučaja pročitala (ili bar probala) su me zapanjili količinom gneva i žuči koja izbija iz njih makar je od događaja koje su opisivali prošlo i pola veka. (Primeri što mi prvo na um padoše: Naš otac – Habjanović, Godina prođe, dan nikad – Laušević, Šaka soli – Mira Stupica, ...)
3.      Koji te žanrovi odbijaju?
Sve ono što mi dosađuje – čiklit, ljubavni i erotski romani, fantastika svake vrste, horor, young adult, putopisi, istorijski, sve što pominje vladare i prestole, sve što je mega hit, sve ono što je proizvod masovne propagande. Trilere ne mogu baš tu da ubacim, kao volim ih, ali ne znam zašto ih ne čitam.
4.      Koje te korice odbijaju?
Mislim da korice predstavljaju tu prvu komunikaciju između knjige i potencijalnog čitaoca. Nešto slično kao i ono “odeća na čini čoveka”, al’ nije baš da nije ... Kad vidim roze ili kakve god romantične korice, mene namah uhvati neko slepilo i te knjige preskočim sasvim lako. Takođe mačevi, zmajevi i slični stvorovi su vrlo indikativni ... Interesantna igrarija je sa onom multi-žanrovskom literaturom koja meni i najviše prija. Tu korice znaju i da zavedu ...
5.      Koje te knjižare odbijaju?
Male. Tamo gde nemaš gde da se okreneš, gde te posle 3 minuta pitaju za šta ste se odlučili ... Kao da sam ja došla da nešto odlučujem – ne znaju oni da sam došla da se nadišem književnog ozona, da proverim da li će me neka knjiga dozvati sebi ...
6.      Kakve te biblioteke odbijaju?
One velike gde knjige ne vidiš nego ti, onako sterilno, traže da popuniš trebovanje. Mrzim trebovanje!
7.      Sa kojih te geografskih regiona autori ne privlače?
Južna Amerika. I meni je čudno, ali kad malo bolje pogledam sopstvenu statistiku, tako ispada. Probala sam i razočarala se više puta, bez obzira što u čitalački proces ulazim lišena bilo kakvih očekivanja: Ljosa, Markes, Aljende, Eskivel, Koeljo (50:50), Kueto. Mada, ruku na srce, velika je stvar što sam im uopšte pružila šansu. Ja masovno ignorišem žanrove i autore, tako da tu sigurno ima i nevinih žrtava.
8.      Koji vremenskie epohe nisu baš po tvom ukusu?
Epohe mi nisu toliko bitne, mada nisam ljubitelj istorije. Neke od najlepših romana koje sam pročitala su tretirali baš različite epohe, čak i u okviru istog romana.
9.      Kom autoru nisi ni pružila šansu, niti nameravaš?
Baš ih je puno! Prvo mi na um dođe Bačić-Alimpić. Znam i zašto - bila je voditelj na Pinku. Dovoljan razlog. Totalno na drugom kraju štapa je Svetislav Basara. Nemam pojma zašto. Nedefinisano. Onaj unutrašnji glas me drži na odstojanju, a jedino njemu ja verujem bez pogovora i prigovora.
10.   Kad pročitam rečenicu ...., kažem: “Od mene je dosta!”
Bilo koju sa predimenzionisanom upotrebom atributa! Koliko sam mogla da primetim, kada se opisni pridevi otmu kontroli delo liči na sastav nižih razreda osnovne škole.  Evo primera (bez navođenja autora, ne ide joj na čast) „Njene prelepe zelene oči tad bi postajale sanjive i snene, a osmeh devojačko-sanjalački. Ona se nasmešila. Na svetlosti je izvirio red biserno belih zuba.“
***
Iskoristiću ovu priliku da se zahvalim sjajnim damama, knjigo-blogerkama, čiji rad već neko vreme pratim i koje su mi bile inspiracija da se i sama otisnem u te vode. Kada kažem neko vreme, mislim na par meseci, od septembra prošle godine, što je stvarno kratko u odnosu na njihov staž.
Vrata u svet knjiga na internetu mi je otvorila Aleksandra preko svog youtube kanala, a kasnije i Books and Lilies bloga. Drago lice, simpatičan glas, sve lepo, čisto, kulturno, pismeno, sve naj ... Prva ljubav zaborava nema! Preko nje sam saznala za Isidoru i njen blog Kako biti heroj u ova šugava vremena, najvećeg radnika među blogerima, damu koja istinski živi pisanu reč, bilo svoju ili tuđu. Maksimalni respekt za svaki post i svaki komentar! Ni slučajno neću preskočiti Ivanu (The Stuff Dreams Are Made Off) ili Katarinu (Totally Random & Co.), dame jedinstvenih ličnosti, toliko različite od mene, a opet beskrajno intrigantne i omamljujuće svežih tekstova. Neke od najboljih preporuka su došle upravo sa njihovih blogova! A na kraju, ali ni slučajno poslednja, više kao “cherry on the top”, Sandra (Stsh’s BookCorner), riznica neobičnih knjiga, škrinjica puna dragocenosti, moje zen mesto!
Iako sam kasnije nailazila i na druge, više ili manje zanimljive blogove, ovih 5 gracija su moja inspiracija.
Svi vi koji slučajno ili namerno zalutate na moj blog osećajte se pozvanim da uradite ovaj Mrgud Tag!

