Živim obilje knjiga

Nisam baš neko ko ne može da odoli ovim ili onim popustima kojih je, realno, svako malo i na svakom koraku. Takođe, ne opterećuje me ni to gde ću „te silne knjige da držim“, kao ni broj nepročitanih koje su mi već u domu mom. Ponekad tako, dovoljna je neka trun ne znam ni sama čega, možda nečija reč, preporuka ili kakav drugi sporadičan razlog da se nešto otisnem u nabavke nekih, meni novih, knjiga. Kupindo je uvek prvi izbor! Sve je počelo tako što sam tražila neke Desankine pesme, a njih u nekim zbirkama koje ja imam nije bilo. E, tu sam već jako slaba ... „Sonetni venac“, lepota živa, po ceni jednog manjeg sladoleda! Zatim, jedno otkrovenje za mene, pesme Ivana V. Lalića. Ovaj Borhes mi se sam nametnuo, prosto nije dao da skinem pogled s njega, bila je to stvar trenutne odluke ... Skoro sam s Isidorom i Sandrom na temu Njegoševe „Luče“. A pre toga s Miomirom, s kim bi drugo o Njegošu. Čitala sam je po internetu, nije da nisam, ali ja pesmaricu volim da grlim, da je drži...

Još u novembru prošle godine sam od @cvojislava čula da je (do kraja marta) u Kući Jevrema Grujića izložba slika Milene Pavlović Barili. Divna slikarka, prepoznatljivog izraza, inspirativna ... znala sam da izložbu neću propustiti. Koliko dlanom o dlan, dođe i kraj januara... Put me je naneo u grad i ne želeći više da čekam društvo i da se uklapam sa ovim ili onim, otišla sam sama na izložbu. Oh, lepote! Da sve bude pravi kulturni događaj pobrinula se i kustos muzeja koja je vrlo nadahnuto pričala o životu slikarke, kao i o slikama i kolekciji predmeta koji su bili ili Milenini ili datiraju iz tog perioda. I za kraj me je sačekalo obaveštenje da se u prostoru muzeja par puta mesečno održava predstava o životu Koko Šanel "Mala crna haljina" u izvođenju Rade Đuričin i Vjere Mujović! Poslastica, nema šta! Ovog puta mi je organizacija bila bolja, nabavila sam karte, te sam na predstavu krenula s mojim voljenim, zatim kumom i njegovom suprugom. Drugi red, tik ispred ...

Zastani na tren, ćuti, ništa ne misli ... prati emociju ! Mislim tuđe misli Kradem svoje vreme Provlačim ga Između oblaka, snova, Daljine i snega ... Kada poželim Da ti nedostajem Odsanjam pesmu, Zatvorim oči, I na kaldrmi zamislim Cvet beli. Kada te nema Jer tako hoću Zaledim osmeh U sebi kažem ime Udahnem duboko I pomislim Tako mi nedostaješ ... Na današnji dan rođen je pesnik koji je krojio pesme od oblaka i snova, Mika Antić.

Zastani na tren, ćuti, ništa ne misli ... prati emociju ! Koga li ljubi sada ona mlada žena? Ona mlada žena koju sam našao jednog ljeta lijepu i dozrelu od šesnaest godina, prolazi - bogzna zašto - jutros mojim sjećanjem. Koga ljubi sada ona mlada žena? Jednom sam na maloruskoj ravni našao crven i krupan cvijet: njegova sočna čaška, kratka cvata, nudila je, u široko rastvorenim laticama, svoje nadrasle prašnike svim vjetrovima. Koga ljubi sada ona mlada žena? Nikad nije bilo između nas riječi (ja sam teško i razumijevao njen jezik) i naš odnos nije imao nikad određenog imena. Pod zvijezdama sam je ljubio do umora i do ponoći sam ležao na travi, s glavom u njenom krilu. To je bila žena stvorena za ljubav i predavala se nijema od strasti i suznih očiju, šapćući isprekidane riječi o vjernosti. Koga li sada ljubi ona mlada žena?