Živim obilje knjiga

Zastani na tren, ćuti, ništa ne misli ... prati emociju ! U vreme plavih jorgovana, Kad s cvećem pupi čežnja nova, U doba ranih majskih dana Dogodila se pesma ova. Tad, posle dugih, zlih orkana, Ćudi što nose sunce, kišu, To beše prvi dan bez mana, Kad duše cveća svud mirišu. Sa šumnom pesmom mladih grana, Kad se od zore u daljini, Ko s plave ravni okeana, Veliki osmeh sunca čini, Ti si mi došla sa tih strana, Na presto moje mašte sela U pompi nada i đerdana I plavog cveća s bleda čela. I otad vladaš ti, bez brana, Prostranim carstvom snova moji’ Skazaljka Večnog gde lagana Časove opšteg mira broji. U vreme plavih jorgovana, Kad s cvećem pupi čežnja nova, U doba ranih majskih dana Dogodila se pesma ova.

Matea Martinsen je sa svojim mužem, koga je od milošte zvala Epsilon, živela na četvrtom spratu stambene zgrade nekog norveškog gradića. Nebitno kog, kao što je i vreme nebitno - moglo biti bilo koje unazad pola veka . Bila je već u poznim godinama, onima kad starci počinju da ispoljavaju ili krajnje bolećivu nežnost ili nabusitost i nezainteresovanost. Kako radnja napreduje, čitalac bi s pravom pomislio da je kod nje u pitanju staračka mušičavost. Međutim, nikako da se odlučim da li je kod nje bila u pitanju stabilnost karaktera ili ta njena asocijalnost predstavlja čak i otvaranje prema svetu? *** *** Matea je retka zverka. Komšiluk prepoznaje, ni sa kim se ne druži, na svaki način se trudi da izbegne slučajne susrete s ostalim stanarima. Nekim danima je to i njena najveća dnevna aktivnost – izbegavanje komšijskih susreta. Opet, bilo je i drugačijih dana. Na primer, poneki je bio obeležen hamletovskom dilemom - upitati momka koji radi za kasom u obližnjoj prodavnici da j

Radnja romana se dešava u Basri i Bagdadu u jednom širem vremenskom okviru, od VIII do XI veka, prateći živote tri velika sufijska mistika El Mukaffe, El Halladža i El Tevhidija. Ovaj uvod je možda postavio okvire, ali nije rekao ništa što bi čitaoce moglo da pripremi kakvo delo je pred njima. *** *** El Mukaffa, prvi među njima, a ostalima luč i inspiracija, živeo je sa svojom voljenom ženom Begzadom u velikoj ljubavi. Ali ideja da je mora napustiti i otići u Basru, centar moći i središte znanja kako bi naučio sve šta treba, nije ga napuštala. Begzada, najveći mudrac ovog romana, zna da je vrhunac ljubavi predstavljen golubom širom raširenih krila, a ne pticom i zlatnom kavezu. Svoje srce sprema u svilu i kadifu svoje devojačke spreme, a dušu istače kroz pisma koja godinama razmenjuje s voljenim čovekom. I upravo ta pisma, teška cela dva života ljudska, kroz vekove mame, pale ili miluju, zavisno na koji je ton čitaočevo uho naštimano... *** „Stvarno se s mojom ljubavlj

Zastani na tren, ćuti, ništa ne misli ... prati emociju ! neku ženu koja čita prusta u tramvaju u gdanjsku i debelog mačora koji mi je pojeo palačinke kad sam bila dete neću zaboraviti kako je mama vrisnula kad su joj nešto javili telefonom i jedan pogled na nebodere iz jednog hotela nikad neću zaboraviti red za vize i kako smo igrali frizbi pijani u berlinskom parku pred zoru onda neću zaboraviti kako su uju vadili iz vojske jer je bio rat babinih šaka koje se tresu neću zaboraviti kad se rodila sara a ja bila na bazenu emigraciju jednu drugu treću neću zaboraviti kad sam te ugledala na stepenicama u knjižari nikad.

„Umro mi je otac.“ *** Ta kratka izjava kojom započinje roman pokreće u autoru euforično - pragmatičnu lavinu osećanja koja u svom pojavnom obliku pisane reči dube tok kroz koji vijuga teskoba skupljana decenijama. *** *** Autor je sin jedinac i dete rastavljenih roditelja. Opisuje svoj odnos s ocem, majkom, porodične veze, druženje i nedruženje sa bakama, dedom, brojnim tetkama i tečama. Svoj porodični prtljag smešta u kontekst vremena u kojem je odrastao, nadovezujujći se na razne društveno – socijalne teme. Ne libi se ni da zaviri u istoriju pa da u širem kontekstu fašizma i ustašstva prebrojava „šest kćeri Jergovića od kojih je samo jedno dete ostalo – moj otac“ . *** Autorov otac, Dobrosav, bio je sin jedinac koji svoga oca nikad nije ni upoznao. Rastao je uz majku Štefaniju, preku i namrgođenu ženu, zadojenu ustaškim idejama, razočaranu sinom koji nije delio njenu strast, već je svoj život i svoju slobodu video u medicini. Postao je cenjeni lekar, praktičar,