Promišljeno roditeljstvo 5

Zdravlje

Skoro da i nema male dece za koju ne važe sledeće izjave: stalno su slinava, kašlju, kako krenu u kolektiv odmah se razbole, ... Sve je to tačno, ali sklona sam mišljenju da se deca kroz dečje bolesti „kale“ kako bi kasnije mogli bolje da napreduju i da se razvijaju. Da se, možda, preciznije izrazim: mislim da je pogrešan stav da decu treba čuvati van kolektiva kako se ne bi razboljevala, već treba deci držati imunitet na visokom nivou, pa se onda neće razboljevati često i teško. Opet napominjem da ovde govorim isključivo o deci bez specifičnih zdrastvenih tegoba.
Osnovno je da kod svog deteta, dok je još beba, ustanovite kako izgleda tok razboljevanja. To bi praktično značilo da dobro promatrate, pamtite (ili pišete dnevnik) ponašanja. Napr. neka deca su slinava, ali se te sline ne spuštaju u grlo, ne odlaze na uši, pluća; druga pak, skoro i bez slina odmah dobijaju bronhitis, upalu pluća, ... Nekima su uši slaba tačka – infekcija kreće odatle, dok je grlo čisto. Drugi su skloniji stomačnim problemima.
Sigurno je da ćete prve dečje sline i temperature propratiti odlaskom pedijatru. Na osnovu toga ćete moći da zaključite koji je „tip“ vaše dete. Uglavnom sve naredne boljke će izgledati isto. Kažem uglavnom, ali ne sve. Ako naučite da prepoznate razliku nećete morati da za svaku slinu voditi dete doktoru.
Ovo podrazumeva visoku dozu lične odgovornosti, konstantnu edukaciju i čitavu paletu pomoćnih lekovitih sredstava. Ako ne možete (ne želite) da se „igrate doktora“, ne morate tekst o zdravlju dalje ni čitati.


Smernice kojima sam se ja rukovodila za unapređenje zdravlja dece:

Preventiva:
- pravilna ishrana (vidi ishrana), med, med s matičnim mlečom, propolis kapi ili tablete preventivno  pred kretanje u kolektiv (oko 7 dana)
- nisam davala nikakve sintetičke vitamine i dodatke minerala – pristalica sam mišljenja da hemija treba da bude više kao nužno zlo, nego kao stvar ličnog izbora
- obavezan, svakodnevni, boravak napolju, po bilo kakvom vremenu (min 1h)
- odlazak na more (dok su mali svake godine, ako je ikako moguće)
- obuća primerena vremenu, za kišu nikako ona koja propušta, ortopedski uložak ako je potrebno
- za hladno vreme kapa koja štiti uši i sinuse, za sunce obavezan kačket
- redovna higijena, naročito disajnih puteva
- ne praviti od stanova sterilne sredine, što opet ne znači da stan bude đubrište (nađite zlatnu sredinu)
- smeh, zadovoljstvo

Nega:
Naravno da se deca i pored sve naše aktivnosti razboljevaju. Tada, u zavisnosti od tipa i jačine bolesti dete treba negovati s dodatnom pažnjom i „čitati im želje iz očiju“ – ovo naročito važi ako u kući ima još dece koja trenutno nisu bolesna. Koristiti propisanu terapiju, koristiti dodatnu terapiju za koju ste sigurni da detetu pomaže (određeni sirup protiv kašlja, određena vrsta čaja, vlažne bebi maramice čiji miris mu prija). Odlično psihološko dejstvo na dete se postiže ako  mu donesete punu kesu nečega (napr. određeni sok, štapići, ...) i kažete da je to samo za njega. Tako će se osećati da je paženo i maženo. Ako ste ikako u mogućnosti gledajte da baš vi budete uz dete kad je ono najbolesnije. Kad već krene nabolje, mogu ga pričuvati bake, deke, tetke (naravno, ako vam je takva pomoć dostupna)
Moj slučaj:
U slučaju razboljevanja vodila sam decu pedijatru posle nekoliko dana od početka respiratorne infekcije i to samo u slučaju da mi se čini da im treba posušati pluća. Tolerisala sam povišenu temperaturu (koja se dala kontrolisati) u priodu do tri dana.  U periodu bolesti intenzivnija je upotreba matičnog mleča, propolisa, ehinacea kapi, kopriva kapi, ulje crnog kima, čaj od bokvice i majčine dušice, čaj od đumbira, čaj od žalfija za ispiranje grla (čini čuda!), kapi za nos, neven mast za tretiranje iziritirane sluzokože nosa, .. Od velikog je značaja naučiti dete, još u najmanjem uzrastu, da pravilno duva nos! Dokle god ono nije sposobno za to, izvlačenje slina posebnom spravicom i uredno čišćenje nosa je od presudne važnosti.
Šta su moja deca imala od „ozbiljnijih“ infektivnih bolesti: bronhitis x 1, šarlah x 3, ovčije boginje x 2.

