"Mystery Blogger Award" upitnik

Ima već neko vreme (par sati – ha, ha!) kako me je Isidora tagovala za ovaj upitnik. Od srca joj se zahvaljujem na ukazanoj časti. Razlog ovako promptnog odgovora nije to što sam štreberka po ubeđenju (ili prirodi), već što se bliži Uskrs i ja ću biti okupirana mnogobrojnim zadovoljstvima (tj. obavezama) koje isključuju upotrebu interneta i kompjutera, a nema trika da sve ovo kucam na telefonu.
Možda se pitate u čemu je frka da to bude pre praznika? E, pa razlog je taj što mi se čini da neću imati više koga da tagujem za upitnik. Kako sam ja još „zelena“ u blogosferi, malo ljudi pratim, a još manje prate mene, nekako mi je baš bez veze da nemam koga da pozovem, a da nije već ranije prozvan.
Kako ja nikad ranije nisam radila nešto slično, nema bojazni da ću se ponoviti.

Pravilo još nalaže da se isto mora oglasiti na početku. I, eto ga:

1. Podeli logo Mystery nagrade (u naslovu posta) i pravilnik.

2. Budi ljubazna i zahvali onome ko te je nominovao.

3. Reci svojim čitaocima tri stvario sebi.

4. Odgovori na postavljena pitanja.

5. Iznenadi i nominuj 10 do 20 drugih blogera i obavesti ih o tome.

6. Postavi im pet pitanja. Nije nužno biti ozbiljan i ne postoje glupa pitanja.

7. I za kraj, malo samoreklame – podeli link do svog najboljeg posta/postova.

Krećem od stavke broj 3, jer su prethodne već završene.

Tri stvari o meni:

1.  Obožavam boje ! Nije da sam sva šarena „k’o ključ od ludnice“, ali boje igraju ključnu ulogu u mom životu. Volim da uklapam boje i nijanse, da oblačim boje prema raspoloženju, da kombinujem hranu različite boje dok ne dobije sklad koji se odmah oseti, da mi balkon procveta, da kupujem blesave sitnice samo zato što su me bojom opčinile ...

2.     Obožavam prirodu! Volim dašak prirode u stanu, kad već nemam ni kuće, ni dvorišta. Odmara me zelenilo u sobi, džungla na balkonu. Volim lep buket u vazi - najdraži su mi oni od poljskog cveća. Volim da se bavim cvećem, da plevim i presađujem, kombinujem žardinjere, jednostavno ima nešto magično za mene kad sam sa rukama u zemlji.

3.    Obožavam da idem na pijacu! Ovo treće stvarno ne bi bilo moguće bez prva dva, mada je, kao i uvek, celina mnogo više nego prost skup sastavnih delova. Volim da nalazim na pijaci one koji prodaju po nešto malo iz sopstvene bašte, znam tačno kod koga mogu da kupim dobar spanać, salatu ili rotkvice, ko ima najukusnije jagode ili breskve, da li će biti kajsija ove godine, sir i kajmak iz Mionice, jabuke muce iz Smedereva, paradajz iz Leskovca, ... Pa onda dođem kući, sve to lepo spremim i sa celom porodicom sednem za nadeljni ručak, bez tv-a, bez telefona, bez loših vibracija – jednostavno porodično okupljanje, poklanjanje ljubavi i pažnje. To sam prenela još iz roditeljske kuće (hvala mama!) i nadam da će i moja deca poneti dalje.

Isidorina pitanja:

1.   Kad porastem biću Kengur! – prvo zanimanje o kome ste maštali kao deca i da li ste, nekim srećnim slučajem, uspeli da ostvarite svoj san?

Prvo smisleno zanimanje koje je meni palo na pamet je bilo arhitekta. Neko ko „odgori vidi sve“ je, očigledno, imao drugačije planove za mene. Nije mi ni najmanje žao zbog toga kako sada, tako ni onda kada se prelom desio. Čak mi je i drago – nikako mi se ne bi svidelo beskonačno sedenje pred ekranom, jurenje rokova za predaju projekta, stres i slično. Ovako, ljubav prema opremanju enterijara, projektovanje nameštaja, izrada dekorativnih elemenata može da se izrazi i kao hobi (pogotovo što se moj voljeni profesionalno bavi izradom nameštaja).

