Buskets Milena - I ovo će proći

Glavne junakinje ovog romana su Blanka, žena u onim godinama za koje se kaže da su najbolje i njena upravo preminula majka. Blanka kroz neke asocijacije i sećanja priziva zajedničke događaje ili premišlja kako bi majka odreagovala na pojedine situacije. Radnja se dešava u prvim danima posle majčine smrti. To je vreme u kojem se mešaju, u nepravilnoj i neočekivanoj srazmeri, akutni udari tuge i oni trenuci zamrznutog vremena kada nam se čini da se s gubitkom dobro nosimo.

***

***

Blanka želi da se provede vreme posle sahrane na veoma neformalan način. Naime, organizije boravak u svojoj porodičnoj kući za par prijateljica, dva bivša muža (sa kojima je ostala u veoma intimnoj vezi),  dva sina, još neku decu, sadašnjeg ljubavnika, potencijalnog ljubavnika, neke neobavezne simpatije, ... To je vreme za evociranje uspomena, seks sa bivšim, dokoličenje, pušenje marihuane, ima i kokaina, seks sa sadašnjim, druženje, sieste, odmeravanje potencijalnih partnera, neformalni seks, žurke, opijanja, možda malo seksa... I to bi bilo, otprilike, to.

***

„Ima muškaraca bez seksualnog radara ili onih što ga jedva koriste, osim kad im je neophodan, a zatim ga ugase. A ima onih koji ga stalno drže uključenog, čak i kad spavaju, i u redu za kasu u supermarketu, pred monitorom računara, u zubarskoj čekaonici, pa im se oni mahnito vrte, emituju talase i primaju ih. Civilizacija opstaje zahvaljujući prvim, a svet zahvaljujući drugim.“

***

Nota 1:
Pokušala sam da imam razumevanja i da ne osuđujem glavnu junakinju i njenu družinu, da se fokusiran samo na njen odnos s majkom, a da njeno ponašanje izuzmen iz razmatranja. Nije mi loše išlo, sve dok nije počela da spominje decu. E, tu mi je zaista fitilj iznimno kratak! Jednostavno ne mogu a da ne odreagujem na ponašanje žene koja smatra da je prihvatljivo da provodi noći pijući i duvajući, a dane spavajući mamurna, a kad ne spava procenjujući ili konzumirajući muškarace. Pri tom ne dajući na sopstvenu decu pretpubertetskog uzrasta niti jednu misao, sem da je baš zadovoljna sobom što se ostvarila kao majka. „Žestoka i slepa ljubav koju osećam prema sinovima“, i uz najdublju pažnju mi je promakla ta aktivnost, emocija ili bar misao koja bi mogla da opravda citiranu rečenicu.

Nota 2:
Knjiga je stilski izrazito neujednačena. Ima par lepih promišljanja, te mi se čini da je autorka prvo do njih došla pa joj je bilo žao da ih ne upotrebi, te je, shodno tome, odlučila da napiše knjigu. Ostatak je ispunjen lošim dijalozima ili opisima ko se kako obukao, šta je čija majca otkrivala ili pokrivala, kakve nijanse je bio kupaći, da li su espadrile prošlogodišnje ili ne... Ah da, zaboravih da napomenem da je ovo autobiografski roman.

„U svakom slučaju, odeća je uvek zamena za seks ili predstavlja ambalažu da se do njega dođe. Možda je sve zamena za seks: hrana, novac, more, moć.“

Nota 3:
Na prednjim koricama piše „Knjiga koja je zasenila sva ostala izdanja u 2015. godini“. Ma, zar je 2015. bila toliko očajna?

Ocena: 6/10
Izdavač: Laguna, 2015 (I izdanje)