Vakcinacija:
Ovo, generalno, potpada pod preventivu, ali kako je tema poprilično intrigantna, možda joj treba posvetiti koji red više. Poneki roditelji male dece se danas  osećaju kao da su stavljeni na velike muke. Hamletovska dilema: vakcinisati decu svim vakcinama što danas zahtevaju ili ne? S jedne strane tu je ogromna kampanja za vakcinaciju, a s druge strane postoje slučajevi dece koji su, nakon dobijene vakcine, doživeli neki šok i zauvek ostali u nekom obliku psihičkog invaliditeta.
U najmanju ruku deluju degutantno izjave nekih lekara da nije dokazano da te i te vakcine izazivaju takve i takve poremećaje. Ono što meni lično najviše smeta u ovakvom načinu obraćanja što smo tretirani kao ovce pa i takvu izjavu treba da progutamo. Ko samo malo razmisli, shvatiće da „da bi nešto bilo dokazano“ onda treba sprovesti studije koje će se time baviti, a ne nebavljnje tom temom deklarisati kao „nije dokazano“!!!
S druge strane posledice po nevakcinisano dete mogu biti kobne. Sva ova priča je dobro poznata svim roditeljima.

Moja priča:
Prvo, u vreme dok su moja deca bila mala nije bilo toliko obaveznih vakcina, a kampanja za dopunske vakcine još nije postojala. Sva trojica su primila sve vakcine koje je trebalo da prime. Hvala dragom Bogu što smo za prvo dete i njegovu prvu vakcinu (s 2 meseca života) bili kod jednog odličnog pedijatra koji je rekao da je uslov za dobijanje vakcine da dete bude apsolutno zdravo i svi njegovi ukućani zdravi da bi se maksimalno smanjila mogućnost negativnih posledica vakcinacije. Tada je moja beba vraćena kući bez vakcine, iako apsolutno zdrava, samo zato što je moj suprug imao kijavicu! Ubrzo nas je podstanarski život odveo na drugi kraj grada, kod drugog pedijatra. Ne mogu vam opisati koliko sam muka imala da objasnim zašto moje dete kasni s vakcinama, kao i to da sam i nadalje insistirala da strogo poštujem gornji savet, bez obzira što ovaj novi pedijatar smatrao da to nema nikakve veze. Meni je to imalo apsolutno smisla, na drugo nisam htela da pristanem. Volela bih kad bi imala još nešto da vam kažem na tu temu, ali nemam.

Mali osvrt koji vrlo ima veze s temom zdravlja:
Ne mogu da odolim a da ovde ne iznesem još par nekih opažanja, pa ko razume, shvatiće ... U ovo doba neokolonijalizma valjda je svima jasno da su male države (da, Srbija je mala zemlja, ali male su i neke koje su u EU) u krajnje podređenom položaju u odnosu na velike koje im diktiraju „i kad će da ustanu i kad će da sednu“ klasičnim metodama kolonijalne dresure.
S druge strane, sve se gleda kroz profit, tako da su parole za ljudska prava, dostojanstvo, uvek formalno prisutne, a zaista prisutne samo onda kada profitu idu na ruku. Primera za to ima svakojakih, od onih da se neko zatrpava humanitarnom pomoći kojoj je istekao rok, do toga da se masovno vakcinišu deca u Africi vakcinama kojima svašta može da se stavi na dušu ... U nekim „dosadnim“ *) emisijama koje se prenose na malim televizijama u nekim marginalizovanim terminima možete čuti  da kvalitet hrane, kozmetike, kućne hemije, ... ni slučajno nije isti u Srbiji (Hrvatskoj, BiH, ... , Rumuniji, Bugarskoj, ...) kao u napr. Nemačkoj, Danskoj, Francuskoj – a u pitanju su isti inostrani brendovi !!! Da li i vama pada na pamet da su inostrani lekovi (i vakcine, naravno) takođe neka brendirana roba ? Da li ste obratili pažnju na to kad su se u medijima pojavile kovanice „...mafija“, koja je prva „povukla nogu“? Jeste, farmakomafija, u pravu ste! Sećate li se pre par godina kada su počeli svakodnevno da izveštavaju o tome koliko je ljudi umrlo od gripa? Čak se i tadašnji ministar zdravlja, Tomica Milosavljević, javno, u drugom dnevniku, vakcinisao da svima da primer. Kad je epidemija prošla, skoro neopaženo je prošla vest koliko je doza vakcina bačeno jer im ističe rok, a nisu stigli vascelu populaciju da izbodu. Prati li neko promene smernica (ja to zovem skandale) u Svetskoj zdrastvenoj organizaciji? Znate li kakve preporuke mogu (smeju) da vam daju doktori u Srbiji? Isključivo preporuke koje su u skladu s preporukama koje su stigle iz EU. Mislim da bi sad “onog mog” pedijatra iz 1995. disciplinski kaznili! Jeste, mogla bih ja ovako još letnji dan do podne, ko zna gde bih završila ... Poenta cele ove priče je da vam kažem da mislite sopstvenom glavom, ali da to ne budu misli kojima ste se indoktrinirali “informišući se” svakodnevno putem zvaničnih vesti. Tata propagande, Gebels, je već pre 100 godina shvatio da je istina ono što se ljudima dovoljno puta ponovi.