2.     Ne veruj u idole, kaže pesma – ali, životni uzori/heroji su nešto drugo. Imate li ih i ko su oni?

Dugo razmišljam nad ovim pitanjem. Ništa mi ne pada na pamet. Onda zatvorim oči, ćutim, nema zvuka oko mene, nema jedne misli u glavi. Tražim odgovor. (Sećam se da sam ovo primenjivala i dok još nisam išla u školu, možda sam imala 5 godina, a tek pre godinu dana sam saznala da se ovo zove meditacija.) Pred oči mi izlazi lik muškarca, izbeglice iz Knina. Imena mu se ne sećam, prezime mu nikad nisam ni znala, ali tih par sati priče mogu da ponovim i dan, danas – a od toga je prošlo baš dosta godina. Priča njegovog života, u to vreme, kao i priče hiljade i hiljade drugih, ali taj mir i to dostojanstvo koje je oko njega meni bilo skoro fizički opipljivo nikad neću zaboraviti. Nikad posle nisam srela više nekog ko ima takvu harizmu. Jedino za njega mogu reći da mi je uzor, a heroji su svi oni koji su izbeglištvo prošli.

3.    Nikad ne reci nikad, često ćete čuti – ipak, postoji li nešto na šta ste sigurni da, zaista, ni pod kojim uslovima ne biste pristali?

Moram ti priznati da je meni jedna od žešćih gluposti izreka : U životu sve treba probati. Znači, ovde bih ja mogla da nabrajam letnji dan do podne ... Sad mi na um dođe Glogovac u fimu „Klopka“. Samo se Bogu molim da me poštedi takvih iskušenja.

4.     Slabo divanim mađarski – a koji vi strani jezik govorite, ili biste želeli/nameravate da naučite?

Ruski i engleski sam učila u školi, koliko dobro ih znam, teško je pitanje! Kako godine odmiču sve više se svodi na stručnu terminologiju, a manje na govorni jezik. A nije da ne bih volela da čitam neko delo u originalu! Možda se i za to nekad slože kockice.

5.     Da li si ikad vodio ljubav na podijumu za ples? – (OK, nećemo biti toliko direktni!) Omiljena filmska replika, ili bar najupečatljivija, koju često koristite?

Omiljena mi je replika Dragana Nikolića upućena Nedi Arnerić iz filma „Ko to tamo peva“-

„Život brzo prolazi. Dok on ojača proći će i tvoje vreme. Život, ljubav, to ti je k’o pesma. Ako ne legne u pravom trenutku, kao da je i nema.“

Što se tiče one koju dosta, u šali, koristim je izgovorio Bata Stojković: „A mene, ako se sete na Dan bezbednosti, sete se ...“

Nove nominacije:

Jako mi je drago da mogu da pozovem Katarinu sa bloga Prerazmišljavanje, devojku koja tako snažno piše da me ostavlja bez teksta (što nije baš lako), onda Vanju iz Banja Luke sa bloga Lovac u žitu – pravo osveženje i što se tiče izbora knjiga, a i ostalih tema. Ne bih nikako da preskočim Miomira iz Nikšića koji ima nekoliko jako zanimljivih blogova, pomenuću samo onaj koji se bavi poezijom, a vi nađite ostale. Jedan inspirativan, a nadasve mlad bloger, Konstantin sa bloga Mrava`s bookshelf, aktivan na goodreads-u, a blog malo zapostavljen. Za kraj, a realno je privi blog o knjigama koji sam ja pregledala od korica do korica, Jovana i Ljubav na prvo čitanje. Znam da se ona nije oglašavala od augista prošle godine, ali proći će i ti ispiti, možda joj ovo bude inspiracija!

Nova pitanja:

1.     Koja ti je ekskurzija ostala u najboljoj uspomeni?

2.     Da li je postojao (ili i danas postoji) neki hobi koji podrazimeva sakupljanje nečega?

3.     Koji ti je omiljen rođak/rođaka ili bar komšija u čijoj ti je kući uvek prijatno?

4.     Zamisli da nema nikakvih ograničenja – tvoj kompletan meni iz snova bio bi ...?

5.     Volim da mislim da granice ne postoje i zato ispuniću sebi želju i upoznaću ...?

Samoreklama:

Sve što sam, za ovo kratko vreme, ukapirala je da je bolje da se ne reklamiram sama, veću ću sebi uslugu napraviti. Šta je meni najbolje, to ima ubedljivo najmanje pregleda. Obrnuto takođe važi. Zato bolje da ćutim.