Živim obilje knjiga

Lični primer / zaključak Za kraj se odlučih da vam poverim jedan događaj koji se zbio u našoj porodici pre godinu dana. Lični primer (dokumentarac): četvrtak, 23.03.2017. 11h (moje najmlađe dete, II razred gimnazije, zove me na posao) Dete: E, mama, samo da ti kažem. Nisam otišao u školu, nešto me strašno boli stomak. Čim ustanem mene nešto probada, a kad ležim ništa ne osećam. Do sad sam spavao. Nisam gladan. Ja: Ok, onda ne mrdaj, lezi. Možeš li da budeš miran dok se ne vratim s posla? Ako samo krene da ti se pogoršava stanje odmah zovi tatu ili mene! Imaš li neki pismeni danas? Dete: Imam, ali nije to, stvarno. četvrtak, 23.03.2017. 16,30h (vratila sam se s posla) Ja: Pile, kako se osećaš? Pokaži mi gde te tačno boli? Jesi li jeo išta? Dete: Isto mi je kao i jutros. Jeo sam nešto malo. Nisam gladan. Ja: Vrlo verovatno da je slepo crevo, po tome gde mi pokazuješ da te boli. Za ovo moramo obavezno doktoru. Prvo dom zdravlja, pa ćemo posle negde na kli...

Slobodne aktivnosti / obrazovanje   Kao što ste već ranije mogli zaključiti smatram da je učenje prirodna čovekova potreba, potreba s kojom se svako dete rađa i koju treba istinski negovati. Pod mestom za učenje ne podrazumevam samo one klasične institucije kao što su vrtići, škole i slično, već i svakodnevno detetovo životno okruženje. Treba obezbediti detetu stimulativnu sredinu, fino i nenametljivo i ne praviti nikakvu posebnu famu oko toga.  Početak učenja: Deca se uče igrajući. Ako poštujete njihove igre, ako ih ne remetite i ne prekidate u njihovim spoznajama velika je verovatnoća   da će kasnije shvatiti da je i učenje igra i da će nastaviti da žive život sa spoznajom o lepoti saznavanja, o dragocenosti življenja u sadašnjem trenutku. To je jedno od najznačajnih stvari koje ste mogli učiniti za svoje dete, a, ustvari, podrazumeva da ne činite ništa! Dečji um akumulira informacije, znanja i utiske tako da nije čudno da dete ponovi neki razgovor koji...

Odrastanje / socijalizacija Komunikacija s bebom: Za bebu i malo dete presudnu ulogu u pravilnom formiranju ličnosti, čini mi se, pre svega, igra dodir . Ja sam pristalica teorije da bebu treba odgajati „na rukama“, da joj se treba stalno obraćati, da je treba maziti, tj. komunicirati na svaki mogući način. Mnogo je lakše ako majka ima u kući neku pomoć (ja nisam imala). Bez obzira na to nisam želela da lišim decu onoga što sam smatrala da je korisno za njih. Normalno da je svakodnevno bilo situacija da ne mogu istovremeno da (napr. kuvam) i držim dete. Za takve situacije su bila kolica ili ogradice (kasnije). Optička vidljivost između mene i deteta je uvek postojala. I kada ih nisam držala, ja sam im pričala ili pevala. Ovo se ne odnosi na tepanje bebi nekih bleskastih rečenica, već sam im, normalnim glasom, pokazivala napr. šerpu, peršun, šargarepu, ... i objašnjavala kako ću sad da skuvam supu i slične stvari. Ipak, čovek malo i poblesavi kad po ceo dan nešto priča! Nisam ž...

Zdravlje Skoro da i nema male dece za koju ne važe sledeće izjave: stalno su slinava, kašlju, kako krenu u kolektiv odmah se razbole, ... Sve je to tačno, ali sklona sam mišljenju da se deca kroz dečje bolesti „kale“ kako bi kasnije mogli bolje da napreduju i da se razvijaju. Da se, možda, preciznije izrazim: mislim da je pogrešan stav da decu treba čuvati van kolektiva kako se ne bi razboljevala, već treba deci držati imunitet na visokom nivou, pa se onda neće razboljevati često i teško. Opet napominjem da ovde govorim isključivo o deci bez specifičnih zdrastvenih tegoba. Osnovno je da kod svog deteta, dok je još beba, ustanovite kako izgleda tok razboljevanja. To bi praktično značilo da dobro promatrate, pamtite (ili pišete dnevnik) ponašanja. Napr. neka deca su slinava, ali se te sline ne spuštaju u grlo, ne odlaze na uši, pluća; druga pak, skoro i bez slina odmah dobijaju bronhitis, upalu pluća, ... Nekima su uši slaba tačka – infekcija kreće odatle, dok je grlo čisto. Dru...