Stojičić Goran - Besani

Jedina nit oko koje su se sve priče previle je ljubav. Ljubav kao krajnje subjektivna percepcija – od blagog zanosa što izaziva tek neznatni nemir do patologije pogrešno srasle emotivne grane. Ni vreme, a ni mesto ne igraju ulogu u ovim pričama. Mogu se dogoditi, ili su se dogodile, bilo kome, nama takođe...

***

... “Ako je hrabrost pobeda straha - njihov je nepobediv. Strah od rezova, napuštanja onog i one koja se ne voli i mirno spava, jer misli da je sve u najboljem redu. Od napuštanja besmislenog života. Strah od iskrivljene slike o dečjem tužnom odrastanju bez onog koji ga je začeo. Strah od promene i od boljeg. Od nasmejanih doručaka koji nisu obedovani godinama. Stah od mogućnosti da od njihove dve senke, svake noći – naprave samo jednu. Od zaboravljenih osmeha i povratka izgubljenog – svega.“ ...

***

***

Priče su kratke i bombastične. Liči mi da je autor izvukao, kao konus leda iz glečera, sam koren nečije ljubavi, te da je ova zbirka priča, uistinu zbirka konusa, isečaka iz ljubavnih sfera.

Koliko puta je interakcija između dvoje ostala na nivou privida ili opsene, toliko puta su im želje klizile po mimoilaznim pravima. Međutim, nisu sve priče o tužnoj i promašenoj ljubavi. Neke su o prepletenim sudbinama, neke pronalaze nadu na najneobičnijim mestima.

***

„ „Kada želim da me niko ne primeti, kada mi je svega preko glave, kada nisam za poglede drugih, koračam ulicama sigurna u sebe, hrabra i lepa. Po kiši, u cipelama visokih potpetica, posle ponoći, obasjana svojim suncem. Neprimetna za druge, zaštićena svojim ponosom satkanim od pačvorka iskustava. Neprijatnih, sakupljanih godinama i namotavanih u klupčad, u ogrtač upletenih koji me sad greje i štiti od svega. Čuju se samo poljupci mojih štikli sa ispucalim asfaltom, kao glasno odbrojavanje sekundi koje prolaze. Za druge. Za mene vreme stoji. Sve dok te ne pronađem...“, razmišljala je žena koja mu je išla u susret, sa kojom će za nekoliko godina dobiti ćerku i zbog koje će najzad podići pogled.“

***

Nota 1:
Pre nego što su došle pod okrilje zbirke, priče su se pojavljivale na fejsbuku, te sam i ja tako nekako došla do prvih. Zbilja su ostavile neverovatan utisak na mene. Kada sam čula da su se sabrale u knjigu, nije bilo dileme da li ću doći do nje.

Nota 2:
Prva pripovetka, „Pad“, je jedna od nekoliko koje sam već pročitala. Druga, treća... sa svakom novom nailaze prepoznavanja i analogije iz sopstvenog života ili života prijatelja... sve je već viđeno... nema originalnog greha. Nova priča...odjednom šok, imam utisak da autor piše upravo o meni... sunce mu žarko... brzo okrećem biografiju, fotografiju... generacijo, znamo li se mi bolje no što sam na prvi pogled mislila?.. poterao si mi srce uzbrdo... ipak ne, vratiću se na onu od maločas... sve su priče već ispričane...

Nota 3:

Muzika, muzika... još jedan neobičan kvalitet ove knjige! Na početku svake priče stoji bar kod koji vodi telefon do muzike koju je autor odabrao za pozadinski ugođaj. Fantastično! Taj zvuk što dopire iz slušalica drži nerve blago nategnute i kožu naježenu! Sve ostalo će uraditi pisana reč.

Ocena: 10/10
Izdavač: Ammonite, 2016 (V izdanje)