Đordano Paolo - Usamljenost prostih brojeva

Knjiga prati odrastanje dvoje vršnjaka, devojčice Aliče i dečaka Matije od predškolskih dana pa do njihovog samostalnog života. Radnja se dešava u Italiji od 1983. do 2007. godine, kako je to u knjizi već eksplicitno navedeno.

***

***

Aliče je živela u jednoj uobičajenoj, savremenoj porodici. Naime, otac joj je bio jedan od onih takmičarski nastrojenih tipova koji je svojim stavom zatirao u sagovorniku svaku mogućnost drugačijeg mišljenja. Pogotovo ako je sagovornik njegova mala kći koju je on video kao šampionku na skijama. Ona nije delila njegove želje i ciljeve, nije volela naporne treninge, pa čak ni skijanje joj nije više bilo drago.
Posle jedne nezgode više ništa nije isto...

***

Matija je povučen dečak, tih i zamišljen. Još je povučeniji, tiši i zamišljeniji kada je u društvu svoje sestre bliznakinje. Ona se rodila s nekim mentalnim poremećajem – ne govori, ne shvata situacije, viče i prevrće stvari spolja ničim izazvana... Matija ide kroz život rastrzan između ljubavi prema sestri i želje da je nema. Tako bi voleo da jednom bude kao i svi ostali dečaci, bezbrižan i neprimetan. Roditelji se ponašaju se kao da nemaju dete sa posebnim potrebama. Na taj način je njegova muka još veća – oseća da od roditelja ne može dobiti nikakvo razumevanje.
Posle jedne nezgode više ništa nije isto...

***

Sreću se u srednjoj školi. Njihovi životi se ukrštaju, priče se prepliću i raspliću.

„Gimnazijski dani su za Matiju i Aliče predstavljali otvorenu ranu koja im se činila tako dubokom da su verovali kako nikad neće zarasti. Prošli su kroz te dane ne dišići, on – odbijajući da prihvati svet, ona – osećajući se odbačenom od sveta, i shvatili su da između toga i nema velike razlike. Razvili su nepotpuno i asimetrično prijateljstvo, sačinjeno od dugih retkih susreta i mnogo ćutnje, prazan i čist prostor u kojem su oboje mogli da prodišu i odagnaju osećaj gušenja kad im se školski zidovi previše primaknu.“

***

Nota 1:

Puno je pitanja koje ova knjiga otvara. Odgovora kako ne treba srećemo u svakom poglavlju. A ono kako treba ponekad možemo da naslutimo. Osim loše porodične komunikacije i izazova koje predstavljaju deca s posebnim potrebama, dotaknute su i teme vršnjačkog nasilja, homoseksualizma, kao i povlačenja u sebe i usamljenosti kao odgovora na nepremostive teškoće. Odgovora ili samo njegovog nedostatka.

Nota 2:

Zaista, šta sve čoveka gura u usamljenost? Koliko neki događaji utiču da se putanje naših života lome pod oštrim uglom?
„Odluke se donose za nekoliko sekundi, a zbog njih se ispašta celog života.“ Kolika je verovatnoća da čovek, posle tih sekundi, pokupi sve pazlice sopstvenog života, složi ih i nastavi dalje...

Možda je ona upravo i jednaka verovatnoći pojavljivanja sasvim posebnih prostih brojeva - prostih blizanaca?

„Prosti brojevi deljivi su samo brojem jedan i samim sobom. Zauzimaju svoje mesto u beskonačnom nizu prirodnih brojeva, stisnuti između prethodnog i sledećeg kao i svi ostali, ali uvek korak ispred njih. To su nepoverljivi i usamljeni brojevi i zato im se Matija divi. Poneki put pomisli kako su greškom dospeli u taj niz, kako su slučajno zarobljeni tu poput perlica u ogrlici. Ponekad opet, posumnja da bi i oni voleli da budu kao i ostali, samo obični brojevi, ali im to iz nekog razloga ne uspeva. Ova druga misao ga je obuzimala naročito s večeri, u zbrkanom spletu slika koje prethode snu, kad je um previše slab da bi se raspredale laži.
               Na predavanjima iz jednog predmeta na prvoj godini Matija je naučio da među prostim brojevima postoje neki koji su još više posebni. Matematičari ih nazivaju prosti blizanci: to su parovi prostih brojeva koji stoje sasvim blizu, gotovo jedan uz drugi, zato što između njih uvek postoji jedan paran broj koji ih sprečava da se stvarno dodirnu. Brojevi kao 11 i 13, zatim 17 i 19, 41 i 43. Ko ima strpljenja da nastavi da broji, otkriće da se ovi parovi, kako niz odmiče, sve više proređuju. Naići će na sve izolovanije proste brojeve, izgubljene u tihim ujednačenom prostoru ispunjenom samo ciframa, mučiće ga teskoban predosećaj da su parovi na koje je dotad naišao samo puki slučaj, da im je stvarna sudbina da budu sami.“
 

Nota 3:

Velikim ponorima ljudske duše se bavi ova knjiga. Teško mi je bilo da sve vreme održim misao da sve to što im se dešava jeste život i da sve ima smisla. Teško je ne misliti na tih par sekundi...

Ocena: 9/10
Izdavač: Dereta, 2008 (I izdanje)