Коментари

  1. Prvo da ti zahvalim od srca na spominjanju i ovako divnim rečima!:))) Hvala na čitanju i podršci, hvala na doprinosu našem malom blogo-društvancetu, kažem malom-ali odabranom, svaka od devojaka je izuzetna i jedinstvena, u svakom blogu uživam i željno iščekujem tekstove i presrećna sam privilegijom da budem deo ove kreativne, genijalne ekipe! Ti si nam više nego značajna "prinova", pa se sad još više radujem budućem druženju kroz čitanje i čitanju kroz druženje!:)
    Upitnik si ispunila u svom stilu i baš sam se zabavila čitajući odgovore!:) Sve vreme mi je u glavi bio Balaševićev "Namćor", na simpatičan način, naravno.
    Mnoge stavove delim, razlike su nam te da ja prosto obožavam fantastiku (epsku, manje naučnu, onda bajke svih vrsta, mitologiju, legende....time sam nepopravljivo zaražena od malih nogu), istorijske romane i istoriju uopšte (takođe ljubav iz detinjstva) - naravno, kada su kvalitetno preneti u fikciju; latinoameričke pisce uglavnom volim, "O junacima i grobovima" (Ernesto Sabato) mi je jedan od omiljenih romana, pa ti preporučujem da mu pružiš šansu, izuzetan je; memoare volim u zavisnosti od toga KO ih piše, recimo da mi se od ovih "estradnih" mnogo svideo "Fajront u Sarajevu" Neleta Karajlića - beskrajno je duhovit i nostalgičan, a volim i autobiografije stranih rok-zvezda, kada su pismene i dobro sročene, preporuka za "Samo deca" - memoare Peti Smit i "Život" Kita Ričardsa.
    Basara i mene odbija nekom vrstom intelektualnog snobizma koju "zrači", a ove voditeljke ne ubrajam uopšte u književnice, mada bi one to očajnički želele da budu...