*) Kako znati da je emisija „dosadna“? Zato što je ne prekidaju reklamama!

Prethodne teme:


Lista narednih tema:

6. Odrastanje / socijalizacija
7. Slobodne aktivnosti / obrazovanje
8. Lični primer / zaključak

Коментари

  1. Za sada, srecom, nisam imala mnogo iskustva sa bolestima kad je dete u pitanju. Zaslinavela je dva-tri dana kada je posla u vrtic i to je to sto se tice kolektiva. Videcemo na jesen/zimu... BIla je bolesna dvaput za sada, na razlicite nacine. Za sada ne koristimo nikakve dodatke ishrani, krvna slika joj je uredna, videcemo da li cemo nesto od sirupa za imunitet koristiti tokom jeseni i zime. Mene su ti vitamini odrzali u zivotu da se tako izrazim jer nisam htela bukvalno nista da jedem, bila sam malokrvna itd, a kako mi je mama farmaceut, verujem joj kada mi kaze sta je od toga dobro a sta da zaobilazim. Dete mi je isprimalo sve vakcine koje je trebala do sada, nismo imali nikakvih reakcija, ali smo mnogo pazili da svi budemo zdravi i da ona bude zdrava i u manjem kontaktu sa drugom decom par nedelja pred vakcinisanje - takodje savet naseg lekara. :) A za ovaj zadnji pasus se potpuno slazem: meni je ponekad glava prepuna tih "vesti" i "zapazanja" od strane ovog ili onog tako da gledam da ne pratim mnogo te stvari. I mama i tetka su zdravstveni radnici i najpre slusam njihove savete, sve nas su odgajile, znale su sta rade, a naravno tu je i nas pedijatar za konsultacije. :)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala ti što si se javila i na ovu temu!
      Blagoslov je kada neko ima u bliskoj okolini lekare i farmaceute. Onda roditelj zaista može i malo da se opusti, jer je siguran da brine neko stručan, a opet lično zainteresovan za dete. Jedna mukica manje za tebe. Budi svesna i zahvalana na tome. Pozdrav :)

      Избриши
  2. Slažem se svim rečenim u celosti , naročito da nikada nema reklama u dosadnim emisijama na nekom levom kanalu ili u neko gluvo doba. Ja sam suštinu shvatila u zabavištu. Kada sam peti put dobila vaške , mama je sva zbunjena pitala pa kako? Pa ona se sto puta kupa a ova druga ne moš kosu da joj opereš. Odgovor je bio jedostavan , pa šta mislite da li će vaške ići pre na čistu ili na prljavu kosu ? I nisam više imala vaške : ) A to što sam gadljiva i dan danas u smislu ( ne pijem iz tuđe čaše, ne jedem iz tuđeg tanjira, ne idem svuda u toalet to se već opet može staviti na moju čudnu stranu ) Suma sumarum, tačno je deca pod staklenim zvonom su kilava deca u svakom smislu, opet ponavljam sestra i ja smo mogle sve, dolazile prljave, igrale se sa decom po ulici ( to je bilo drugo i najlepše vreme u mom životu ) mada, moja ne briga se odrazila sada kada sam nedavno imala neku upalu nalik plućima i ispostavilo se da imam ožiljke na slikama kako kaže moj kardiolog od niza ne preležanih prehlada. Prehlada se treba preležati ali se ne treba gutati antibiotik svaki put. Ja sam dobila panadole ili brufen i oporavila se. A veštačke stvari nikada nisam volela , ja pre iseckam beli luk i progutam ga nego da pijem neke kapsule ili šumeće tablete. Na kraju kao pravnik jedan savet. Vitamini, i ostali preparati za imunitet nisu lekovi već dodaci ishrani. Samim tim ne podležu zakonu kao lekovi , što znači da je dovoljno da ne škode ali nemaju garanciju da pomažu, tak da u šumećim tabletama ima svega osim vitamina. Zna se gde se nalaze vitamini u hrani!!!

