Ništa ne misli ... prati emociju!
Ništa
ne prodire tako lako i duboko u čovekovu dušu, kao poezija.
Povremeno
ću vas, kad ih inspiracija nanese, podsećati na neke pesme koje smo svi čitali,
voleli i volimo i dalje. Pesme su melem za rane za koje i ne znamo da ih nosimo.
***
***
Želja
mi je da vam pružim trenutak radosti,
da
se, načas, umirite,
da
zaboravite brige,
da
osetite spokoj.
***
Da vam pružim trenutak nežnosti,
da vam izmamim osmeh, uzdah,
prizovem neki davni ili koliko jučerašnji susret,
možda suzu sećalicu ...
I zato –
zastani
na tren, ćuti, ništa ne misli ... prati emociju !
Impozantna zbirka pesnika i pesama! :) Moram da priznam da ih slabo citam. :( Ne znam zasto. Kada sam bila mala, mrzela sam da ucim pesme napamet, a tek da ih recitujem ispred table! :O I valjda mi ostala antipatija prema poeziji, mada volim Vojislava Ilica Mladjeg. Mama mi je citala njega i Jesenjina kad sam bila bas mala, i plakala sam kao kisa. A opet, imam lepe uspomene na ta citanja. :) Mozda da im se vratim povremeno...
ОдговориИзбришиDrago mi je da si se prisetila tih emocija koje si imala dok si slušala Jesenjina. Neka ti one budu vodič. Na ove kasnije traume totalno zaboravi. Sigurna sam da ćeš i ti svom detetu priuštiti ovakve trenutke prisnosti i nežnosti - i sama vidiš da to zauvek ostaje u čoveku. Srdačan pozdrav :)
ИзбришиTvoji komentari su prava, mala, umetnička dela - kao Pamukove minijature! Obožavam ih!
ОдговориИзбришиJedino što me muči oko ove moje rečenice je to da ćeš je ti shvatiti kao neku obavezu, a ne kao najiskreniju pohvalu. Vidim po tvojim tekstovima da si, bez obzira koliko svojeglava i mimo sveta bila, osoba koja na svoja pleća stavlja mnogo više nego što bi trebalo. Bogme mi je ovo bila baš dilema.
Vidi, upravo me to i muči: ... "da se trudim da ne razočaram". To jeste motivacija, ali i frustracija. Ne želim nikad, али никад, da nekom budem izvor frustracija, a pogotovo ne ljudima koje cenim i poštujem, kao što si ti. Pozdrav!
ОдговориИзбришиJa baš slabo čitam poeziju, mislim da sad sama maksuz sjednem i čitam, gotovo nikad, osim povremeno Bećkovića. A da uzmem nepoznate savremene autore i sama se upoznajem s njihovim stihovima, to pogotovo izbjegavam. Ali, da, ova ideja mi se sviđa. Da mi se servira u malim količinama, izbor od nekog sličnog senzibiliteta i provjerenog ukusa. I jedva čekam.
ОдговориИзбришиDa, doze će sigurno biti male. Za početak, to će biti stihovi koje se nalaze po čitankama, lektire, opšte poznate stvari ... Nije mi cilj da propagiram poeziju, već da čitalac, prepoznajući stih, oseti emociju. Ako ovo nekom doprinese da poeziju zavoli i za nju odvoji više vremena, to će biti samo kolateralna dobit. Pozdrav :)
Избриши