    Mene su na "tagove"/upitnike navukle Sara, Ivana i Sandra, pa ako ti zafali inspiracije, evo linka ka raznim izdanjima sa mog bloga:
    http://alittlerunaway.blogspot.rs/search/label/upitnik

    A moja verzija ovog sa "nepopularnim mišljenjima" izgleda ovako:
    http://alittlerunaway.blogspot.rs/2016/08/subota-sa-knjigom-bela-vrana-u-svetu.html

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Draga Isidora, kao dete se radujem tvojim komentarima, ne samo na mom blogu nego i na ostalim. Oni su kao mali postovi - uvek ima nešto novo da se sazna. Zato ću se i ja sad raspisati. Da, ja sam zaista namćor. Ima stvari koje ja baš neću, bez obzira što ljudi misle da je to na moju štetu, ja ne mislim tako. Svi idu desno, a meni se nešto ide levo i odoh ja! Oduvek sam bila takva, čak je i moja majka davno digla ruke od toga da me "utera u red".
      Sabato nije na mom spisku latino pisaca kojima nisam zadovoljna. Od njega sam pročitala samo "Tunel" i mnogo mi se svideo. Drago mi je što pominješ "O junacima i grobovima" jer je to već u nekom mom višegodišnjem planu. Neletov Fajront mi je nekako promakao. Recimo, obe Kusturičine sam pročitala u dahu. Meni su njih dvojica "ista raja", tako da sam sigurna da će mi se i Fajront svideti. Pogotovo što ja padam na tu vrstu humora.
      Namćor u meni, uglavnom, neće da gleda TV - ni jednu jedinu seriju, niti jedne vesti, nikakvu politiku, nikakav zabavni program. Jednom u par godina pogledam neki film, neko kuvanje sa Džejmijem, na RTS 3 snimak nekog koncerta, reportažu o nekom slikaru. Otkad Nole ne igra i tenis mi je postao ekstra dosadan. Zato ja ne mogu da se uključim u tagove i diskusije o ekranizacijama, filmovima, glumcima - nemam pojma o tome!
      Nevezano za gornji tekst, moram da ti kažem sledeće: kod tebe osećam izuzetnu energiju i posvećenost i znam da će ti se to "isplatiti" poslom koji bi jako želela da radiš. Nema trika da tebe svemir ne primeti! Ubrzaj svoj put ka uspehu tako što nećeš rasipati energiju pričajući ili misleći o stvarima koje ti se ne sviđaju i koje ne želiš. Puno, puno te pozdravlajm!

      Избриши
    2. A vidiš, ja se uvek bojim da sam preopširna, da mnogo pišem/pričam, lako se rasplinem na sto strana/tema i primećujem to kao (")problem("), s godinama su mi radovi za faks/struku, tekstovi za blog, komentari...sve duži, sve bih da kažem odmah, misli samo jure na milion strana i to zna da "ugnjavi" ljude, nemaju strpljenja. Zato mi je drago što su ti moje "govoranciije" zanimljive.:))))
      Ma, razumemo se potpuno, ja sam isto "dežurni kontraš", ne zato što tako hoću, nego sam naprosto, takva.:) Moja mama i baba imaju oduvek sledeću, već poslovičnu, izjavu o meni: "Ona je mimo sav svet". Opštepopularne stvari me obično odbijaju i ne mogu da se povijam "kako vetar duva", iako ponekad pružim šansu nekim sadržijima, ako ništa drugo barem da bih mogla da opravdano kritikujem ili obrazložim ZAŠTO mi ne prijaju...argument mi je uvek glavni, da mogu objasniti zašto negujem određeni stav.
      Televiziju gledam veoma retko, gotovo nikad, sem pojedinih dokumentarnih emisija na RTS2, ponekog filma ili serije koje "ulovim" - radio slušam, ali samo "Beograd 202", društvene mreže (sem bloga i "Goodreads"-a) mi nisu interesantne, a čitalačke mode nikada nisam sledila. Sticajem okolnosti, neke stvari koje obožavam postale su, u međuvremenu, veoma "IN" (npr. knjige Džordža Martina zbog serije "Igra prestola"), to me ne raduje, ali Bože moj.:)
      Obavezno nastavi sa Sabatom, meni je recimo i Hulio Kortasar dobar, njegova kraća proza i roman "Školice" ponajviše. Izabelu Aljende vidim da ne voliš, meni je draga, sviđa mi se stil.:) Saramago je takođe sjajan.
      E, da, zaboravih i ja Kusturicu, dobila sam "Smrt je neprovjerena glasina" sa posvetom autora i "slistila" je za dan. I drugu knjigu, "Sto jada", dobila sam od mame povodom diplomskog. Dopada mi se kako "sarajevska raja" evocira uspomene, puni su duha. Volim Kusturičine intervjue takođe. Volela bih da, npr, Brega napiše autobiografiju. To su inteligentni ljudi sa ogromnim, ludim iskustvom i znali bi to da odlično pretoče u knjigu.
      A tenis mi je, eto, uvek bio smor. Ne razumem ga, ne mogu da "pet sati gledam kako prebacuju lopticu preko mreže" i to ne krijem.:) Ranije sam pratila fudbal i košarku, te kolektivne sportove gde možeš lepo da navijaš, osetiš atmosferu, adrenalin. Tenis je nekako snobovski, barem bio ranije. Novaka izuzetno cenim, ali me nervira uzdizanje i maltene idolopoklonstvo kojim ga naša javnost obasipa. Verujem da i njemu samom smeta.
      HVALA na ovim divnim rečima ohrabrenja....:)))) Mnogo znače! Moja volja jeste neiscrpna, ali sam poslednjih par godina posustala, razočarala se...valjda će biti bolje. Razvukla sam doktorske studije od poslednjeg položenog ispita, godinu ipo se gnjavim sa prijavom disertacije, nekako sam obeshrabrena jer se od snova i nada koje sam imala kao student ništa nije obistinilo, pa sam usporila i nije mi drago zbog toga, ali dobro...tvoj savet mi je zlata vredan, jer zaista imam utisak da će tek kada se rasteretim "otrova" nešto istinski pokrenuti...
      Sad ja odužih, ne zameri!:)))

