Živim obilje knjiga

Beogradskom Sajamu knjiga se svake godine radujem k’o snaša seoskom poselu! Moram priznati da moje odmakle godine ne donose nikakvo smirenje po tom pitanju. Od 2001. godine sam redovan gost. Svaka je godina donela nešto novo. Spiskovi se, svakako, uvek prave i ne poštuju. Nikad mi to nije smetalo. Bude uvek nekakvih ekstra želja, neočekivanih susreta, zadatih tema ... Međutim, ova godina je ipak specijalnija od prethodnih. Toliko inspiracije, preporuka, pozitivne energije, ljubavi, zajedničkih interesovanja sam dobila od svih vas sa blogova i instagrama da je ovo morao biti jedan sasvim poseban i fantomastičan Sajam. Kada sam shvatila da fizički ne mogu da donesem sve to što nameravam da kupim, odlučila sam da polovne knjige naručim s Kupinda (2/3 od ukupne količine, po slobodnoj proceni). Paketi su mi stizali cele nedelje dok je trajao Sajam! Beskrajno mudra odluka! Kako ne mogu sve knjige da stanu na jednu fotku, malo sam ih tematski razdelila. Nije previše bitno koje su knji

Zastani na tren, ćuti, ništa ne misli ... prati emociju ! Kad se oslobodimo nepotrebnog, naše disanje se ubrzava, ugušen san o slobodi, otvara se ka novom krugu, miriše na bijelu magnoliju i početak novog života. Neko vrcavo ljeto, zaneseno od vibracija života, uvijek i iznova. Ne postoji težina postojanja, to sam uvijek nekako znala i oduvijek se sve u meni opirialo da je to princip procesa života. Tereti nemaju veze sa godinama imaju veze sa čovjekom. Suluda bremena na našim leđima, kojima smo pritisnuti, obično zarad tuđih poriva, dok ne shvatimo, da nas tako često ne umara ono naše nego tuđe. Ono što smo ukrali, naslijedili i pozajmili, nelično, kolektivno, i neće da sraste sa našom kožom poput tuđe krvi koja nam se opire, pobunjena i neprihvaćena a koja nekom drugom biva idealna. Sloboda je prva i ultimativna potreba, svakog osviješćenog čovjeka, da krilato misli, postoji i odlučuje, jer život nas zapravo nikad ne izdaje, izdajemo se s

Danas je 40 dana od kad se upokojio prof. dr Vladeta Jerotić jedan, uz patrijarha Pavla, od najvećih imena novije srpske duhovnosti. Bio je svetionik svima nama koji smo krenuli putem individuacije i/ili oboženja i odličan primer da i duboka starost može biti fascinantna i blistava. Bez ikakve želje da prepričavam njegovo delo, izdvojiću par citata iz njegovih knjiga za podsećanje na velikog i dragog čoveka. *** *** Iz knjige „Mudri kao zmije, bezazleni kao golubovi“ „Koji su još mogući uzroci zašto se ljudi plaše ljubavi? Da li moguće da je nekad ljubav roditelja uzrok straha deteta od ljubavi? Izgleda neobično, ali upravo se tako paradoksalno stanje u mnogim porodicama stvara. Savremena psihologija upotrebljava izraz “prezaštitna” majka (ili otac) za onog roditelja koji u strahu lebdi nad detetom, već od njegovog rođenja, pa sve do pozne adolescencije, nekad i duže. Deca odgajana pod “staklenim zvonom”, od preterano brižnih, u stvari uplašenih roditelja (često neu

Kada su sovjetske trupe 1968. godine ušle u Čehoslovačku, sve je dobilo neki naročiti smisao, težak i nikome drag . Bilo je to vreme brutalnog prelamanja državne politike preko leđa običnog čoveka. Svako je za sebe morao doneti odluku – ostati ili otići, s nadom da će izabrati bolje rešenje, sa dubokom slutnjom da u trenutku donošenja odluke nema pojma koje je to. *** *** Irena je bila mlada devojka željna života i snova. U Pragu je živela s predominantnom majkom od koje je jedva čekala da pobegne. Kada joj je Martin ponudio brak i preseljnje u Pariz, nije odbila ponudu. Jozef, veterinar, u Pragu je ostavio roditelje i brata, preselio se u Dansku i oženio strankinjom. Igrom slučaja oboje ostaju bez svojih bračnih partnera. Sada, dvadeset godina kasnije, gvozdena zavesa je pala. Svako je, iz svojih razloga, krenuo put napuštene domovine. Svako je pregrmeo par otrežnjujućih uvida. Za njihove priče postoji mesto susreta ... *** „Ali sada, sada su reči izlazile same

Znate li šta je bosanski lonac? To je jelo od svakojakog povrća i mesa koje se zajedno kuva, u zemljanom sudu, na tihoj vatri, satima. A može se staviti i u ekspres lonac, pa će biti brže gotovo. Ali Bosanci kažu da to nije ono pravo, a i lonac koji je pod pritiskom može da eksplodira. Dešava se, retko, ali se dešava. Dešava se i da Bosna eksplodira i da onda nepovezanih i rasutih sudbina ima na sve strane, duša nesmirenih i pogleda začuđenih. Autor, i sam rođen u Sarajevu, je pokupio fragmente uhvaćene u pola koraka, nespremne za promene, a nevoljne za napuštanje rodnog grada. Kako to objasniti nekome ko nije odavde (odande) ? *** „Pitao on mene da li mi je žao što sam nakon što tri puta obiđoh svijet završio u opkoljenom Sarajevu, a ja mu kažem da nisam tu završio nego sam se tu rodio ne daj Bože da sam glavu ostavio negdje drugdje, niti bi me ko spomenuo niti bi kome bio važan, a osim toga, ni groblja u svijetu, pogotovo u Americi, nisu kao sarajevska, poredaju se mrtva