    ОдговориИзбриши
  3. Ha, ha tačno sam znala da ćeš prokomentarisati dosadne emisije! Tu nas dve imamo poprilično zajedničkih tačaka.
    Nego, stvarno sam se iznenadila da nepreležane prehlade ostavljaju ožiljke! Gde tačno, na plućima? Pominješ kardiologa - ožiljci su na srcu?
    Da, tvoj savet je za vitamine i ostale dodatke ishrani je jako vredan. Zaista ga treba eksplicitno reći. Prosto ljudi, po automatizmu, u apoteci kupuju lekove koji treba da im pomognu, u marketu hranu ... A, u stvari, sve je to "može da bude, al` ne mora da znači" ... Pozdrav :)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Ha ha, da kod mene je uvek napeto kao na RTS 2 : ) Ožiljci ne oštećuju sam organ , kardiolog je uzeo posao u svoje ruke zato što pulmolozi nisu znali šta je u pitanju, nije upala pluća, možda astma, čuje se da dišem na škrge i vide se senke na RTG snimku. Kardiolog je sa EKG i ultrazvuka srca video da se radi kao o nekim zadebljanjima, zato kažem ožiljci tako da kada se sad prehladim jače, zalepi se maramica i dišeš na škrge a sve usled ne preležanih prehlada. Tako da se svaka prehlada treba preležati da bi se organizam uz san izborio i oporavio, a srce je mišić i opušta ga brufen. Za prehlade se ne piju antibiotici, obično ih svi piju , nije ni čudo što su svi rezistentni, više ni ne deluju. A što se tiče tih vitamina, kapi, kapsula i na uputstvu piše dodatak ishrani ne piše lek. Time ne podleže zakonu kao lekovi tako da je bitno samo da nisu štetni a dokazano je da nemaju u sebi ništa. Jogurt npr balans može da unese zdrave bakterije ali ako popijete kamion istog, da li stvarno neko misli da vitamina ima više u suplementima nego u hrani i treće ne manje važno mi živimo u Srbiji. Ako je neko nekada gledao atletiku , i one mišiće koje mi nemamo , vretenaste kod Nigerije, Afrike, i da ne nabrajam nacije, dakle mi nemamo ni istu strukturu, niti creva, zašto u Japanu jedu rižu i zdravi su? E pa mi ne živimo tamo, dajte im sarmu i umreće za 3 dana. Tako i mi , mi nemamo enzime koji mogu da razgrade njihove začine, hranu, voće šta god i živimo u zabudi da tim načinom života mi živimo zdravo. Dakle domaća hrana sa naših prostora i naravno voće i povrće u vreme kad ono raste. Da li je paradajz u februaru zdrav? Citiraću Caneta iz Partibrejkersa , paradajz se jede kad mu je vreme : ) Kako su preživeli tuberkulozu u Vojvodini ? Jeli su slaninu i to onu belu, masnu. Neću da dužim sve se to može čuti od pametnih ljudi na RTS 2 u nekom levom terminu gde su pametni ljudi u takozvanim dosadnim emisijama. A i ko da ih negde dovede kada bi uništili ne samo farmaceutsku industriju nego niz brendova kao što je Dormeo gde ne može da nema grinja samo je udoban : ) I kao što nije normalan Nutri Bulet koji sve iscedi jer su vlakna najbitnija a najbitniji organ za zdravlje su upravo creva koja ili ne mogu da apsorbuju vitamine iz namirnica koje nisu s našeg podneblja tako da i nema normalnog varenja bez vlakna koji čine suštinu. Neću da davim ima pametnijih od mene ja samo imam neverovatnu sposobnost da pamtim nebitne stvari jer gledam čak i emisije o mravima ako me tog momenta to privuče : ))))


      Veliki pozzz!!!

