Selimović Meša - Tvrđava

Bilo je to vreme zgušnjavanja ljudskog nerazuma i pretvaranja u neljudskost, vreme kada su derani ostavljali svoje kosti po močvarama sveta za koji ranije nisu ni znali da postoji. Ratki su se vraćali. Među njima je bio i Ahmet Šabo.
I tu počinje radnja ovog romana nad romanima.

***

***

Kroz likove Ahmeta Šabe i njegove Tijane, zatim Mula Ibrahima, Muharema Neretljaka, Šehage Soče, kao i mnogih drugih sporednih, ali opet vešto iznijansiranih, dobijamo živu sliku života sarajevske kasabe toga vremena.

***

Ahmet Šabo, ratnik-povratnik, siromah, bez posla, po obrazovanju – pismen, po vokaciji – duša čista, pesnička, zagledana u Tijanu...
Na ogradi, između dve bašte, pod mesečinom, nastala je jedna od najlepših ljubavnih priča naše književnosti.

„Sve više sam s njom, i kada sama sam. Odnosim sa sobom njeno ime, i blistavu sjenku ispod drveta. I pun sam njenog dubokog glasa, ljepši je od žubora vode.“

***

Na drugu stranu, on je čovek bez straha i zazora, ubeđen da je Bog jedan, a samim tim i da su istina i pravda za sve iste. Da se za nemoćnog treba zauzeti, da je sevap čoveku pomoći u nevolji, ljudski, bez kalkulacija, beleženja i dugova. I celi mu život prolazi u čuđenju nad palom ljudskošću, u spoznaji šta je vlast, koji su mehanizmi njenog delovanja i jačanja...

„Izašao sam s mučnim okusom Osmanove priče o mržnji. Kakav je život tih ljudi, kakvo prezanje bez predaha, izračunavanje svakog koraka i svake riječi, naporno razmišljanje o mogućim potezima protivnika, kakva muka, kakva danguba! Kako malo vremena za običnu ljudsku misao i osjećanje, za brigu i o čemu izvan sebe i svoje ugroženosti. Vidimo ih u snazi, u sili, u moći, a ne znamo za njihovu tjeskobu, za strah od svega, od sebe, od drugog, od većeg, od manjeg, od pametnijeg, od pakosnijeg, od vještijeg, od tajne, od sjene, od mraka, od svjetla, od krivog koraka, od iskrene riječi, od svega, svega, svega!“

***

Razumevanje je njegovo veliko i za Mula Ibrahima koji se boji da vlasti ne stane na senku i za Šehagu Soču što ga vlastite boli izjedaju pa postaje okrutan, prek i ljut na ceo svet. A starog, pijanog i plašljivog Mahmuta Neretljaka voli kao rod najrođeniji, oprašta mu sve slabosti i sve izmišljotine, jer vidi u njemu iskrenu ljubav i brigu za prijatelja, tako retku u svim vremenima...

***

A tvrđava?
Eno je, stoji poviše grada, kao simbol stamene potrebe svake vlasti za neprekidnim postojanjem.

***

Nota 1:

Ne znam da li postoji iko u ovoj knjiškoj zajednici ko se nije susreo s Mešom. Ako se takav ipak nađe, nek ne okleva nego da se prepusti u zagrljaj njegovom pripovedanju, jer je to susret za nezaborav.

Nota 2:

Dugo mi je trebalo da nakon zaklapanja korica ove knjige napišem nešto što bi mome srcu prijalo. Knjiga je toliko slojevita, a svaki sloj toliko precizno iznijansiran, svemu posvećeno vremana i pažnje da bi se o svakom njenom aspektu moglo nadugačko pripovedati.

Ipak, ono što mene lično najdublje gađa je ona sirova, neprerađena dobrota kojom je Ahmet Šabo više nego darovan. Čitanje o njegovom nesebičnom davanju svega svoga: hrabrosti, snage, vremena, razumevanja, utehe, prave reči... je nešto što me toliko oplemenjuje i uzdiže da još dugo nakon čitanja osećam taj oreol ljudskosti i topline.

