Šta čitam, o čemu pišem?

Tokom godina su se moje čitalačke navike dosta menjale.

Period opsesivnog preskakanja lektire u srednjoj školi je zamenio period čitanja ovog, pa onog žanra izmešan sa periodima izučavanja stručne literature ili totalnim nedostatkom vremena za knjige.

Sve u svemu, godine su sa sobom donele mudrost, izbrusile ukus, podigle očekivanja, a, iznad svega, donele saznanje da je vreme dragoceno, da se svakom trenu treba radovati i živeti ga punim plućima.

Upravo to – radovati, a ne opterećivati se knjigom, dosađivati, čitati zato što je popularna, a ne odgovara vam, forsirati čitanje zato što ste već počeli i slične mizerije.

I zato će svi moji postovi biti pozitivni! Ne zato što mi se sve jako svidelo, daleko od toga. Jednostavno,  neću da obraćam pažnju na ono što mi se nije svidelo.

Ima više kriterijuma koji mogu da prevagnu u korist dopadanja, ali najviše cenim stil pisanja. Ako mi on odgovara, tema nije bitna. Međutim, ako tema podrazumeva jaku psihološko / sociološko / filozofsko / duhovnu potku, mogu stilu i malo da progledam kroz prste.

Desilo se, ne jednom, da sam neke romane interesantne forme pročitala, mada me nisu dotakli ni stilski, ni tematski. Takođe, ponekad se zanesem i samom pričom, bez obzira na sve ostalo.

Uz potpunu svest da je sopstveni sud o knjizi rezultat prožimanja piščeve sposobnosti da kaže i sopstvene sposobnosti za poimanjem napisanog, ne bih se usudila da ove moje prikaze smatram i preporukama.

A što se tiče samih prikaza – dugo sam razmišljala kako zaista da izgledaju. Prepričavanje nije dolazilo u obzir, poneki citat može, recenzija (nisam stručna, nisam ni prošla pored Filološkog*), mogu jedino da napišem onaj lajtmotiv ili ono osećanje koje u meni ostane nakon čitanja.

Ne znam, možda će nekoga i to inspirisati.

                                

                               

*) Lažem da nisam ni prošla pored Filološkog – prolazila sam, čak uredno, 4 godine dok sam išla na pMf