      Избриши
    2. O hvala ti što si odradila "moj deo posla" za antibiotike, namirnice sa područja gde živimo, a pogotovo za Nutri Bulet!!!
      Da se i ja nadovežem na priču o čuvenom mikseru - možda nekog potaknem na razmišljanje: Kada je neko bolestan (rak ili bilo šta drugo ozbiljno) onda njegov organizam radi sa znatno smanjenom snagom, organi su u polufunciji, otpad se nagomilava u telu... Kako varenje predstavlja aktivnost koja je veliki potrošač energije, LOGIČNO je da svome telu pomognemo tako što ćemo mu hranu pretvoriti u sok.
      Međutim, ako zdravi ljudi podlegnu uticaju reklama i zamenjuju obroke (napr. doručak) nekim smutijem, pa onda to bude i ponekad ručak ili večera, pa onda samo to jer smo na dijeti ... vrlo se brzo stvari otmu kontroli, pogotovo što smo u tripu da se ekstremno zdravo hranimo!
      Svaki deo našeg tela koji ne koristimo atrofira - to je sigurno jasno za mišićnu masu, ali isto važi i za pljuvačne žlezde, želučane resice, tanko crevo, kao i za male sive ćelije u mozgu, što bi rekao naš drug Herkul Poaro.
      Još samo nešto : Sećam se nekog davnog vremena, ja sam bila još u osnovnoj školi, kada se proneo glas o čudotvornom leku iz Kine koji leči sve boljke, ženšen. Nekako u isto vreme se pojavio i neki iz Južne Amerike, zaboravih mu ime, koji je lečio rak, dok ovaj nije još ni imao ove epidemijske razmere. A ja tad nešto mislim koju li će našu biljku da pomenu, jer i kod nas ima bolesnih ljudi. Bilo mi je baš nešto glupo da oni tamo imaju čime da se leče, a mi ovde ne, a još gluplje da neko bolestan mora da ide na kraj sveta za lek. Nisam verovala da je Bog mogao da napravi takav propust. Bogme, ni dan danji u to ne verujem, a vi kako vam je drago!

      Избриши
  4. Samo da kažem kako su ti fotografije uz tekstove SAVRŠENE!:)
    Zaključci, primeri, stil - besprekorno. Drugim čitaocima (zato i rekoh da sam "padobranac", a mnogi su skloni da kažu:"šta hoće ova, ni kučeta, ni mačeta nema", pa samim tim, valjda, ni pravo na iznošenje mišljenja) definitivno će biti od koristi, pa se nadam da hvataju beleške, dok meni stvarno pružaju čisto čitalačko zadovoljstvo, jer volim pametno razmišljanje na bilo koju temu, a ovo tvoje je i promišljeno i uspešno sprovedeno u praksi.

    ОдговориИзбриши
  5. Mila moja, opusti se u mojoj virtualnoj kući!
    Ja ti verujem da iz sopstvene realnosti prenosiš kada kažeš da su mnogi skloni da kažu da nemaš prava na mišljenje na ovu temu, MEĐUTIM takvi meni ne dolaze, imali ili nemali oni decu, kučiće, mačiće ili sve to zajedno!
    Već neko vreme mislim kako me tako i toliko neumereno hvalite da ću se, što kažu deca, uobraziti. Što bi rekli malo stariji, malo ću si nahraniti ego! Međutim, svesno pokušavam da ego malo izazovem, bacim mu neku misao da je glođe, bocnem ga aluzijom, a on ništa ... drema ko zadovoljno kuče. Nemam drugog odgovora sem da, kad se srčana čakra toliko otvori i zavrti, ko što je moja sada, ona ego skroz omađija.
    Pozdrav, do čitanja!

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Evo primera, imamo već godinama probleme sa komšijama iz stana iznad našeg, doselili su se 2011, deca su im nesnosna, bukvalno se plafon trese od njihovog galopiranja, vika i vriska od ranog jutra do kasnih sati, uz to su izrazito neprijatni, primitivni ljudi. Jednom se taj otac "pokačio" sa mojim bratom, koji mu je samo sugerisao da smiri decu, jer ne može od njih da spava, ni uči, a ovaj je odbrusio:"Nemaš decu, znači, nemaš prava da mi bilo šta kažeš!" Inače, njegovo viđenje "smirivanja" je "da ih vežem", daleko bilo da se seti crtaća, knjige, neke društvene igre...rečnik kojim se obraćaju (kupatilo prenosi zvuk u celoj vertikali) maloj deci neću da komentarišem, ne čudi me što su divlja, kad ih gaje dvoje prostaka.Toliko, a i to je druga tema već.

