Grbić Filip - Prelest

Mojim maturantima se približio kraj školske godine, lektire su nabavljene i pročitane, čini se da nema više izneneđenja. Kad, kao dopunsku knjigu profeser je ponudio „Prelest“, mladog autora Filipa Grbića. Naslov je neobičan, značenje mi je nepoznato. Pretpostaviću da nisam jedina, te prepisujem citat pojašnjenja dat u uvodniku knjige.

***

„Strasti se, takmičeći među sobom, bore za mene, neprestano me preotimaju jedna od druge, kovitlaju me, onespokojavaju. I ne vidim svoje žalosno stanje! Na umu mome je neprozirna zavesa mraka; na srcu mi teški kamen neosetljivosti.“
Sv. Ignjatije Brjančaninov, O prelesti

***

***

Protagonista ovog romana je Maksim Tumanov, čovek na pragu srednjih godina, gimnazijski profesor filozofije. Ovo je, u stvari, priča o njegovom životu počev od nekih studenstskih dana. Sećanja se mešaju sa sadašnjim trenutkom, doživljaji sa davnim prijateljima nalaze plodno tle i u sadašnjosti, život mu je Gordijev čvor, a on je nesvestan čak i toga da život ima pravac tek kad je uže raspetljano. Živi u hroničnoj frustraciji tim besmislom, vatre svoje gasi benzinom, žeđ utoljuje morskom vodom.

***

„I tako sam ustajao i padao, ustajao i padao, ponavljao jedne te iste greške, vrteo se ukrug, vraćao se na mesta za koja sam pogrešno mislio da sam ih jednom zasvagda napustio. Treba se dočepati neke nove iluzije, zahvaljujući kojoj će život ponovo postati moguć. Barem na neko vreme. Nisam više mlad, mnogo toga sam proživeo, ali i dalje se zlopatim s porivima koji ne stare, kao što i dalje nasedam na zanose koji tokom vremena ipak gube intenzitet i uverljivost. Dojadila mi je patnja. Dojadila su mi oduševljenja. Činilo mi se da živim već duže od trideset hiljada godina.“

***

Nota 1:
Obojica sinova su knjigu slistili u rekordnom vremenu. Na moje pitanje: „Valja li?“, dobijam jednoglasno: „Odlična!“.

Ja: „Završili ste? Mogu li sada ja da čitam?“

Prvi: „Pa, ne znam da li baš treba da čitaš tu knjigu... Znaš, ima svašta tu.“

Ja: „Molim!?“ (Odmah mi je jasno da knjiga obiluje „scenama“, da je jezik „prilagođen“, te dete hoće da me sačuva vulgarnosti.)

Drugi: „Neka, neka... pročitaj. Treba da pročitaš.“ (Eto, dobih dozvolu, haha ... Ovde se između redova naslućuje da drugi hoće da mi da do znanja da život može biti i drugačiji od onog kakav mi vodimo, verovatno misli da će delovati edukativno na mene. Brutalno, ali edukativno.)

Nota 2:
Ne mogu da se opredelim o ovoj knjizi. Mnoštvo dilema mi se slilo, napravilo višestruke petlje...

U čemu je glavni izazov?

Autor opisuje jedan krajnje ekstreman slučaj, slučaj čoveka koji je pao po svim tačkama 10 Božjih zapovesti. Čuj pao, bio u kontinualnom padu, u strmoglavu, u besmislu, na dnu pakla... i sa slabašnom nadom u izbavljenje na kraju romana.

Bojim se da ljudi, pogotovo mladi, imaju isforsirano ružičastu sliku da se čovek može izvući iz svega. („Nisam ja narkoman, mogu da prestanem kad hoću.“) Drugo, "partijanja" izgledaju dosta primamljivo i mladom čoveku lako je podleći iskušenjima. („Kad ću ovo da probam, ako ne sad dok sam mlad.“)

I na kraju, ali nikako najmanje bitno – stiče se utisak da je prelest upravo to što je i opisano u knjizi, ništa manje! Pa je, stoga, lako da svako za sebe kaže da se prelest ne odnosi na njega.

A odnosi se, naravno, da se odnosi! Prelest bi bila svaka, ma i najmanja strast, najslabijeg intenzteta, ali neosveštena, nepriznata u sopstvenoj pameti. Jer, kako kaže iguman Avram (Rajdman) u Besedi o prelesti: „Prelest se zbog toga i naziva „prelest“ što vara čoveka, jer lažna duhovna stanja podsećaju na istinska i neiskusan čovek se u njima zapliće“.

Nota 3:

Knjiga me nije osvojila ni stilom, ni naracijom. Takođe ni jezikom, ni dijalozima, pa čak ne i nekim promišljanjima. Razrada likova je dosta površna, ostaje mi nejasna uloga njegovih roditelja, kao i nekih drugih likova koji su imali presudnu ulogu u njegovom „trežnjenju“. Ali na pitanje da li treba da postoji ovakva knjiga, odgovor je nedvosmisleno: DA!

Ocena: 7/10
Izdavač: Vulkan, 2018 (I izdanje)