Živim obilje knjiga

Zastani na tren, ćuti, ništa ne misli ... prati emociju ! ove lipe što danas tu mirišu zasađene su sve u jednom danu kada su iz centra izmestili tramvaje ali nisam htela to da kažem već da jednu tu lipu drugu s desne strane pamtim iz razloga prvog pijanstva kad sam se oslonila o nju posle razlaza s jednim tipom ispod posle vezivanja bicikla pored kad je bilo bombardovanje a ja se vozila po pustom gradu tu sam sedela i kad sam bila tužna jednom ta lipa najviše od svih u ovom gradu miriše za mene i kad jednom ponovo reše da tu krenu tramvaji ja ću biti ona lujka što se vezala za drvo.

Devojčica je gledala u život posmatrajući majku, oca i starijeg brata. Majka je asocirala na dom, toplo jelo, brigu, sigurnost. Otac je u dom donosio tamne oblake, loše slutnje, majci tugu, a bratu bes i netrpeljivost. Njoj je donosio čuđenje. Ono čisto, detinje, neisprljano saznanjima odraslih. Ono što je svako objašnjenje prihvatalo ako je došlo od ljudi koje voli, ono koje nije upoređivalo, merilo, racionalizovalo... *** „Probudio me je zrak sunca. Mileći po krevetu, vruć i nezaustavljiv, stigao je do mojih očiju. Skočila sam na noge, srećna što je jutro, što je još jedan dan preda mnom, što je leto i raspust, što postojim, što žbun hortenzije raste ispod mog prozora, što se oseća miris prženica iz kuhinje. Nešto dalje u dvorištu, čuo se zvuk motorne testere. Brat se, dakle, konačno poduhvatio posla koji ga je danima čekao, da naseče drva za zimu. I tome sam se radovala, baš kao i prženicama i jutru.“ *** Stariji brat je video i ono što sestra nije primećivala. Video je m...