      O zdravlju, eto, da se nadovežem na prošli tekst i ono što smo komentarisale o dobrim stranama groznih devedesetih - školskim kuhinjama i nekom prirodnijem odrastanju:L ne znam kakva je praksa danas, ali pamtim OBAVEZNE lekarske preglede barem jednom godišnje, sve do kraja srednje škole, uključujući i odlaske kod školskog zubara. Istina, nekim slučajem su zubarke u školama uvek bile baksuzi, vikale su, čak i šamarale decu, pa sam ja rano nahvatala strah i počela da bežim ili eskiviram (znaš ono kad te izvedu sa časa i pošalju na popravku zuba?); srećom, u ulazu do našeg imam divnog privatnog zubara kod koga se i dalje lečim. Pa, onda, proteze, ne fiksne, već one sa žicom! Nosila sam je do osmog razreda. Nekako, sve je to bilo dobro regulisano, brat i ja smo prošli kroz svaku vakcinaciju, nikad nam ništa nije falilo. Na fakultetu smo imali svega dva obavezna sistematska pregleda na Poliklinici u Krunskoj, što je u redu, ali ipak nedovoljno, naročito znajući da naš narod s godinama sve ređe uopšte kontroliše svoje zdravstveno stanje. Bilo bi dobro da nas, kao decu, do kraja života "teraju" na bar dve preventivne posete lekaru i stomatologu godišnje, mislim da bi zdravstveno stanje nacije tada generalno bilo bar malo pozitivnije. Ovako uvek nađemo izgovor da se zapustimo.
      Zatim, pamtim one tipične dečje boljke: boginje, zauške, grip, VAŠKE (imala ih jednom, u vrtiću, jer mi je mama puštala kosu, bila je baš duga u jednom periodu), upale ušiju (naročito bolno)....i domaći lekovi, kao sirće protiv vaški, vruž krompir da "izvuče" temperaturu, rakijane obloge, sve ono "bapsko", ali je davalo rezultate!
      Znači, neko iskustvo kombinovano sa uputima stručnjaka - mislim da ne treba preterivati ni u jednom, ni u drugom; ni trčati u dispanzer za svaku sitnicu, ali ni izigravati nadrilekara, jer to može samo da pogorša situaciju. Ovo važi za sve, decu ili odrasle.
      Ja sam, inače, pomalo hipohondar :), ali nisam rasla pod staklenim zvonom, baš su nas puštali i da se zaprljamo, padnemo, razbijemo se k'o zvečke, što te ipak očeliči.
      Moj problem su, od ulaska u pubertet, raznorazne alergije, pa sam kao đak išla na inhalacije, isto tako kad sam naglo izrasla, počela sam da se "grbavim", pa su me slali na vežbe za kičmu, a mom bratu je sa dve godine izvađen tzv. treći krajnik, imao je problema sa time baš rano.

      Nisam znala za ovaj uslov da se primi vakcina, hvala na informaciji!:)

      Избриши
    2. Da, kad sad pominješ, zaista moja deca su u osnovnoj školi imali redovne sistematske preglede u obližnjem domu zdravlja. Sada, u gimnaziji, stomatolog postoji u okviru škole. Znam da im to zgodno dođe kad hoće da eskiviraju neki čas, onda ih, kao, zaboli zub pa idu na pregled (he, he)
      Bez sve šale, zubarka je super! Oni odu sami, ja ni ne znam za to. Pre srednje škole niko nije imao niti jednu zubarsku intervenciju (malo je reći da sam zahvalna na tome), pa se nisu ni imali kad nakupiti straha.
      A što se tiče tvog komšiluka, šta reći ... Zaista postoji komunalna policija kojoj možete prijaviti incident.
      Međutim, moj savet uvek ide u pravcu toga da izbalansiram utrošak energije prema benefitima. Što bi rekli fizičari, koeficjent korisnog dejstva mora da bude visok.
      Prevedeno na ovaj tvoj slučaj, ja bih njih tretirala kao elementarnu nepogodu, čekala bih da prođe, totalno je ignorišući. Ne poznajem nikog kome je ovo prirodni talenat, ali znam baš dosta njih koji su ovu veštinu uspeli da usavrše. Vredi, nemaš pojma koliko!

