Jergović Miljenko - Sarajevski Marlboro

Znate li šta je bosanski lonac?

To je jelo od svakojakog povrća i mesa koje se zajedno kuva, u zemljanom sudu, na tihoj vatri, satima. A može se staviti i u ekspres lonac, pa će biti brže gotovo. Ali Bosanci kažu da to nije ono pravo, a i lonac koji je pod pritiskom može da eksplodira. Dešava se, retko, ali se dešava.

Dešava se i da Bosna eksplodira i da onda nepovezanih i rasutih sudbina ima na sve strane, duša nesmirenih i pogleda začuđenih.

Autor, i sam rođen u Sarajevu, je pokupio fragmente uhvaćene u pola koraka, nespremne za promene, a nevoljne za napuštanje rodnog grada. Kako to objasniti nekome ko nije odavde (odande) ?

***

„Pitao on mene da li mi je žao što sam nakon što tri puta obiđoh svijet završio u opkoljenom Sarajevu, a ja mu kažem da nisam tu završio nego sam se tu rodio ne daj Bože da sam glavu ostavio negdje drugdje, niti bi me ko spomenuo niti bi kome bio važan, a osim toga, ni groblja u svijetu, pogotovo u Americi, nisu kao sarajevska, poredaju se mrtvaci kao vojnici u stroju, svi isti pod jednakom kamenovima, kao da su im i duše iz štanc-mašine izašle.“

***

***

Rat je uvek crna rupa, singularitet u kome definicija života ne važi. On se više ne odvija u kontinuitetu, već u nekim retkim trenucima između dva prekida vatre - malo živiš onako kako si nekada živeo svakodnevnicu, ali bez planova, a onda opet, u nekom podrumu tupog pogleda čekaš da nešto prođe.

***

„Izvadim iz džepa cigarete, vidiš ti ovo, kažem mu, ovo su ti cigarete koje se proizvode u Sarajevu, a znaš li zašto im je kutija potpuno bijela, on odmahne glavom, bijela je zato što se više nemaju gdje štampati natpisi na kutijama. Ti ćeš sada zaključiti kako smo mi jadni i nesretni jer nam ni na cigaretama ništa ne piše, zaključit ćeš to jer ne znaš gledati. Uzmem ja da razvaljujem onu kutiju, znam da iznutra nije bijela, nego može biti da je to prevrnuta omotnica dječjeg sapuna, može biti da je to deo plakata za kino-predstavu, može biti da je dio reklame za cipele. Zanima i mene što je unutra, uvijek to pogledam i iznenadim se, a zanima i Amerikanca, mada pojma nema što to radim. Razmotam ja tako kutiju i umalo se ne sruših. Unutra sijevnu omotnica Marlbora, onog starog sarajevskog, blenu Amerikanac, ja opsovah, ne znam što bi mu više rekao. Što god mu kažem mislit će, onakav kakav je, ja luda naroda, okreću omotnice od cigareta naopako, pa onda razvaljuju kutije da vide koje su cigarete kupili.“

***

Desetine likova je prošlo kroz Jergovićevu zbirku. I svaki je doneo neki svoj komadić nerazumevanja šta mu se dešava tkajući jednu opštu sliku ratnog ludila. I u tim trenucima kad poginuti nije nauka i može svako bez mnogo truda, opis sarajevskih vatri daje celoj priči neki bizarno - jezivi prizvuk.

***

„Iznad glave začuješ zvižduk, pa prođu dvije-tri sekunde napetosti, a onda se dolje, negde u gradu, prolomi eksplozija. S tvoga prozora to mjesto se uvijek dobro vidi. Najpre je kao visok, vitak stup prašine koji se pretvara u dim i u vatru. Čekaš još nekoliko trenutaka da prepoznaš o kakvom se stanu radi. Ako vatra bude spora i lijena, riječ je o zapaljenom domu neke sirotinje. Ako plane u veliku modru kuglu, to onda gori nečije lijepo uređeno potkrovlje opkovano lakiranom lamperijom. Ako plamti dugo i ustrajno, to se zapalio dom bogatog čaršijskog gazde, pun starinskog masivnog namještaja. Ali ako se plamen digne iznenada, divlji i razuzdan kao kosa Farrah Fawcett, i još brže nestane puštajući da vjetar raznosi pepelne listiće gradom, ti znaš da je upravo izgorela nečija kućna biblioteka. Kako si u trinaest mjeseci bombardiranja nad gradom vidio puno tih velikih razigranih buktinja, pomišljaš da je Sarajevo ležalo na knjigama. Ako i nije, želiš da kažeš da je tako dok prstima dodiruješ svoje, još nezapaljene.“

***

Nota 1:

Miljenko Jergović je moj ispisnik, a ja osećam naročitu naklonost prema ljudima rođenim u znaku vatrenog konja. Već duže vreme čitam njegove tekstove koji se, sem na njegovom blogu, mogu naći i na raznim drugim portalima. To su sve tekstovi njegovih zrelih godina. Kako je knjiga izašla još 1994. godine, potpuno mi je jasno zašto me nije toliko oborila s nogu. Kad se samo setim sebe 1994. godine ...

Ocena: 8/10
Izdavač: Nova knjiga, 2016 (III izdanje)