Živim obilje knjiga

Zastani na tren, ćuti, ništa ne misli ... prati emociju ! Mi se čudno razumemo ko dva bola, ko dva vala ko dva mosta u otkrića: ja te volim čudno, nemo, ti si ona čudna mala, mašta drevna moga bića. O tebi su pitalice od vekova moje bile, odgovor o kom se sanja, odgovor je tvoje lice ti si slika one vile; iz dečačkih nagađanja. I svi stari snovi, evo polagano nadolaze ko da ide vreme tavno; svaki gest tvoj ja sam snevo, znam napamet tvoje fraze svaku reč sam čuo davno.

Knjiga prati odrastanje dvoje vršnjaka, devojčice Aliče i dečaka Matije od predškolskih dana pa do njihovog samostalnog života. Radnja se dešava u Italiji od 1983. do 2007. godine, kako je to u knjizi već eksplicitno navedeno. *** *** Aliče je živela u jednoj uobičajenoj, savremenoj porodici. Naime, otac joj je bio jedan od onih takmičarski nastrojenih tipova koji je svojim stavom zatirao u sagovorniku svaku mogućnost drugačijeg mišljenja. Pogotovo ako je sagovornik njegova mala kći koju je on video kao šampionku na skijama. Ona nije delila njegove želje i ciljeve, nije volela naporne treninge, pa čak ni skijanje joj nije više bilo drago. Posle jedne nezgode više ništa nije isto... *** Matija je povučen dečak, tih i zamišljen. Još je povučeniji, tiši i zamišljeniji kada je u društvu svoje sestre bliznakinje. Ona se rodila s nekim mentalnim poremećajem – ne govori, ne shvata situacije, viče i prevrće stvari spolja ničim izazvana... Matija ide kroz život rastrzan izme...

Kada se vazdigne š van prostora i vremena, kada sve ono što drugi vide da jesi skrajneš, a ono što boji tvoju dušu posuvrneš svetu, kad osvetliš sve u sebi, dobijaš ovaj roman... Zarad nekog uzemljenja, priča ipak ima svoje prostorne-vremenske okvire: dalmatinsko selo, u sećanjima   živo, pa onda „obučeno u pustoš“ , stalo u nekoliko decenija s kraja prošlog veka... *** *** Ovo je jedna ženska priča. Ona je glavni lik, žena srednjih godina, majka odrasle kćeri. Piše o sebi kako odlazi u rodno selo, u roditeljsku kuću, da ponešto pospremi, raskloni i da na miru piše roman o Ani. Ali, kako to obično biva, atmosfera i scenografije ranog detinjstva vitlaju u njoj slike, izbacuju pitanja i dileme, ne daju mira dok ne krenu ka osvetljavanju i razumevanju... Za razrešenje svojih detinjih upita, za otpuštanje nespokoja, za razumevanje majčinih postupaka uplela je sve što se moglo: intuiciju i sećanja, sopstvene muke, lična padanja i iskustva, osećaje što ih je namenila svom kn...