Jančar Drago - Te noći sam je video

Ponekad možeš roman opisati jednom rečenicom, a da kažeš, uglavnom, sve. Sada bi to bilo: ovo je priča o Veroniki Zarnik.

***

***

Veronika je bila inteligentna, šarmantna, atraktivna, hirovita i odlično obrazovana mlada žena. I u današnje vreme bi bila žana koju svi primete, ona o kojoj se priča, a kamoli u njeno - pred i za vreme Drugog svetskog rata. Bila je udata za uglednog i dobrostojećeg slovenačkog preduzetnika koji joj je ispunjavao želje i ćutke prelazio preko svih njenih gafova. Međutim, ratni vihor je, tutnjeći kroz Sloveniju, odneo porodicu Zarnik.

***

„A kako se ja to ponašam? upitala je ljutito.“
Ćutao sam. Ako sama ne shvata, ona, poštovana gospođa iz visokog ljubljanskog društva, kako da joj objasnim to ja, oficir iz Valjeva, mesta gde gajimo šljive i nalivamo se šljivovicom, kao što to misli njen poštovani suprug. Aha, rekla je, misliš da treba da se krijemo? Od koga? Ćutao sam, na kraju krajeva nismo bili sami, šofer Lojze je na licu imao navučenu masku tupavca koji ništa ne zna i ništa ne čuje, gledao je u put pred sobom, zatrubio nekoj konjskoj zaprezi, ali ipak je bio tu. Ne treba da se plašiš, nastavila je Veronika, neće te ubiti. Leo uopšte nije ljubomoran. Bio sam loše volje, ništa nisam hteo da znam o njenom mužu i njihovom odnosu, briga me je bilo da li je ljubomoran ili nije. Kada se auto zaustavio pred kućom u kojoj sam stanovao, izašla je zajedno sa mnom. Rekla je nešto šoferu a on je slegnuo ramenima i odvezao se. Ako ti je do skrivanja, hajde da se krijemo, rekla je. Prespavaću kod tebe. Stajali smo na ivici puta, a meni se činilo kao da stojim na rubu neke provalije.“

***

Rasvetljavanje nestanka Veronike i njenog supruga je ponuđeno kroz pet različitih priča ljudi koji su ih neposredno poznavali – njena majka, sobarica, njen ljubavnik (oficir kraljeve vojske), njen prijatelj i obožavalac (nemački oficir) i radnik na njihovom imanju potajno zaljubljen u nju (partizanski borac).

***

„Zapravo, dodala je nakon nekog vremena, dok ste u toj uniformi, sve vreme tako živite, hvalite život i vidite smrt. Gledao sam sunce, gledao sam bledi mesečev srp, koji je visio nad ravnicom pod brdima. Između života i smrti, pomislio sam, svi tako živimo, između noći i dana, kao i sada. Nisam je više dodirnuo. Iako sam to želeo. Bila je nedodirljiva. Privlačna, ali nedodirljiva.
Takva će mi i ostati u sećanju.“

***

Nota 1:
Ovo mozaičko slaganje i preplitanje, kao i sama priča, daju odličnu osnovu da štivo bude izuzetno zanimljivo. Takođe, autor je jako pazio kako je birao likove koji iznose svoje verzije događaja. Na taj način je dobio priče od kojih svaka ima svoju istinu, originalni pogled na dešavanja nestanka bračnog para, kao i na sam rat. 

Nota 2:
Ono što mi je sve vreme tuklo po živcima je stil pisanja. Rečenice su blede i bez daha. Ima i interesantnih opisa i promišljanja, ali i puno je misli koje ne vode nikuda, započetih razrada na koje se autor više nikada nije vratio. A ono što me je posebno porazilo je beskrajno ponavljenje identičnih rečenica. U jednom trenutku sam poželela da je knjiga u elektroskom obliku, pa da opalim jedan “Search” i statistički prenesem koliko je puta koja upotrebljena. Tragično kada te književno delo navodi na statistiku...

Nota 3:
Upecala sam se i ja – imala sam prevelika očekivanja od romana koji je imao poprilično dobre preporuke kojekude. U jednom momentu sam čak pomislila da je razlog toliko bledom utisku upravo to što sam ga i čitala neposredno nakon nekoliko otkidajuće dobrih romana. Ne bih baš rekla da je tako... Ako vas je ovo zaintrigiralo, prosudite sami.

Ocena: 7/10
Izdavač: Arhipelag, 2014 (I izdanje)