      Razlog više da razmisliš o ovoj ideji je i taj što problem dečje vriske prestaje kako ta deca odrastaju. Što bi se reklo, staće pljusak sam od sebe.
      Nije da ne mogu da te razumem, imam svakojakog cveća na terasi, žardinjere na prozorima , ali i devet spratova ljudi raznih fela iznad mene. Naravno da sam se nekada davno i nervirala što mi svakojako đubre SVAKODNEVNO krasi petunije i muškatle.
      Već dugi niz godina, kada sam u roli đubretara, kažem sama sebi: "Opa, danas smo dobili omot od čokolade, samo malo pikavaca i smotanih dlaka! Današnji dan je mnogo ugodniji od jučerašnjeg, bar nema korišćenih uložaka!"
      Nažalost, ovo nije bilo karikiranje, ali baš nimalo! Samo mi fali da se još zbog toga nerviram!
      Pozdrav :)

      Избриши
    3. Ma, najgore je što ta deca, kako rastu, bivaju sve gora i bučnija - trenutno imaju sedam i pet ipo godina, veruj mi, sve su gori. :( Kada su bili mali, još i nekako, ali sada zaista nema opravdanja. Ali, odličan ti je savet - kao vremenska nepogoda, svakodnevna doduše!:) Ja npr. pustim radio ili odem u drugu prostoriju. Čekam da prođe. Komunalna policija ovde kao da i ne postoji - u Beogradu bi (sudeći po iskustvima iz mojih prethodnih stanova) tako nešto moglo da se reguliše, jer se kućni red poštuje (barem tamo gde sam ja stanovala), ali ovde ti je to čista bahatost na delu. Svako parkira gde stigne, buši i renovira bez najave i pitanja....kao divlje naselje.

      Избриши
    4. Zar se i ulosci bacaju kroz prozor??? :O Strasno!
      A sto se tice sistematskih pregleda, da, bilo ih je u osnovnoj skoli, za srednju se ne secam a na faksu je to bila jedna smejurija. Na Filozofskom fakultetu u Bg-u lekari su dolazili tamo, morali smo da popunimo upitnik o poznavanju koriscenja kondoma, izmerili bi nam pritisak i pitali koliko smo teski i visoki, a drugi put osim prethodnog, dosao nam je i zubar pa smo eto imali i neki pregled. :D

      Избриши
    5. Isidora, grdnu energiju gubiš na ljude koji ti ne prijaju, što i sama znaš. Ma koliko ti se ovo neće svideti, ipak ću reći: jedino šta čovek može da promeni u nepovoljnoj situaciji je svoj stav prema istoj.
      Znam da ti liči da bi ti bilo mnogo lakše, lepše kada ti ljudi ne bi živeli iznad tebe, ali to generalno, ne rešava ništa. Sutra će se desiti nešto drugo što će te iritirati. Na ovaj način ti nisi svoje sreće gospodar, već zavisiš od tuđih aktivnosti, tj. bahatosti. Sa zakonske strane, ti si potpuno u pravu, ali šta nekom znači da je u pravu kada nije u miru!?

      Избриши
    6. Zvezdana, baš sam jutros pomislila na račun moje priče o đubretu u cveću, da nisam slučajno prizvala gospođicu s ulošcima (koja nije 'aktivna' već skoro godinu dana), kad ono u saksiji samo slinava maramica !(fuj, ali fuj bez emocija)

      Избриши
  6. Ovo mi zapade za oko: "Nemam drugog odgovora sem da, kad se srčana čakra toliko otvori i zavrti, ko što je moja sada, ona ego skroz omađija"...

    Lijep tekst o srčanoj čakri: https://miomircolakovic-duhovnost.blogspot.com/2018/05/visvagurudji-mahesvarananda-anahata.html

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Ostavio si me bez reči ... Kakav božanstven tekst! Nikad ga ranije nisam čitala. Sada si stvarno prevazišao sebe!
      Ja zaista nemam šta da dodam, sem da poručim čitaocima da pođu na izvor i da se napoje lepotom, kako ovog teksta, tako i ostalih s bloga. A ja ću vam preneti samo delić:

      "Anahata čakra je poznata i kao ĆINTAMANI (ćinta - misao; mani - dragulj), jer nam daje dar izražavanja naših misli i osjećanja divnim, dirljivim riječima, slikama i melodijama. Kada smo u ovoj čakri, naše opažanje postaje istančanije i obuhvatnije. U nama se bude umjetnički talenti i kreativne sposobnosti. Ta ponovo otkivena blaga bude beskrajnu ljubav i želju da se otvorimo i komuniciramo sa drugima. Pjesme, priče, slike i zvuci koje stvaramo iz srca mogu dirnuti druge i "probuditi najljepše melodije u njima". To je zato što se u njima očituje ljubav, jezik srca i zov Boga."

