Piko Džodi - Duhovi prošlosti

Džena je visprena i odvažna trinaestogodišnja devojčica. Živi samo s bakom već deset godina, još otkad je njenu porodicu zadesila tragedija. Majka je nestala, a otac je doživeo nervni slom i otad je u psihijatrijskoj ustanovi. Celo svoje detinjstvo, sve svoje misli, Džena je posvetila nestaloj majci i celo njeno biće je stremilo samo jednoj želji – pronaći majku ili bar pronaći odgovor na pitanje šta se desilo. Ona na sve načine pokušava da animira nekog ko bi joj pomogao u potrazi. Nekako se krug zatvorio na dva saradnika: Sereniti, vidovnjakinju koja godinama životari jer je zbog lične nesmotrenosti izgubila talenat predviđanja i Verdžila, privatnog istražitelja koji je nekada radio u policiji i bio detektiv u slučaju nesreće koja je zadesila Alis, Dženinu majku.

***

***

Alis i Tom Metkalf su Dženini roditelji. Nesvakidašnja je su bila njihova zanimanja, način na koji su se upoznali. Naime, Alis je zoolog i u Bocvani je proučavala slonove. Za doktorsku tezu je odabrala izražavanje osećanja u krdu slonova sa posebnim naglaskom na iskazivanje tuge i žalosti. Sa Tomom deli i profesiju i interesovanje za te prelepe životinje. On je u Nju Hempširu držao prihvatilište za napuštene cirkuske slonice. Došao je u Afriku ne bi li sagledao kako se zaista ponašaju slonovi u divljini i koliko je to različito od njihovog ponašanja kada su ceo svoj život provele u zarobljeništvu. Došao je po saznanja, a našao je i ljubav svog života. I jednom i drugom su slonovi bili apsolutni prioritet: njihova zajednica, blagodet, potrebe, navike ...

***

„Nekoliko slonova pošlo je ka drveću, prikupljajući lišće i granje, i to su doneli da prekriju Bontl. Drugi su bacali zemlju preko nje. Krdo je dostojanstveno stajalo kraj Bontl dva i i po dana, udaljavajući se samo po vodu i hranu, i potom se vraćajući. Čak i nekoliko godina kasnije, kad su joj kosti već bile izbeljene i razbacane, a njena ogromna lobanja zaglavljena u krivini suvog rečnog korita, krdo se zaustavljalo u prolazu i stajalo nekoliko minuta u tišini. Nedavno sam videla Kgosija – sada je krupan mladi mužjak od osam godina – kako prilazi lobanji i zavlači surlu tamo gde su nekada bila Bontlina usta. Očito je da te kosti za njih imaju značenje. Ali, da ste videli svojim očima, mislim da biste verovali u ovo što i ja verujem: da je prepoznao da su te konkretne kosti nekada bile njegova majka.“

***

Nota 1:
Knjiga je živa i dinamična! Poglavlja su kratka i naslovljena imenima ljudi iz čije se perspektive događaj osvetljava, što samo doprinosi da radnja prosto vuče čitaoca. Međusobno se prepliće nekoliko tema: život u slonovskoj zajednici, nekadašnja dešavanja u prihvatilištu sagledana iz perspektive Alis i Toma i ostalih  radnika, kao i sadašnja Dženina potraga za majkom.

Nota 2:
Džodi Piko je od onih autora kojima stvaranje knjige predstavlja veliki istraživački rad. Obavezno pogledajte listu zahvala na kraju knjige, koje je sve profesije angažovala, kakvu literaturu, gde je putovala i šta doživela da bi ovo delo imalo ovakvu snagu i verodostojnost. Meni lično su najdraža poglavlja o slonovima. Dok sam knjigu čitala činilo mi se da ih ima znatno manje nego ostale priče. Međutim, pišući ovaj osvrt i listajući opet u potrazi za citatima, shvatila sam da su obe radnje podjednako zastupljene. Tipičan primer šta je lična percepcija u odnosu na realnost! Oduševljava me to zajedništvo u krdu slonica, a opet izrazita individualnost i posvećenost majki.

„Dvadeset dva meseca trudnoće je vrlo dugo vreme.
Za slonicu, to je ogromno ulaganje vremena i energije. Dodajte tome i vreme i energiju potrebne da se novorođeno slonče dovede do trenutka kada može da opstane i samo, i tek tada možete početi da shvatate koliko je to važno majci slonici. Nije bitno ko ste niti u kakvim ste ličnim odnosima s njom: ako stanete između nje i njenog mladunčeta, ubiće vas.“

Nota 3:
Ko je dosad već nešto čitao ove autorke zna da je njen zaštitni znak da je kraj bombastičan i nepredvidiv! Ja sam pročitala četiri njene knjige i ovde je, čini mi se, krajem prevazišla sebe! Fascinantno mi je da, kad dođete do samog kraja, imate ono premotavanje događaja pitajući se “Kako?”, uporno tražeći nedoslednosti. Međutim, iako je percepciju okrenula naglavačke, ništa nije ostalo nedorečeno ili neobjašnjeno.

Ako nekog interesuje, evo i prikaza njenog romana “Čuvar svoje sestre”.

Nota 4:
Ne dajte da vas zavaraju sladunjave korice! Ovo nije triler, a još manje ljubić ili nekakav čiklit. Ovo je jedna divna knjiga o životu, ljubavi i posvećenosti! Ove je moja preporuka za letnje čitanje!

„Da li je moguće da je toliko jednostavno? Da ljubav nisu veličanstveni gestovi i lažne zakletve, obećanja koja će biti prekršena, nego samo obično praštanje? Staza posuta mrvicama sećanja, koja će vas dovesti do osobe koja vas čeka?“

Ocena: 10/10
Izdavač: Vulkan, 2015 (I izdanje)