Živim obilje knjiga

Nekada davno živela je jedna devojčica koja je letnje raspuste provodila kod bake na selu. Baka je, radeći po kući, slušala radio. Omiljena stanica joj je bila ona na kojoj su povremeno emitovali radio-drame ili, jednostavno, čitali bajke i pripovetke. Ona ih je kasnije prepričavala svojoj unuci. Nekada davno ... Tako počinju sve bajke, pa i ova moja. Oh, kako je to zadovoljstvo bilo slatko! Sećam se kako sam bila nestrpljiva da čujem neku novu priču. I tada, kako to obično biva, desio se jedan od prvih uvida - rekla mi je da nije potrebno čekati na radiju novu priču, već ih možemo i sami čitati iz knjiga. Vauuu! Decenije su prošle od tada, a ja još uvek znam gde sam tačno stajala na dvorištu kada mi je to rekla. I tako je sve počelo ... Godine su prolazile, a ljubav prema knjigama i čitanju nije jenjavala. Baki je bilo milo – uvek smo se dobro slagale. U više navrata mi je ponavljala da zapisujem ono šta sam pročitala. „Zaboravlja se“, govorila je, „vidiš kako ne

Tokom godina su se moje čitalačke navike dosta menjale. Period opsesivnog preskakanja lektire u srednjoj školi je zamenio period čitanja ovog, pa onog žanra izmešan sa periodima izučavanja stručne literature ili totalnim nedostatkom vremena za knjige. Sve u svemu, godine su sa sobom donele mudrost, izbrusile ukus, podigle očekivanja, a, iznad svega, donele saznanje da je vreme dragoceno, da se svakom trenu treba radovati i živeti ga punim plućima. Upravo to – radovati, a ne opterećivati se knjigom, dosađivati, čitati zato što je popularna, a ne odgovara vam, forsirati čitanje zato što ste već počeli i slične mizerije. I zato će svi moji postovi biti pozitivni! Ne zato što mi se sve jako svidelo, daleko od toga. Jednostavno,  neću da obraćam pažnju na ono što mi se nije svidelo. Ima više kriterijuma koji mogu da prevagnu u korist dopadanja, ali najviše cenim stil pisanja. Ako mi on odgovara, tema nije bitna. Međutim, ako tema podrazumeva jaku psihološko / sociološko