      Избриши
    3. Nisam sklona zameranju, a oni koji jesu ne bi imali šta. Nek ti proleće bude inspiracija za razna čišćenja i raščišćavanja, a kao najznačajnije treba da svoju dušu očistiš od razočarenja. Imaj vere u sebe! Ko će, ako nećeš ti. Srdačan pozdrav.

      Избриши
  2. Mnogo, mnogo ti hvala na ovako lepim rečima! Valjda ne moram da objašnjavam koliko znači kada vidiš da neko ceni trud koji ulažeš u nešto što radiš. Ostadoh bez teksta :)

    Što ja volim ovakve tagove! :) Vrlo je verovatno da ću ga u nekom momentu pozajmiti, mada imam običaj da najavim neki tag na blogu, pa ga se setim tek za par meseci.

    Od autora sa prostora Južne Amerike koje si navela, ni ja nisam u dobrim odnosima sa Markesom, Ljosom i Koeljom, ali iima zaista dobrih! Sabata ste već spomenule, tu je i Pablo Neruda. Svakako ne treba stati sa istraživanjem, nikad se ne zna :)

    Interesantno mi je da te ne privlači istorija, ja baš uživam u istorijskim romanima. Ja sam, recimo, dosta manje naklonjena romanima čija se radnja odigrava u budućnosti.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Ma nema na čemu! Stvarno je tako bilo kako sam opisala - jedino sam Katarinin blog poslednje pronašla! Prvo sam čitala njen prokaz Majstora i Margarite i načisto se oduševila!!! Ona je stvarno bomba, energija na kvadrat - prava crvenokosa!
      Negde krajem oktobra sam mahnito, jedno nedelju dana, samo čitala vaše tekstove (vas 5) i sve vreme mislila: "Kako je vama lepo! `Oću i ja da se igram sa vama :)))" Veruješ li da mi nikad ranije nije palo na pamet da postoje blogovi koji se bave knjigama. Sad kad ovako javno kažem deluje malo tupavo, ali tako je. Srdačan pozdrav i do čitanja!

      Избриши

Постави коментар