Živim obilje knjiga

Zastani na tren, ćuti, ništa ne misli ... prati emociju ! Nikada samlji nego krajem jula Kada je letu pedalj do zenita, A hlorofilu aršin do rasula U metastazi žutila i ruja, Tamnije kada zelene su boje U vrtovima, a strnjika suva, Tamnija donja amplituda bruja Vetra što obnoć u vremenu duva. Nikada samlji nego krajem jula Kad sve je, misliš, na dohvatu: čula Oštra ko nož još topao od točka Brusača, ali bitno nedostaje: Anđela koga slutiš nećeš sresti. A vazduh trudan je od blagovesti.

Đorđe je bio bistro i vredno dete, nadareni matematičar, đak za primer. Porodica skladna, situirana, otac univerziteski profesor. Sve bi ovde možda i bilo idilično da Đorđe nije imao starijeg brata, Momčila, koji je bio još bolji, vredniji i uspešniji, đak, sportista, ... sve! Majkina prva sreća i očev ponos! I on je obožavao starijeg brata i žarko je želeo da s njim uspostavi blizak i prijateljski odnos. Međutim, umesto toga, takav odnos je postojao između Momčila i oca, a on je u tom društvu bio samo predmet šale, zadirkivanja i neprestanog upoređivanja. S odrastanjem osećaj emotivne napuštenosti je bivao sve veći. Odustaje od blistave naučne karijere i zapošljava se kao gimnazijski profesor matematike. Roditeljima konačna potvrda da je gubitnik. *** *** Dunja je bila definicija radosti. Lepa, mlada, nasmejana, plava vila Zvončica. A Andrija momak s kojim je tkala snove o zajedničkoj budućnosti. Njegova pogibija kao vojnika JNA negde u Sloveniji na samom početku bratoub...

Autor je pisao roman o sebi, pokušavajući da izvrtanjem misli na belinu papira pohvata i raspetlja uzročno-posledične konce svoje prošlosti koji su ga gušili i saplitali. Šira slika počinje razmatranjem porodičnog stabla početkom prošlog veka, opisujući pradedu Sulju, dedu Kasima, deda-stričeve, babe, tetke, roditelje, kao i komšiluk koji je oblikovao njegove prve doživljaje i imao uticaja na kasniji život. Otac, vazda odsutan, „dolazio je iznenada i uvijek je imao nešto prigovoriti mom izgledu. Ili bi mi odjeća bila prljava i izgužvana, ili bih bio prljav po vratu, nogama, ispod noktiju, nikad mu nije bilo dobro.“ A majku Zadu, koja se odlučila da ga ostavi na staranje svojim roditeljima i nastavi prekinuto školovanje daleko od kuće, najviše pamti po njenim vikend dolascima - odlascima, koji su u njemu izazivali prigušeni bes. *** „Od svega ovoga zanimljivo je samo to što sam pod utjecajem majčinih odlazaka sve više sličio ocu, a zbog njegova tlačenja i prigovaranja postajao s...