Lahiri Đampa - Nova zemlja

Zbirka pripovedaka, zbirka sudbina ljudi koji su pogubili niti života, dece koja su tugovala za svojim majkama, žena koje su gubile iluzije o ljubavi, muškaraca koji su lutali svetom pokušavajući da pobegnu od svoje duboke tuge.

***

„Njen otac nije imao strpljenja za neuspehe, za gledanje kroz prste. Nikad nije dozvolio deci da zaborave da on nije imao nikoga da mu pomogne onakokako je on pomagao njima, pa ma koliko da je Suda bila uspešna, osećala je da joj je njena srećna sudbina poklonjena, da je nije zaradila.“

***

I sve to negde, preko sveta, u Americi, umotano u šarenu bengalsku maramu prikopčanu zlatnom kopčom tradicije i vaspitanja.

***

„Ne smete da odete sa ovog sveta pre nego što vidite Panteon“, rekao je tvoj otac, a moji roditelji su klimnuli ni ne znajiući šta je Panteon. Ja sam znala – zapravo, u tom trenutku sam baš učila o starom Rimu na časovima latinskog, pisala sam dugačak rad o njegovoj umetnosti i arhitekturi, a sve to na osnovu podataka iz enciklopedija i drugih knjiga iz školske biblioteke. Tvoji roditelji su pričali o Bombaju i domu koji ste ostavili za sobom – o stanu na desetom spratu, s balkonom s kojeg su se videle palme i Arapsko more. „Šteta što nas niste posetili tamo“, rekla je tvoja majka. Kasnije, u privatnosti spavaće sobe, majka je ukazala ocu na činjenicu da nas nikad nisu pozvali.“

***

Sve je isto kao i drugde, ljudi se prepoznaju u treptaju oka, a onda slušaju ili ne slušaju glas sopstvene duše.

Ocena: 9/10
Izdavač: Beobook, 2010. (I izdanje)