Maksimović Desanka - Prolećna pesma
Zastani na tren, ćuti, ništa ne misli ... prati emociju !
Osećam večeras, dok posmatram laste
i pupoljke rane,
kako srce moje polagano raste,
ko vidik u lepe nasmejane dane:
kako s mladim biljem postaje sve veće
i lako ko krilo,
i kako mu celo jedno nebo sreće
i pakao bola ne bi dosta bilo;
kako čezne za svim što bi život mogo
lepog da mu dade,
i da mu ničeg' ne bi bilo mnogo:
tako su velike čežnje mu i nade.
Osećam da dosad sve je bilo šala
Moga srca vrela;
da još nikom nisam ljubav svoju dala
koliku bih mogla i koliku htela;
da u meni cela nežna plima
reči nerečeni',
da bih srce mogla poklanjati svima
i da opet mnogo ostane ga meni.
Divno! Eto... imam sest zbirki Desankinih pesama kod kuce, citala sam na preskok nekada davno ponesto, i sad si me podsetila na nju... Prelepa pesma! :)
ОдговориИзбришиUpravo mi je to i bio cilj ! Kad lutam internetom, pa nabasam na neki stih, ja ga čitam, makar ga znam napamet. I uvek mi bude baš onako lepo!
ИзбришиAko bude zainteresovanih neće mi biti teško da ovo postane praksa. Najsrdačniji pozdrav :)
Ja "znam" da sam se matora i rodila, tako da je Desanka meni oduvek ljubav najveća. Još kao sasvim mala sam bila fascinirana stihovima! Pitala sam se kako su pesnici tako ispremeštali reči u rečenici da mi teraju suze na oči! Čudesno.
ОдговориИзбришиImam par, onako pravih, "ljubavi" za razne, meni bitne, stvari u životu. Ja sam ti otkrila Desanku, a ti si pogodila Del Boja. Treba istinski uživati u društvu takvih ljudi! Verujem da su oni "ređi dragulj" nego uživaoci i poznavaoci poezje. Uz njih ti je smeh zagarantovan, a neiscrpna doza optimizma izvor sa koga se treba napajati. I, šta reći više u ovo tmurno nedeljno jutro nego - bon žur!
ОдговориИзбриши