      Hvala ti!

      Избриши
  7. Ahoj, ko kaže da nema mene? Počela sam raditi, a počeo je u našem gradu i Festival književnosti, pa da znaš što me nema, a i imamo opet epizodu s najmanjim i njegovim bronhijima. Ja sam uvijek za preventivu i nisam neki paničar kad je u pitanju zdravlje djece. Isto imam takav pristup da se oni izloženošću "kale" i to je sasvim normalno i bolje da ojačaju u vrtiću nego da poslije izostaju iz škole i uvijek sam za kolektiv, a moja parola je bolje svaki dan napolju najmanje pola sata dnevno bez obzira na vremenske prilike i visinu temperature nego bilo šta drugo za njihovo zdravlje. A i onda sa prvim prođeš svašta, pa onda znaš šta te otprilike čeka i iako su svi oni drugačiji, drugačije se nose sa različitim stanjima i imaju drugačiji prag tolerancije bola i svega, kao što si ti to već odlično elaborirala, nekako si kao roditelj opušteniji i ne jurcaš u najbližu ambulantu za svaku sitnicu. Moji su u pogledu zdravlja svi potpuno drugačiji, a svi su, nažalost, naslijedili moju alergijsku konstituciju i potpuno drugačije im se manifestuju alergijske reakcije iako je u većini slučajeva okidač virus, kao u ovom posljednjem slučaju. Najstarija je tako, na primjer, sklona kontaktnim reakcijama, recimo reaguje na ubod komarca, srednja ima alergiju na jaje i mlijeko i probleme sa ekcemom i nekad probavom, a mali sa disajnim putevima, šlajmom,.. Ipak, sve su to tek stanja koja se mijenjaju, najvažnije je da su otporni, da im ne pada imunitet kad ih tako nešto spopadne i idemo dalje. Gledam da svake godine odemo na more i na planinu ili kakvu takvu "visinu", provodimo mnogo vremena u druženju sa prirodom, na selu, među životinjama, baš nastojim da im sve te tegobe učinim podnošljivim i da budu spremni kad nas iznenade. Sa zdravom djecom ništa nije teško i ne treba da bude teško, a s te strane sam, Bogu hvala, blagoslovena, svi su zdravi i sad ću se nadovezati na ono iz ranijeg posta i komentara, kako smo često skloni da ih uzimamo zdravo za gotovo i zaboravimo koliko smo srećni,.. Elem, odlutah ja, oprosti, tako je to kad se vratiš poslu i imidžu rasejanog profesora. :) A i stalno bivam prekinuta u pola misli.

    Sviđa mi se tvoj stav prema vakcinama. I zapamtiću rečenicu onog pedijatra. Moj stric je medicinski tehničar koji je cijeli svoj radni vijek proveo u Centru za vakcinaciju, sad na zimu ide u penziju, tako da sam sa njim mnogo razgovarala na ovu temu,.. Iskreno, nije mi bilo svejedno nakon reakcije opet ove moje srednje na jednu vakcinu, znamo i koju, ali mislim da je to iza nas. Vjerovatno ću opet doći u dilemu za neke tri godine pred revakcinaciju, ali nadam se da će dotad "prerasti" alergiju na jaje. Čitamo se i da, i ja te ohrabrujem da sve ovo objaviš kao neki priručnik!!!!!

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. E sad si mi baš onako evocirala uspomene na mene od pre x godina: multitasking 100 na sat, izraslo mi još tri para virtualnih ruku, mozak non-stop radi neku optimizaciju - vremena uglavnom! Ne može da se desi da idem negde, a da ne moram usput da odnesem ili donesem još svašta.
      Ti si za mene "top mama", vidim ja iz dosadašnjih tekstova da je kod tebe ona prava vrsta haosa kakav i treba da bude kad imaš decu.
      Znaš, upravo mi pade na um, ovo je kao i sa svim drugim stvarima u životu: onima kojima generalno ne treba, oni bi da čuju više i bolje, a oni koji ni nacrtanu ovcu ne mogu da sačuvaju, a kamoli decu, njih nigde nema!
      Ali to su već njihovi životi i njihove odluke.
      A što se tiče priručnika, shvatiću to kao kompliment. Ovo ovde je živo, vaši komentari ga čine dragocenim, tako ste svi divno različiti ... Kad se odštampa postaje samo još jedan priručnik! Nisam ja uzmislila toplu vodu, sigurno je to već neko negde rekao i odštampao! Hvala u svakom slučaju! Pozdrav :)

      Избриши

Постави коментар