Lengold Jelena - Odustajanje

Devojčica je gledala u život posmatrajući majku, oca i starijeg brata. Majka je asocirala na dom, toplo jelo, brigu, sigurnost. Otac je u dom donosio tamne oblake, loše slutnje, majci tugu, a bratu bes i netrpeljivost.
Njoj je donosio čuđenje. Ono čisto, detinje, neisprljano saznanjima odraslih. Ono što je svako objašnjenje prihvatalo ako je došlo od ljudi koje voli, ono koje nije upoređivalo, merilo, racionalizovalo...

***

„Probudio me je zrak sunca. Mileći po krevetu, vruć i nezaustavljiv, stigao je do mojih očiju. Skočila sam na noge, srećna što je jutro, što je još jedan dan preda mnom, što je leto i raspust, što postojim, što žbun hortenzije raste ispod mog prozora, što se oseća miris prženica iz kuhinje. Nešto dalje u dvorištu, čuo se zvuk motorne testere. Brat se, dakle, konačno poduhvatio posla koji ga je danima čekao, da naseče drva za zimu. I tome sam se radovala, baš kao i prženicama i jutru.“

***

Stariji brat je video i ono što sestra nije primećivala. Video je majčinu požrtvovanost, tugu u njenim očima izazvanu neizrečenom istinom da dom ne mogu da saberu samo ženske ruke, ako muške treba da su tu, ali su negde drugde. Njegova mlade godine nisu mogle da podnesu nepravdu, a uzavrela krv je bila spremna da sudi i presudi ...

***

 ***

Prelomili su događaji živote brata i sestre, otvrdli poglede, napravili zjapeće praznine u njihovim dušama. Svako je krenuo u život svojim putem, daleko od onog drugog. I svako je od njih pokušao da se s prazninom nosi na svoj način. Brat ju je nalivao alkoholom, a ona je zatrpavala muškim dodirima koji nisu u sebi imali snagu koja pomera svet...

***

„Dok sam hodala kroz noć, u isto to vreme i na istom mestu, noć je hodala kroz mene. Ne bih to mogla nikako da objasnim Komaru, niti bilo kome drugom, niti sam želela. Noć je imala razloga da se plaši mene.”

„Ponekad je moje dane oblikovao nemir o čijem se uzroku nije dalo razmišljati. Vreme je prolazilo ili suviše brzo ili suviše sporo. Samoća je bila jedino zamislivo stanje, a onda bi odjednom postala nepodnošljiva. Tišina takođe. Bežala sam u tišinu, sve dok ne bih osetila da mi se njene prozirne ruke sklapaju oko vrata i stežu me. Sanjala bih često jedan san koji me je vređao, poštansko sanduče puno pisama. Radost s kojom otvaram drvena vratanca i uzimam u ruku hrpu koverata i razglednica! Budila bih se s osećajem da me nešto izdaje duhovima snova.“

***

I onda joj se dogodio život koji je ličio na sreću – dobila je čoveka koji je nudio zagrljaj i razumevanje.  Dobila je ružin grm u kome je mogla da uživa. Ili ne...

***

Nota 1:
Život smo njen pratili kroz tri prozora – najpre smo gledali devojčicu, zatim ženu u naponu i zanosu svojih mladih godina i na kraju suprugu i majku, ženu zrelih godina. Jelena Lengold je to odrastanje opisala toliko transparentno i precizno da sam na momente osećala te iglice prepoznavanja kako se zabadaju u moj život.

Nota 2:
Ostavljanje. Najveći detinji strah. Čini mi se da svako dete u deliću sekunde može da prizove u svest užas u svome biću prouzrokovan osećanjem da su ga ostavili, zaboravili, da se po njega niko neće vratiti. Da nema kome da se nada. Da je sasvim samo na svetu. U tom času se srce zatvara, sa treskom i škripom, sve puca,... Ponekad milost božja sve popravi. Uglavnom ne. Sraste nekako, nakrivo, oštrih i neuklopljenih ivica. Onda ga vreme brusi, kao okean staklence razbijene boce...

Nota 3.
Sva naša odustajanja imaju svoju senku u ostavljanjima.

„Ako imamo malo sreće, život se oduži, i priče o njemu sve manje ostaju linearne. Prepliću se i iskaču pred nas, kao lednici na mirnom moru. Ploviš tako neko vreme, pogleda uprtog negde u daljinu i odjednom čuješ potmuli zvuk. Utroba tvog broda nepovratno je oštećena. Potonućeš. Istraživači i ronioci tragaće za ostacima tvoga života, ili neće. Poješće te ribe, rastočićeš se. Metaforično, naravno, jer živimo u jednoj beskrajnoj metafori u kojoj sve što je potonulo nastavlja da hoda po zemlji i pokušava da voli, da se osmehuje, da ljušti šargarepe i sprema vitaminske napitke za ukućane.“

Ocena: 10/10
Izdavač: Arhipelag, 2019. (I izdanje)