Živim obilje knjiga

  Ona je profesorka književnosti, predana poslu, prema studentima zahtevna, pomalo konfuzna, s glavom u literaturi više nego u životu. On je „ momak iz Ohaja “, zabavan, nežan, prosperitetan. Desila se ljubav, brak, kći, zajednički život... uobičajena životna putanja. A onda im se desila bračna monotonija i neverstvo kao neželjena, ali logična posledica. Ovakva priča je bila, jeste i biće aktuelna svugde i svagda. A ova je, eto, savremena, tamo negde u Americi... *** *** Dozvolili su da im zajednički život postane bezukusna i prežvakana rutina koja se odvija na površini njihovih bića, da vode monotone, informativne razgovore, da emocije mogu da prepoznaju samo ako se radi o književnim ili filmskim junacima... Ta buka ničega je postala zid koji ju je sprečio da čuje smisao prećutanog u pitanju „Kada si bila najsrećnija?“ , dajući svojim nesrećno odabranim odgovorom alibi njegovom izgovoru. *** I da, potpuno sam saglasna s definicijom koji je izrekla njena agentkinja dok su

  Ima jedan instagramski profil [ @momastefanovic ] koji se bavi muško – ženskim odnosima, a objavljuje misli, zapažanja i aforizme. Ne treba puno vremena da se shvati da je čovek preživeo i proživeo sve o čemu govori, da njegove reči nisu samo racionalizovane sintagme, već svako zapažanje oboji emocijom i kroz srce provuče. Teme ljubavi, emocija, međuljudskih odnosa, naročito odnosa između polova... Omiljene mi... Čitajući shvatam koliko mi zadovoljstvo predstavlja da vidim još nekog ko razume svu jednostavnost tih postavki, a opet je i svestan koliko se retko primenjuju u praksi... Koliko malo treba za lakoću i lepotu življenja, a to malo stalno nedostaje.   Pa kad to još dođe iz muškog, emotivno pismenog pera, onda je to prava stvar! Neću se baviti analizom, komentarima i ocenjivanjem, već ću vam samo izdvojiti nekoliko zapažanja, na više tema, koja su meni bila onako: mmmm... *** *** Saveti muškarcima: “A u vezi ili braku, sve tvoje obaveze se svode na jedno: da n

Kad čovek dovede sebe u stanje opšteg gađenja i svakodnevnog komešanja i prelivanja mučnine, kada mu je stalno pred očima i prvo na jeziku: „Svi ti slikari, videoumjetnici, konceptualci, fotografi, sav taj nadobudni svijet koji ne poznaje jezičke granice jer sva svoja djela naziva odmah na engleskom, svi ti šminkeri koji slabo razaznaju bilo što osim svoje uskogrudne poetičke misli koja se prečesto izgubi u pokušaju stvaranja jake metafore, pa se onda opet javi, bljesne, zatitra u pokušaju autobiografske kontemplacije, pa onda opet negdje ugasne, pa se javi, pa se tapšu s kustosima, pa govore o formatima, o nekakvim lampama, montažama, videoprojektorima i uglavnom se snalaze bez strujnog udara ove ili one vrste, sav taj kič mediokritetskog gluvarenja svijetom u ovom dijelu Europe, slijevao se baš u moje dvorište, točnije na moj radni stol.“ onda je to siguran znak da treba zavitlati mačem i preseći Gordijev čvor koji se obmotao oko sopstvenog života. Ako ne baš preseći, onda bar ma

Zastani na tren, ćuti, ništa ne misli ... prati emociju ! Sonja, izađi da skitamo imam ludu želju večeras da lutam. Sonja, izađi i iznesi samo malo nježnosti ispod kaputa. Malo nježnosti, malo samo zalogaj jedan za ogromnu glad. Sonja, izađi da skitamo. Noćas je nestvarno lijep grad.

Bilo je to vreme zgušnjavanja ljudskog nerazuma i pretvaranja u neljudskost, vreme kada su derani ostavljali svoje kosti po močvarama sveta za koji ranije nisu ni znali da postoji. Ratki su se vraćali. Među njima je bio i Ahmet Šabo. I tu počinje radnja ovog romana nad romanima. *** *** Kroz likove Ahmeta Šabe i njegove Tijane, zatim Mula Ibrahima, Muharema Neretljaka, Šehage Soče, kao i mnogih drugih sporednih, ali opet vešto iznijansiranih, dobijamo živu sliku života sarajevske kasabe toga vremena. *** Ahmet Šabo, ratnik-povratnik, siromah, bez posla, po obrazovanju – pismen, po vokaciji – duša čista, pesnička, zagledana u Tijanu... Na ogradi, između dve bašte, pod mesečinom, nastala je jedna od najlepših ljubavnih priča naše književnosti. „Sve više sam s njom, i kada sama sam. Odnosim sa sobom njeno ime, i blistavu sjenku ispod drveta. I pun sam njenog dubokog glasa, ljepši je od žubora vode.“ *** Na drugu stranu, on je čovek bez straha i zazora, ubeđen da je Bog