Živim obilje knjiga

Neuhvatljivost, Vernost, Drvored, Da li me se sećaš, Sneg, Lizi, Nedelja, Raščarani svet, Vreme, Zavesa Ovo je zbirka deset pripovedaka koje, iako nevezane radnjom, stoje čvrsto vezane motivima usamljenosti, nerazumevanja, otuđenosti ili nedostatka komunikacije. Naslov raščarani svet mene asocira na svet koji se razgradio, koji se pretvorio u niz krhotina. Neke priče opisuju pomalo perverzne ljude u situacijama koje se nećkaju na granici ljudskih ili moralnih zakona, neke druge se bave ljudima na pragu psihijatrijskih dijagnoza uzrokovanih hroničnim nedostatkom ljubavi i dodira, kao i onim pogubljenim u lavirintu slepih ulica života. *** *** Možda mi je najintrigantnija bila pripovetka Vernost. Ona opisuje bračni par, Dijanu i Karla, dvoje ljudi u najboljim godinama koji su zaglavljeni u najboljim od svih zaglavljivača – sopstvenoj pameti. Svako od njih gleda na zajednički život iz svoje uske perspektive, nemajući čak ni najmanju naznaku ideje da onaj drugi gleda na i

Ovo je istinita pri ča. Priča o devojčici iz Somalije kojoj je Bog dao talenat za atletiku i ogromnu želju da svakim danom bude sve brža i brža, najbrža u Somaliji, najbrža na Olimpijadi. *** *** Samija je rođena 1991. godine u Mogadišu, gde je i odrasla u krajnjem siromaštvu. I dok zemlju razdiru untrašnji sukobi, stasavaju generacije dece koje ne znaju šta je pun stomak, ulica neizrovana granatama, plaža na koju smeš da odeš, vazduh koji nema miris baruta, a o obaveznom školovanju, struji, tekućoj vodi da i ne govorimo. Nasuprot tome, živela je u kući ispunjenoj smehom i pesmom, punoj braće i sestara, roditeljske ljubavi i podrške, u zajedničkom dvorištu sa Alijem, svojim najboljim prijateljem.   Detinje oči si budne sanjale, bila je očeva mezimica. ***   „“Ličiš na košutu, Samija, znaš li to? Ti si moja omiljena košuta“, rekao bi onda on, a meni bi kolena zadrhtala kada bih čula kako njegov dubok glas postaje nežan. „Aabe, ja nisam košuta, nego sam brza kao košu

Zastani na tren, ćuti, ništa ne misli ... prati emociju ! Budim je, zbog sunca koje objašnjava sebe biljkama, zbog neba razapetog između prstiju. Budim je zbog reči koje peku grlo.. Volim je ušima..  Treba ići do kraja sveta i naći rosu na travi.. Budim je zbog dalekih stvari koje liče na ove ovde.. Zbog ljudi koji bez čela i imena prolaze ulicom,  zbog anonimnih reči, trgova..  Budim je zbog manufakturnih pejzaža javnih parkova.. Budim je zbog ove naše planete koja će možda biti mina  u raskrvavljenom nebu.. Zbog osmeha u kamenu drugova zaspalih između dve bitke, kada nebo nije bilo više veliki kavez za ptice  nego aerodrom!  Moja ljubav puna drugih je deo zore koju budim.. Budim je zbog zore, zbog ljubavi  zbog sebe, zbog drugih..  Budim je, mada je to uzaludnije  negoli dozivati pticu zauvek sletelu.. Sigurno je rekla: neka me traži, i vidi da me nema.. Ta žena sa rukama deteta koju volim, to dete koje je z

Kroz prizmu života blizanaca Ivana i Erika i njihovog starijeg brata po ocu, Martina Fridlanda, pisac ispisuje priču o nedostatku ljubavi i otuđenosti, o mogućim uzrocima, a još više posledicama takvog stanja. Ključni momenat u dečijim životima se zbio kada ih je otac, nakon posete hipnotizerskoj predstavi, jednostavno istovario iz kola i zauvek i bez objašnjenja napustio - svu trojicu. Ta b izarna predstava mu je bila okidač za „prodavanje duše đavolu“ – napustiti sve, a zauzvrat dobiti dar pisanja koja će ga proslaviti. Knjigom koja propagira beznađe i odsustvo postojanja, „Zovem se Niko“ i glavnim likom koji je predstavljen kao F, stiče svetsku slavu. Još jednom je potvrđeno da prava slava dolazi samo ako živiš ono što veruješ, pa makar to bilo ništavilo u svoj svojoj veličini. *** *** Martin, kolebljiv i nesiguran momak beži od sveta i problema odrastanja pod skute katoličke crkve. Nosi mantiju, a u Boga ne veruje. Jedina strast mu je slaganje Rubikove kocke, a jedini

Ima ve ć neko vreme (par sati – ha, ha!) kako me je Isidora tagovala za ovaj upitnik. Od srca joj se zahvaljujem na ukazanoj časti. Razlog ovako promptnog odgovora nije to što sam štreberka po ubeđenju (ili prirodi), već što se bliži Uskrs i ja ću biti okupirana mnogobrojnim zadovoljstvima (tj. obavezama) koje isključuju upotrebu interneta i kompjutera, a nema trika da sve ovo kucam na telefonu. Možda se pitate u čemu je frka da to bude pre praznika? E, pa razlog je taj što mi se čini da neću imati više koga da tagujem za upitnik. Kako sam ja još „zelena“ u blogosferi, malo ljudi pratim, a još manje prate mene, nekako mi je baš bez veze da nemam koga da pozovem, a da nije već ranije prozvan. Kako ja nikad ranije nisam radila nešto slično, nema bojazni da ću se ponoviti. Pravilo još nalaže da se isto mora oglasiti na početku. I, eto ga: 1. Podeli logo Mystery nagrade (u naslovu posta) i pravilnik. 2. Budi ljubazna i zahvali onome ko te je nominovao. 3. Reci svojim či