Sad mi je tek postalo jasno da je moj prethodni post Halila Džubrana – Prorok / O davanju bio uvertira ljudskosti za Šabov lik, jer „Kroz ruke takvih govori Bog, i kroz njihove se oči smeši na zemlju.”

 

Ocena: 11/10
Izdavač: Vulkan, 2015 (I izdanje)

 

Коментари

  1. A ti si nam se u Tvrđavu zatvorila, pa te nema...�� Eh, pa nisi mogla da nađeš lepše mesto za nutrenje. Vidim te kristalno jasno u ovoj ,,Tvrđavi". Savršenstvo savršesnstva. Zračiš time čime si nagradila Ahmeta Šaba. Isijavaš lepotu kojom te ovo delo oplemenilo! ❤

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Nešto su me prvo obaveze preuzele, a posle sam i malko koro(d=n)irala, te mi nije bilo ni do čega...
      Ali, evo me sad... Nadam se većoj sopstvenoj, virtualnoj prisutnosti :)

      Избриши
  2. I da nisi napusala ovu posljednju rečenicu, zaključila bih da si utonula u neporecive mudrosti i dobrotu. A dobrota će, znamo, spasitu svijet sigurnije nego ma šta drugo...

    Pozdrav ti, Živka!..
    M.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Da, "znamo" je prava reč ovde...
      Kad me pitaju kako mogu da verujem da će dobrota spasiti svet kad je ratova, zločina svake vrste sve više, ja odgovaram da ne vidim ništa drugo što ga može spasiti. Mržnja i osveta to sigurno ne mogu. Sve što ja treba da uradim je da verujem. Ostalo nije do mene.

      Избриши
  3. ... Ljudski, bez kalkulacija, beleženja i dugova... To je to! Mislim da će Tvrdjava biti sledeća Mešina knjiga koju ću čitati! ❤️❤️

    ОдговориИзбриши
  4. Ne znam ima li lepseg i potrebnijeg štiva u ovom trenutku od Mešine Tvrđave... A to kako si ti o njoj pisala, lepota je za sebe❤

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Tako retko dođem do toga da neku knjigu stignem i drugi put da pročitam. Kakva je to tek ljubav, kakvo uživanje... Kako se iznenadim kad prepoznam neke delove štiva, a kako se tek iznenadim kad neke ne prepoznam...
      Po tome cenim negdašnju sebe, kakve su se promene desile, kakav je rast... ❤️

      Избриши
  5. Večita tema - dobrota. Gde postoji, može li nestati, u kakvim se sve oblicima pojavljuje, šta je potire i može li je, uopšte, išta potreti? Tvoja tema. Zašto? Zato što je tražiš i nalaziš u ljudima oko sebe, zato što veruješ u nju i nosiš je u sebi. Davno sam čitala ovaj roman i imam želju da mu se vratim. Kao i mnogim Mešinim delima. Pozdravljam tu dobrotu u tebi i radujem joj se!

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Bože,
      kako je divno razgovarati sa vama svima,
      takvim dragim mome srcu,
      vama koji čujete iste zvuke kao i ja,
      koji obraćate pažnju i cenite iste stvari,
      neprocenjivo,
      radovanje, zaista...

      Избриши
  6. Mislim da ti je Sanja sve najbolje rekla.Ne bih ja tu nista dir'o

    ОдговориИзбриши
  7. Od Meše sam čitala knjigu ,,Derviš i smrt" i to je bilo u osnovnoj školi. Smatram da su moje godine razlog zašto je nisam baš najbolje shvatila i doživjela. Ali, imamo je u 4. razredu za lektiru i baš me zanima razlika u utiscima, u razmaku od 4 godine. Tvrđava mi djeluje interesantno, pa ću i nju pročitati. Divan post. Srećni praznici! ❤️

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala ti, Anđela!
      Srećna i tebi Nova godina, nova nada, optimizam i napredak na svim poljima... 💞☀
      Zaista, treba imati na plećima teret nekih godina da bi se delo pravilno shvatilo u svim svojim aspektima... Dela koja vrede, a Mešina su tu zasigurno, treba obavljati tokom života... Kakva je to čarolija... Uživaj!

      Избриши

Постави коментар